Bilingvalni ljudi mogu lakše kontrolisati emocije

U studiji na poljskom univerzitetu Adama Mickjeviča je učestvovalo oko pedeset studentkinja, kojima je poljski maternji jezik, a odabrani strani jezik za ekperiment koji tečno govore, je engleski. Kako bi naučnici analizirali fiziološke reakcije na određen sadržaj, prikazivali su im snimke emotivnih scena iz filmova na poljskom, pa zatim na engleskom jeziku.

Merili su njihove elektrodermalne reakcije na sadržaj, to jest nivo provodljivosti elektriciteta u ljudskoj koži, koji se menja prilikom emotivnih situacija. Kada je osoba pod većim emotivnim stresom, nivo se povećava.

Filmovi na poljskom su prouzrokovali vidno negativno raspoloženje, kao i primetne elektrodermalne reakcije tokom gledanja klipova, što znači da bi nivo uzbuđenja i nervoze postajao veoma visok za kratko vreme. Filmovi na engleskom nisu pokazali podjednako visoke inicijalne reakcije, pretpostavlja se da je to zato što "obrada" stranog jezika ne podrazumeva emotivno uključivanje. 

Pošto inicijalne reakcije na engleske filmove nisu bile vidno primetne u trenutku, već su se akumulirale vremenom (bez obzira da li su bile negativne ili pozitivne), naučnici smatraju da je to znak veće aktivnosti kognitivnih sposobnosti. Drugim rečima, pravi se emocionalna distanca i situacija (to jest, snimak) se analizira na racionalniji način.

Naučnici smatraju da ovakvi razulatati mogu biti primenljivi na produktivan način. Na primer, psihoterapije na drugom jeziku, umesto na maternjem, mogu biti bolje za jasniju komunikaciju. Veruju da takav vid komunikacije može pomoći pacijentima da lakše iskažu svoja osećanja ili traumatična iskustva, jer je manji rizik od intenzivnih emotivnih reakcija.  

Takođe, postoji nekoliko teorija da oni koji znaju više jezika podsvesno kreiraju i nove ličnosti kada ih govore, što može biti još jedna tehnika za ''udaljavanje'' od jakih emocija.

Ipak, veliki faktor je i način učenja stranog jezika. U većini slučajeva, drugi jezik se uči u akademskom kontekstu, pa može lakše napraviti emotivnu distancu. Naučnici sa univerziteta veruju da učenje jezika kroz životna iskustva i ''prave'' interakcije sa ljudima mogu imati potpuno drugačiji efekat.