Špijunaža sa brkovima: Bizarna priča o neuspešnoj misiji CIA da uz pomoć mačke prisluškuje Ruse
U svetu špijunaže bilo je mnogo neobičnih i smelih šema za prikupljanje obaveštajnih podataka. Jedan takav projekat uključivao je korišćenje bezazlene mačke da radi kao špijun. Upoznajte "Akustičnu mačku" - eksperiment CIA iz šezdesetih godina prošlog veka, koji je imao za cilj da pretvori obične mačke u visokotehnološke uređaje za prisluškivanje sovjetskih lidera. Projekat je uključivao hiruršku implantiraciju elektronske opreme za prisluškivanje razgovora u mačke, kao i njihovu obuku. Iako sve ovo može zvučati kao insert iz filma o Džejmsu Bondu, priča o Akustičnoj mački je istinito i intrigantno poglavlje u istoriji špijunaže.
Akustična mačka bila je projekat američke obaveštajne agencije CIA, koja je želela da uz pomoć mačaka špijunira Kremlj i sovjetske ambasade.
Mačkama su ugrađeni čipovi koji su se nalazili u ušnim kanalima i radio predajnik u temenu lobanje. U teoriji, mačke je trebalo da budu mobilni, lukavi ali nepredvidivi agenti.
Za ovaj projekat, javnost je saznala tek 2001. godine, kada je sa dokumenata, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, skinuta oznaka poverljivosti. Akustična mačka nije bila naziv za projekat robotske mačke, već se radilo o pravoj, živoj i naizgled običnoj mački, sa jednom bitnom razlikom: u njenim ušima i repu krila su se dva mikrofona i antena.
Kako je svojevremeno izjavio bivši pomoćnik direktora CIA, Viktor Marčeti, radilo se stvaranju Frankenštajn mačke: "Isekli su mačku, stavili baterije u nju i povezali je na sistem za prisluškivanje. Stvorili su čudoviše."
Brz obzira na sve nelogičnosti, ovo ipak zvuči uverljivo, jer, CIA se tih šezdesetih godina bavila jako čudnim aktivnostima - tokom perioda hladnog rata, Amerikanci su se dovijali na različite načine kako bi prikupili što poverljivije informacije, koristeći pritom opremu za prisluškivanje, špijunske satelite, pa čak i vidovnjake, hiponozu i različite halucinogene droge, ponajviše LSD.
Stvaranje visokotehnološke mačke nije bio jednostavan zadatak u eri magnetnih audio traka za snimanje i računara veličine sobe. Ne samo to, mačke su morale i dalje da izgledaju kao mačke, bez čudnih izbočina ili sumnjivih ožiljaka.
Radeći sa proizvođačima audio opreme CIA je napravila predajnik dužine oko 2 centimetra za ugradnju u lobanju mačke. U početku je bilo teško pronaći mesto za mikrofon, ali se pokazalo da je ušni kanal odlično mesto. Antena je napravljena od fine žice i provučena je sve do repa, kroz mačje krzno, kako bi je njena duga dlaka lakše prikrila.
Baterije su takođe zadavale tehničarima malo problema, pošto ih je veličina mačaka ograničila na korišćenje samo najmanjih baterija a samim tim je i ograničila i vreme koje bi mačka mogla da snima.
Mačka vredna 20 miliona dolara
Nakon testiranja na lutkama i živim životinjama, projekat je bio spreman i stvorena je prva Akustična mačka. Međutim, pojavio se problem, mačka je, bez obzira na komande CIA, bila samo obična mačka (uz dodatak visokotehnoloških "iznutrica"), a kao što svaki vlasnik mačaka zna - one rade šta hoće. Odlutala bi kad bi joj bilo dosadno, kad bi se uznemirila ili postala gladna - jer mačkama je ipak preči pun stomak od državne bezbednosti.
Ovaj problem je rešen još jednom dodatnom operacijom - ugrađivanjem sistema žica koji je služio za nadzor centara za glad i seksualnu aktivnost, ne bi li se nagoni suzbili, ili bar bili svedeni na minimum. Procenjuje se da su ovi dodatni hirurški i troškovi obuke doveli do cene projekta u iznosu od 20 miliona dolara, ali je, ovaj neobični krzneni operativac konačno bio spreman da se pusti u stvarni svet.
Nakon godinu dana predanog rada i velikog broja stručnjaka koji su bili uključeni u realizaciju projekta, došlo je vreme za testiranje. Na Viskonsin aveniji u Vašingtonu, u posebno opremljenom kombiju, jednog nedeljnog jutra 1967. godine, sedelo je nekoliko agenata CIA. Čekali su dvojicu sovjetskih zvaničnika, u nameri da po prvi put u realnim uslovima testiraju funkcionalnost svog uvrnutog poduhvata.
Mačka u špijunskoj akciji
Pre nego što su pustili mačku iz kombija, agenti su poslednji put testirali opremu koja je hvatala signal iz mačkinog repa. Oprema je besprekorno radila, signal je bio jasan. Čekalo se samo da mačka uspešno obavi svoj deo zadatka. Međutim, samo nekoliko sekundi nakon što je puštena, mačka je nastradala. Na nju je naleteo taksi i usmrtio je na licu mesta, uništivši pritom godine rada, kao i 20 miliona dolara.
Očekivano, CIA je prekinula ovaj preskupi projekat zbog velikih teškoća u treniranju mačaka, odnosno da urade bilo šta na komandu.
