Društvo
Zagrljaj kao lek: Kako fizički kontakt utiče na um i produktivnost
Nedostatak zagrljaja i fizičkog kontakta ne odražava se samo na naše emocije, već može direktno da utiče na našu psihu, san i produktivnost. Srećom, dovoljno je samo nekoliko sekundi fizičkog kontakta dnevno da se oseti razlika u raspoloženju i koncentraciji.
U savremeno doba, kada komunikacija između ljudi sve češće poprima digitalni oblik a rad od kuće sve učestaliji, nedovoljan fizički kontakt postao je gotovo nevidljiva epidemija.
Zagrljaji, rukovanja i milovanja nisu samo prijatni, već predstavljaju biološku potrebu našeg organizma. Pre svega, fizički kontakti aktiviraju receptore kože, koji šalju signal mozgu o sigurnosti. To smanjuje aktivnost amigdale, centra straha u limbičkom sistemu, a istovremeno povećava nivoe oksitocina, hormona koji podstiče poverenje i osećaj smirenosti., objašnjava psihoterapeut dr Irina Kraškina.
Kao rezultat, anksioznost se smanjuje, a svakodnevni zagrljaji od 20 sekundi mogu smanjiti simptome depresije za čak 15 do 20 odsto.
Fizički kontakti stimulišu i proizvodnju serotonina, a istovremeno suzbijaju kortizol, hormon stresa. Kada tih kontakta nema dovoljno, dolazi do hiperaktivnosti hipotalamo-hipofizno-nadbubrežne ose, što rezultira rastom kortizola za 20 do 30 odsto i smanjenjem serotonina. Posledica je hronični umor, razdražljivost i opšta slabost, a kod žena je efekat jači zbog osetljivosti receptora zavisnih od estrogena.
Simptomi dugotrajnog nedostatka kontakta mogu biti apatija, povećana anksioznost, emocionalna nestabilnost, kao i napetost mišića, nesanica, smanjen imunitet i česte glavobolje. Neprekidni deficit od tri meseca i više vodi do "gladovanje za dodirom" sa rizikom od depresije i somatskih tegoba - čak kod 40 odsto pacijenata javljaju se somatski bolovi bez organskih uzroka.
Nedostatak oksitocina utiče i na motivaciju i koncentraciju. Stručnjak navodi da se koncentracija može smanjiti za 25 odsto, a produktivnost pada zbog umora i porasta kortizola. U eksperimentima kancelarijskih radnika koji nisu imali fizički kontakt, produktivnost se smanjila za 15 odsto za jedan mesec.
Reakcije na nedostatak kontakta variraju od osobe do osobe. Genetski faktori, varijacije oksitocinskih receptora, kao i ranije iskustvo u detinjstvu, utiču na osetljivost. Ljudi koji su u detinjstvu dobijali tople zagrljaje obično su stabilniji, dok introverti lakše podnose "glad" za dodirom nego ekstroverti i anksiozni tipovi. Hronični stres povećava ranjivost svih grupa.
Ipak, postoje načini da se održi ravnoteža bez direktnog kontakta. Samomasaža od pet minuta dnevno, posebno vrata i ruku, može simulirati osećaj dodira, a kontakt sa kućnim ljubimcima takođe povećava nivoe oksitocina, dok tehnike disanja 4-7-8 (udah od 4 sekunde, zadržavanje od 7 sekundi i izdisaj od 8 sekundi) pomažu u smanjenju anksioznosti. Takođe, nakon laboratorijske analize, uzimanje suplemenata kao što je omega-3 može podići nivoe serotonina, prenosi portal "Lajf".
Live
