Kusturica: Na Kustendorfu ne postoji hipoteka političke zatrovanosti

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf biće održan od 23. do 27. januara 2024. godine na Mećavniku u Mokroj Gori, najavili su organizatori na konferenciji za medije u Vladi Srbije.

Osnivač festivala Emir Kusturica najavio je da će glavni gost biti italijanski reditelj Mateo Garone, koji je, prema rečima našeg sineaste, jedan od najboljih reditelja u svetu.

"Garone je sa filmom 'Ja Kapetan' dobio nagradu za režiju na festivalu u Veneciji. On je već bio na Kustendorfu, a sada je autor koji je zakoračio u ozbiljne godine i kinematografijom se ne bavi na egzistencijalan način, nego na nivou duhovne potrebe", objasnio je Kusturica.

Garone će ovom prilikom dobiti i počasnu nagradu festivala "Drvo života".

Kusturica je podsetio na to kako je nastao Venecijanski filmski festival, kada se vlasnik najotmenijeg restorana u tom gradu zapitao zašto je sezona tako kratka i odlučio da tu osnuje filmski festival.

Srpski reditelj je poručio da je on uradio suprotno: "Gradili smo da bismo održavali festivale i da se borimo protiv prostaštva koje se širi sa TV kanala i koje donosi probne balone budućnosti koje su najavljene u pričama Džordža Orvela i Oldusa Hakslija".

"Filmovi se prave iz dubokog egzistencijalnog razloga, a ne zbog toga da bi u svojoj okolini predstavili nekog reditelja, glumca ili glumicu. Propaganda i autocenzura su se udružile i važni su samo projekti", dodao je Kusturica.

On je napomenuo da je kod ovog festivala najlepše što njemu prisustvuju ljudi iz celog sveta, "ne postoji hipoteka političke zatrovanosti", pa su tu ljudi iz Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke...

"Dolaze iz celog sveta, zato što izgleda da, posebno posle svih ovih dramatičnih događaja u poslednje tri godine, ljudi skidaju plašteve i predrasude i opet stižu kod nas. To je najveće zadovoljstvo, kada ispred sebe imate ljude koji predstavljaju gotovo čitav svet", naglasio je Kusturica.

On je rekao da svi filmovi mladih autora, koji se prikazuju u takmičarskom programu, imaju svoju autentičnost pogleda na svet i podvukao da Kustendorf i treba da bude festival koji govori o "slobodnom filmu", a ne da bude "estetika nadzornih kamera", u kome reditelji nemaju nikakvu slobodu u kreativnosti, "već rade sve ono kako im producenti šapuću na uvo".

Pored Garonea, gosti festivala biće reditelji filmova u programskoj celini "Savremene tendencije" - Edoardo de Angelis, Vladimir Perišić, Ilja Željtjakov i Đakomo Abruceze.

U takmičarskom programu naći će se 17 izabranih kratkometražnih filmova od prijavljenih čak 536.

Za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, kao i za nagradu "Vilko Filač" za najbolju filmsku fotografiju takmičiće se autori iz Srbije i još 14 zemalja. Tu su dela autora iz Rusije, Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Severne Makedonije, Indije, Češke i Hrvatske.

Gojković: Kustendorf slavi umetnost

Ministarka kulture Maja Gojković poručila je da je u nultoj godini festivala bilo neizvesno da li će festival, koji je posvećen iskonskom, pravom filmu, zaživeti. Danas, kako je navela, Kustendorf je postao jedan od najvažnijih festivala u regionu, ali i svetu.

Gojković je istakla da će publika, kao i svake godine, imati priliku da uživa u velikim delima majstora kinematografije. Međutim, prema njenim rečima, ono što Kustendorf čini posebnim je otkrivanje mladih autora.

Ona je naglasila da joj je drago zbog velikih zvezda koje su dolazile na Mokru Goru, ali i zbog toga što će ponovo moći da prisustvuje otvaranju festivala.

Kako je napomenula, Kustendorf "slavi umetnost", a ne razmišlja toliko o komercijali.

Fokus na mladim stvaraocima i velikanima filma

Festival Kustendorf, u organizaciji produkcijske kuće "Rasta internešnel" i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Mećavnik grada, kao i prethodnih godina u fokusu ima podjednako mlade filmske stvaraoce i velikane svetskog autorskog filma, naveli su organizatori.

Programske celine festivala su su "Savremene tendencije", "Retrospektiva velikana" i "Novi autori".

U "Savremenim tendencijama" biće prikazani: "Ja, kapetan" Matea Garonea, dobitnik nagrade "Srebrni lav" za najbolju režiju na festivalu u Veneciji, film "Komandante" reditelja Edoarda de Angelisa koji je otvorio festival u Veneciji, nagrađivani film Vladimira Perišića "Lost Country" , dokumentarni film "Poslednji motorni brod" ruskog reditelja Ile Željtjakova i učesnik festivala u Berlinu, film "Disco Vou" italijanskog reditela Đakoma Abrucezea.

U okviru programske celine "Retrospektiva velikana" biće prikazani filmovi "Na dokovima Njujorka" Elije Kazana (1954), nemi film "Pohlepa" (1924) Eriha fon Štrohajma, "Drvo želja" (1976) gruzijskog reditelja Tengiza Abuladzea, kao i Felinijev "Osam i po" (1963). Kroz ovogodišnju retrospektivu, obeležavaju se stogodišnjice nastanka filma "Pohlepa", rođenja filmskih velikana Marčela Mastrojanija, Marlona Branda i Tengiza Abuladzea.

Programska celina "Novi autori" prikazaće dugometražne filmove ruske rediteljke Sonje Karpunjine "Xoćy muža", zatim reditelja Bazila Halila "Vikend u Gazi", kao i filmovi "Zemaljski stihovi" koreditelja Alija Asgarija i Alireze Hatamija i "Moja švajcarska voіska" Luke Popadića.

"Kuriozitet festivala je da su svi reditelji iz programske celine 'Novi autori', kao i reditelji Edoardo de Angelis i Đakomo Abruceze iz programske celine 'Savremene tendencije,' ne tako davno učestvovali u takmičarskom programu Kustendorfa sa svojim studentskim radovima", saopštili su organizatori festivala.