Zbog čega nam, kada je napolju mraz, gotovo uvek curi nos

Izašli ste iz toplog stana na ulicu, prošli tek nekoliko koraka i već vam curi nos? Pre svega da napomenemo da niste usamljen slučaj - ova pojava se javlja kod 96 procenata ljudi. Da li ovo znači da ste stigli da se razbolite za samo nekoliko minuta na hladnoći? Vrlo verovatno da ne - šanse da ste za tako kratko vreme uspeli da nazebete su gotovo ravne nuli.

U čemu je onda problem i zbog čega nos "procuri" čim kročite na hladan, zimski vazduh?

Nos curi zbog načina na koji funkcioniše 

Mnogi su navikli da curenje nosa povezuju sa prehladom, ali u stvarnosti ova pojava, koje se stručno naziva rinoreja, može biti isprovocirana i drugim faktorima. Najbanalniji, a zimi najučestaliji jeste hladan i suv vazduh. Naš nos funkcioniše tako što vazduh koji udišemo čini toplijim i vlažnijim, i ovo je neophodno kako on ne bi iritirao ćelije disajnih puteva i pluća. 

Kada temperatura napolju pada, pada i vlažnost vazduha. Zbog razlike u temperaturi (napolju može biti i -5, -10 stepeni, a u nosu i do 30 stepeni više), stvara se kondenz. Budući da su nozdrve te kroz koje topao vazduh izlazi napolje, na njima se i skuplja najviše vlage, sve dok se ne formiraju kapljice koje nemaju gde, nego napolje. Otud se i javlja curenje nosa koje nas sve toliko muči u hladnom periodu godine. 

Koliko tečnosti gubimo kroz nos

Verovali ili ne, naučnici su ustanovili dau hladnim mesecima naš organizam može izgubiti između 300 i 400 mililitara tečnosti, i to samo kroz nos! Međutim, ova tečnost po svim karakteristikama više podseća na vodu i nikako se ne može uporediti sa onim što nam otežava disanje kada smo bolesni. 

Prema istraživanjima alergologa Nacionalnog instituta zdravstvene zaštite, temperatura vazduha u zadnjem delu nosa obično varira oko 26 stepeni Celzijusa, dok u pojedinim slučajevima može ići i do 30. podeljka. Vlažnost vazduha u nosu je skoro 100 posto, nezavisno od vlažnosti vazduha napolju.