''Lagom'' filozofija za kvalitetan život - izbegavanje ''previše uživanja''

Ponekada deluje kao da je prekomerno uživanje ''noviji'' fenomen čovečanstva, jer su mnoga zadovoljstva skoro svakome dostupna, iako ljudski rod vrednuje hedonizam vekovima unazad. Naravno, to je većinom pozitivna stvar - prijatna i zabavna iskustva su sigurno lepša strana života i usrećuju nas, ali ona mogu biti i izvor mnogih problema. Lagom filozofija upućuje na zahvalnost, umerenost i prepoznavanje sopstvenih granica. Vežbanje samokontrole postaje novi stil života i pomaže u kreiranju savršene ravnoteže u svim aspektima života.

Preterivanje u životnim zadovoljstvima isprva ne zvuči kao ''pravi'' problem, a ipak, posledice neuravnoteženog heodnizma mogu biti veoma ozbiljne ili čak opasne po čoveka. Koliko puta se prekomerno konzumiranje pića ili hrane završava mučninom, a koliko se gledanjem previše epizoda omiljene serije zaredom ''potroši'' dragocenog vremena u danu? Koliko učestali izlasci i žurke mogu negativno uticati na kvalitet sna i celokupno zdravlje?

U takvim trenucima, smisao uživanja se gubi. Sledeće objašnjenje lagom filozofije prikazuje na koji način se kvalitet života može poboljšati:

Umerenost nije kazna

Kvalitet života se može poboljšati i na veoma suptilne načine, kroz svakodnevne navike. Na primer, ako previše šolja kafe u toku dana često dovodi do anksioznosti (umesto pravog zadovoljstva), bolje je smanjiti količinu unošenja napitka. Na taj način se negativne posledice mogu potpuno izbeći i navika ispijanja kafe postaje isključivo pozitivno iskustvo.

Isti princip se može primeniti na bilo koju situaciju. Ako se svi prijatelji sastaju, idu na piće posle posla, a nama je radni dan bio naporan, možda je mudrije odbiti ponudu i odmoriti kod kuće. Osim što odustanak bio i odgovorniji izbor za zdravlje, sledeći izlazak će biti ''dragoceniji'', jer su telo i um odmorni.

Primer može biti i ''dobra'' navika, kao što je vežbanje. Previše treninga, bez potrebnih pauza i dana odmora, ili bez dovoljnog unosa hranjivih materija, će uvek više štetiti telu i organizmu, odnosn poništiti benefite ''zdravog'' režima. Drugačiji primer je forsiranje rigorozne dijete, koja može samo navesti na kasnije prejedanje i konzumiranje nezdrave hrane, jer je telo bilo prinuđeno na gladovanje. Samim time, sve pozitivne promene nestaju i ceo proces gubi smisao.

Doziranje zadovoljstava ne mora biti samokažnjavanje, već svesno donošenje odgovorne odluke za sopstveno dobro. Uživanje u određenim lepotama i životnim iskustvima je važno za mentalno zdravlje, ali ''pauza'' i balans su takođe neprocenjivi i neophodni za čoveka.

Lagom se može primeniti u svim aspektima života. Neki traže balans između poslovnog i privatnog života, neki između samoće i bogatog društvenog života, neki između zdravih i nezdravih rutina...Najvažnije je da je filozofija prilagođena pojedincu, koji mora da prepozna sopstvene granice i da ih neguje. Odlaziti u krajnosti (ne samo negativne, već i pozitivne) je retko dobar izbor, tako da glavni cilj mora biti ''zlatna sredina''.