Društvo
Prejedanje nije uvek nedostatak volje - ruski naučnici otkrivaju uzrok
Zašto neki ljudi teško kontrolišu količinu hrane koju unose pitanje je koje zapravo prevazilazi navike u ishrani. Novo istraživanje otvara mogućnost da se rizik od razvoja poremećaja u ishrani procenjuje ranije i preciznije, pre pojave ozbiljnijih metaboličkih posledica, a naglašava se da ovaj zdravstveni problem nije samo pitanje volje, kako mnogi smatraju.
Hormonski disbalans, a ne "nedostatak snage volje", može biti jedan od uzroka prejedanja, pokazalo je istraživanje tima naučnika sa Tjumenskog državnog medicinskog univerziteta ruskog Ministarstva zdravlja. Stručnjaci su utvrdili granične vrednosti hormona gladi i sitosti koje su povezane sa visokim rizikom od razvoja poremećaja u ishrani, koji mogu dovesti do gojaznosti, predijabetesa ili dijabetesa tipa 2.
"Analizirali smo genetske karakteristike pacijenata sa ranim poremećajima metabolizma ugljenih hidrata, odnosno predijabetesom. Posebno su nas zanimali regulatori apetita, poput grelina i leptina, koji su povezani sa osećajem gladi i sitosti. Uspeli smo da utvrdimo jasne granične vrednosti koje su povezane sa visokim rizikom od poremećaja u ishrani, kao i uticaj društvenih, radnih i bihevioralnih faktora", objašnjavaju naučnici.
Novi podaci mogu pomoći u ranom prepoznavanju rizika
Dodaju da će novi podaci omogućiti da se identifikuju pacijenti skloni razvoju poremećaja u ishrani i povezanih komplikacija, poput gojaznosti, predijabetesa ili dijabetesa tipa 2.
"U fazi primarne prevencije, kada se otkrije predijabetes, endokrinolog ili terapeut treba da proceni navike i obrasce ishrane pacijenta. To će pomoći da se efikasnije osmisli strategija lečenja, poboljša prognoza i značajno odloži ili spreči pojava dijabetesa, srčanih i bubrežnih oboljenja", naglasila je Isakova.
Blagovremeno prepoznavanje problema olakšava lečenje
Rana identifikacija problema i aktivna saradnja pacijenta sa timom stručnjaka, uključujući lekara opšte prakse, psihologa i medicinsku sestru, omogućavaju ne samo efikasno lečenje poremećaja u ishrani već i korekciju psihoemocionalnih aspekata, čak i tokom preventivnih pregleda, navode istraživači.
Naučnici planiraju da u budućnosti standardizuju metodologiju i učine je personalizovanijom. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Medicinski savet", a prenose RIA Novosti.
Live
