Naučnici upozoravaju na El Ninjo i klimatske promene: Strahuje se od 850.000 smrtnih slučajeva

Klimatske promene su postale hronična globalna zdravstvena vanredna situacija, čiji se rizici i posledice ubrzano povećavaju od stupanja na snagu Pariskog sporazuma 2016. godine, navodi se u najnovijem izveštaju časopisa "Lanset". Autori pozivaju Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i Ujedinjene nacije da zvanično proglase globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju zbog klimatskih promena.

Prema njihovoj oceni, takav potez omogućio bi prelazak sa sporih, dobrovoljnih obaveza na obavezno i koordinisano upravljanje krizom. To bi podrazumevalo jačanje zdravstvenog nadzora i sistema ranog upozoravanja, brzu mobilizaciju resursa, uspostavljanje pravno obavezujućih mehanizama odgovornosti i uvođenje preventivnih mera za zaštitu javnog zdravlja.

Autori izveštaja ističu da je takva reakcija neophodna jer raste broj ljudi izloženih riziku. Kako stanovništvo raste i stari, sve više ljudi je ugroženo nego pre deset godina, što povećava obim i hitnost mera prilagođavanja klimatskim promenama.

Podaci pokazuju da su se od stupanja na snagu Pariskog sporazuma zdravstveni rizici povezani sa klimom ne samo povećali već su se i ubrzali u više oblasti u poređenju sa prethodnom decenijom. To uključuje rizike povezane sa vrućinom, učestalost suša, ekstremne padavine i klimatske uslove pogodne za prenošenje denge. Prema autorima, postojeće mere nisu dovoljne da zaštite javno zdravlje.

Super El Ninjo mogao bi da odnese više od 850.000 života

Klimatski fenomen Super El Ninjo mogao bi da dovede do više od 850.000 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama širom sveta od juna 2026. do marta 2027. godine. Najveći broj žrtava očekuje se u Nigeriji, Indiji i Indoneziji, pokazuje projekcija američke istraživačke organizacije "Climate Impact Lab".

Prema proceni istraživača, samo u periodu od oktobra 2026. do marta 2027. moglo bi da bude zabeleženo više od 373.000 dodatnih smrtnih slučajeva usled vrućina. Nigerija, Indija i Brazil mogli bi da čine trećinu ukupnog broja žrtava u tom periodu.

Prema procenama, Nigerija bi mogla da bude najteže pogođena, sa više od 56.000 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama u narednih šest meseci, dok se u Indiji očekuje oko 55.200 žrtava. Slede Indonezija sa procenjenih 29.300 smrtnih slučajeva, Brazil sa 19.500 i Sudan sa 14.700.

Istraživači su procene zasnovali na poređenju očekivane smrtnosti tokom aktuelnog El Ninja sa prosečnim uslovima u periodu od 1996. do 2005. godine. Takve prognoze omogućavaju da se utvrde područja sa najvećim rizikom i vlastima pružaju priliku da reaguju pre nego što dođe do gubitka ljudskih života.

El Ninjo je od juna 2026. već doprineo smrti oko 484.500 ljudi širom sveta, prema analizama.

Rekordno zagrevanje Pacifika i posledice širom sveta

El Ninjo je klimatski fenomen povezan sa neuobičajenim zagrevanjem površinskih voda u tropskom delu Tihog okeana. U oblasti Ninjo 3.4, u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Pacifiku, temperatura mora je tokom nedelje od 18. do 24. oktobra bila za 3,4 stepena Celzijusa viša od uobičajene, što je, prema navodima iz izveštaja, rekordno odstupanje.

Najbogatiji profitiraju od klimatskih promena - zarađuju i na uzrocima i na posledicama

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, fenomen bi između novembra i januara mogao da dostigne intenzitet znatno veći od uobičajenog za El Ninjo.

Klimatske promene već povećavaju smrtnost i rizik od bolesti

Uprkos naporima da se uspori globalno zagrevanje, emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje dostižu rekordno visoke nivoe, a mogućnost da se izbegnu potencijalno katastrofalne posledice brzo smanjuje.

U "Lanset" iveštaju se navodi da je poslednjih 11 godina bilo najtoplije u istoriji, dok je godišnji broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom porastao za skoro 36 odsto tokom poslednjih decenija. Samo u 2023. godini vrućina je bila povezana sa rekordnih 710.000 smrtnih slučajeva, a više od 70 odsto njih može se pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.

Klimatske promene takođe stvaraju povoljnije uslove za prenošenje bolesti koje prenose komarci i drugi insekti, uključujući dengu i Ziku. Ekstremni vremenski uslovi i šumski požari dodatno ugrožavaju ljudsko zdravlje, posebno među ranjivim stanovništvom i u regionima sa ograničenim kapacitetima za reagovanje na klimatske posledice.

Zbog toga autori izveštaja pozivaju na hitnu promenu pristupa, uključujući globalnu zabranu istraživanja i eksploatacije novih fosilnih goriva i potpuno ukidanje proizvodnje energije iz uglja do 2035. godine. Oni smatraju da su odlučnije mere neophodne kako bi se zaštitili zdravlje i opstanak sadašnjih i budućih generacija, prenosi "Juronjuz".