"Ekonomist": Inflaciju će biti teže obuzdati nego što se misli

Finansijska tržišta lebde na oblaku optimizma, sa investitorima koji očekuju da će inflacija - najveći problem svetske ekonomije, pasti bez mnogo buke. Mnogi misle da će rezultat biti smanjenje kamatnih stopa krajem 2023. godine, što će pomoći velikim svetskim ekonomijama - i što je najvažnije Americi - da izbegnu recesiju.

U iščekivanju ovog bajkovitog scenarija u kombinaciji sa toplijom zimom i nižim cenama energenata, cene akcija u Evropi i Americi rastu. Novac se sliva i u ekonomije u usponu, koje uživaju u dvostrukim blagoslovima Kine koja je napustila svoju politiku "nula kovida" i jeftinijeg dolara koji je rezultat očekivanja labavije monetarne politike u SAD.

Ovo je ružičasta i pogrešna slika, upozorava "Ekonomist". Svetska bitka sa inflacijom je daleko od kraja. A to znači da tržišta čeka gadna korekcija.

Najnoviji podaci o potrošačkim cenama u SAD pokazali su manju inflaciju tokom tri meseca do januara nego u bilo kom trenutku od početka 2021. Mnogi faktori koji su prvi izazvali inflaciju su nestali. Globalni lanci snabdevanja više nisu preopterećeni rastućom potražnjom za robom, niti poremećeni pandemijom. Kako se potražnja za baštenskim nameštajem i konzolama za igre ublažila, počele su da padaju i cene. Slične slike ponavljaju se širom sveta: stopa inflacije pada u 25 od 36 uglavnom bogatih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ipak, fluktuacije u inflaciji često prikrivaju problem. A to je bazna inflacija, ona koja ne uzima u obzir cene hrane i energenata, i koja raste tempom od 4,6 odsto u poslednja tri meseca i lagano ubrzava.

Glavni izvor inflacije je sada uslužni sektor, koji je više izložen troškovima rada. U Americi, Britaniji, Kanadi i Novom Zelandu rast plata je i dalje mnogo veći od ciljane inflacije od dva odsto; rast plata je niži u evrozoni, ali raste u važnim ekonomijama kao što je Španija.

To ne bi trebalo da bude iznenađenje, s obzirom na snagu tržišta rada, navodi "Ekonomist". Šest od sedam najbogatijih zemalja uživa u stopi nezaposlenosti koja je na ili blizu najniže zabeležene u ovom veku. Američka je najniža od 1969. godine. Teško je zamisliti da se bazna inflacija može raspršiti dok tržišta rada ostaju tako čvrsta. Ona drže mnoge ekonomije na kursu za inflaciju koja ne pada ispod 3-5 odsto.

Šta god da se desi sledeće, turbulencija na tržištu izgleda verovatno, navodi "Ekonomist". Poslednjih nedelja investitori u obveznice počeli su da predviđaju da centralne banke neće snižavati kamatne stope, već će ih držati visokim.

A visoke stope mogu da naštete ekonomiji. Istorija nas uči da u modernoj eri centralne banke nisu umele "meko da slete" i završe ciklus rasta kamatnih stopa bez recesije koja bi usledila.

Takođe postoji mogućnost da centralne banke, suočene sa tvrdoglavim problemom inflacije, neće imati stomak da tolerišu recesiju. Umesto toga, mogle bi da dozvole da inflacija bude malo iznad svojih ciljeva. Kratkoročno, to bi donelo ekonomsku "injekciju šećera". To bi takođe moglo doneti koristi na duži rok: na kraju bi kamatne stope postale više zbog veće inflacije, držeći ih bezbedno dalje od nule i dajući centralnim bankama više monetarne municije tokom sledeće recesije. Iz tog razloga, mnogi ekonomisti smatraju da je idealan cilj inflacije iznad dva odsto, piše "Ekonomist".

Ipak, takva politika ne izazivanja haosa bila bi ogroman zadatak za centralne banke koje su proteklu godinu provele naglašavajući svoju posvećenost trenutnim ciljevima, koje često postavljaju zakonodavci. Odbacivanje jednog režima i uspostavljanje drugog bio bi izazov koji se javlja jednom u generaciji. Odlučnost bi bila ključna; sedamdesetih godina prošlog veka nedostatak jasnoće o ciljevima monetarne politike doveo je do divljih promena u privredi, što je podjednako štetilo i javnosti i investitorima, podseća list.

Za sada, centralni bankari u bogatom svetu ne pokazuju znake promene kursa. Ali čak i ako inflacija padne ili oni odustanu od borbe protiv nje, malo je verovatno da će kreatori politike izvršiti besprekoran zaokret. Bilo da je to zbog toga što su stope ostale visoke, recesija udarila ili politika ušla u neuredan period tranzicije, investitori će biti razočarani.