Transsibirska magistrala: Žila kucavica i "Ginisovka" Rusije koja povezuje 87 gradova

Istorija železničkog transporta u Rusiji datira još iz vremena vladavine carske dinastije Romanov. Inicijator projekta izgradnje najpoznatije svetske železnice, bio je car Aleksandar III, koji je želeo da kopnenim putem spoji sve darove prirode sibirske oblasti i omogući prevoz robe i putnika po čitavoj zemlji.

Kada je sagrađena, Transsibirska magistrala je svojom lepotom očaravala mnoge umetnike razdoblja 19. i 20. veka. Jedan od njih je i čuveni ruski juvelir Karl Faberže, koji je inspirisan železnicom za carsku porodicu Romanov kreirao i posebno jaje. Ovo remek-delo juvelirskog zanata Faberže je darovao članovima imperatorske dinastije 1990. godine, a umetnina je ponela naziv železnice.

Stanica Miass - mesto "rođenja" Transsibirske magistrale

Želeći da svoju zamisao realizuje u najbržem mogućem roku, Aleksandar III je 31. maja 1981. godine potpisao naredbu u kojoj je navedeno da izgradnja može da počne. Kamen temeljac najvećeg infrastrukturnog objekta "udaren" je na stanici Miass. Po prvobitnom planu, železnica je trebalo da bude duga 2862 kilometra i spaja Orenburgsku guberniju i Čeljabinsk, a zatim kroz Kurgan i Omsk dođe sve do Irkutske gubernije. 

Međutim, ubrzo su se planovi promenili i odlučeno je da se ona na završava u Irkutsku. Radovi na izgradnji Transsibirske magistrale su bili izuzezno zahtevni, budući da su se izvodili u samom srcu Sibira, gde vlada večni mraz i gde je teren mahom nepristupačan i okovan ledom. Bez obzira na to, građevinci su radili punom parom, gradeći između 500 i 600 kilometara pruge svake godine. 

Koliko je koštala izgradnja najduže železnice na svetu

Budžet ovog ambicioznog projekta je bio procenjen na 350 miliona zlatnih rubalja (rubalja u zlatu), ali se brlo brzo ispostavilo da je to nedovoljno novca za tako zahtevnu železnicu. Troškovi su rasli iz dana u dan ponajviše zbog jedinstvenih klimatskih uslova. Na jednog deonici građevinci su morali da se bore sa ledenom stihijom, a samo nekoliko stotina kilometara dalje - sa poplavama.

Drugi veliki problem sa kojima su se susretali radnici bila je logistika - građevinski materijal je morao da se doprema iz dalekih krajeva pretežno pomorskim saobraćajem, što je dodatno povećavalo troškove. Na kraju krajeva, izgradnja Transsibirske magistrale je Carsku Rusiju koštala neverovatnih milijardu i po zlatnih rubalja!

Skoro 10 hiljada kilometara pruge povezuje 87 gradova

Dužina Transsibirske magistrale iznosi 9.288 kilometara - ona je najduža i najimpozantnija železnica na svetu koja se nalazi i u Ginisovoj knjizi rekorda. Pruga preseca 8 vremenskih zona i prolazi kroz 5 federalnih okruga Rusije, 11 oblasti, 5 krajeva, 2 republike i 1 autonomnu oblast, spajajući Moskvu i Vladivostok, koji se nalazi na samom istoku zemlje.

Sam početak Transsibirske magistrale danas se nalazi u Moskvi, na Jaroslavskoj železničkoj stanici. Odatle, najmanje jednom dnevno, vozovi kreću na veliki put kroz Sibir. Putovanje traje oko 7 dana, a na svom putešestviju putnici prolaze kroz 87 velikih gradova i preko 3.900 naseljenih mesta: prvo kroz Evropsku Rusiju, zatim Ural, Zapadni Sibir, Istočni Sibir i Zabajkalje, da bi na kraju stigli i na Daleki Istok.