Starimo brže nego naše bake i deke: Ovo su glavni faktori koji ubrzavaju starenje organizma

Bolesti koje su se nekada uglavnom javljale u starijem životnom dobu danas sve češće pogađaju i mlađe ljude, ukazuju stručnjaci. Pre pola veka, na primer, u Sovjetskom Savezu  hipertenzija, srčani udari, dijabetes i rak razvijali su se u dobi od 60-65 godina i više. Danas, kardiolozi procenjuju da svaki treći Rus stariji od 40 godina pati od hroničnog visokog krvnog pritiska. Najčešći tipovi raka se takođe javljaju mlađe, kao i pojava dijabetesa.

Takođe, mnogi uslovi savremenog života više podstiču ubrzano starenje nego što ga usporavaju. Biolog Aleksej Moskalev ukazuje na glavne faktore koji ubrzavaju starenje, ali i na mehanizme u organizmu koji mogu da doprinesu dugovečnosti.

"Kod starijih generacija navike i način života formirali su se u drugačijim uslovima. Od detinjstva su se usvajale navike u ishrani, spavanju, fizičkoj aktivnosti i slično. Savremena mlada generacija, međutim, ne pridržava se tih pravila. Dovoljno je da pružite ruku i hrane imate koliko god želite. Kalorijska vrednost je visoka, a sadržaj dragocenih materija, poput vlakana, vitamina i minerala, veoma je nizak", objašnjava naučnik.

Na to utiče i smanjena fizička aktivnost: od društvenih mreža i igrica na telefonima teško se odvajamo, a gotovo sve proizvode i usluge možemo da naručimo. Tu su i porast hroničnog stresa i drugi faktori, o kojima će biti reči u nastavku.

"Koliko će živeti nove generacije zavisi i od toga koliko radimo na razvijanju zdravih navika, tehnologijama za produženje života i medicini protiv starenja. Ali, ako se sadašnji trendovi nastave, prognoza za današnje mlade, nažalost, nije ohrabrujuća", smatra profesor.

Šta najviše ubrzava starenje organizma

Preterani unos hrane i gojaznost

Prejedanje, višak kilograma i česta konzumacija ultraprerađene hrane dokazano povećavaju biološku starost i ubrzavaju starenje, naglašava stručnjak.

Zagađen vazduh

Najsitnije čestice koje potiču iz izduvnih gasova vozila, industrijskih procesa, građevinskih radova i drugih izvora, ako ih redovno udišemo, doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti, malignih oboljenja i demencije.

Šta može da uradi svaki pojedinac? Stručnjaci savetuju da se u domaćinstvu, barem, koriste prečišćivači vazduha, a delimično mogu da pomognu i ovlaživači vazduha: kada je vlažnost odgovarajuća, štetne čestice brže se talože i manje se zadržavaju u vazduhu.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Neophodne su i aerobne aktivnosti, poput brzog hodanja, trčanja i plivanja, i vežbe snage sa tegovima, na spravama ili sopstvenom težinom.

Veoma su važne i vežbe za ravnotežu, poput stajanja na jednoj nozi i hodanja na prstima, kao i vežbe istezanja. Dokazano je da sedentarni način života ubrzava starenje.

Poremećaji sna

Nedovoljno spavanje i isprekidan san, kada se osoba tokom noći budi više od dva puta, ubrajaju se među glavne neprijatelje dugovečnosti.

Socijalna izolacija

Druženje i interakcija sa drugim ljudima izuzetno su važni za normalno funkcionisanje mozga. Uticaj usamljenosti na rizik od smrti uporediv je sa uticajem pušenja i gojaznosti, piše Komsomoljska pravda.