SAD obmanjuju Kinu kao što su obmanjivale i Rusiju i Srbiju

Svi koji malo bliže prate rat u Ukrajini znaju bar osnovne stvari o čuvenim Minskim sporazumima, koji je trebalo da osiguraju trajniji mir u toj nesrećnoj, veštačkoj Lenjinovoj tvorevini, koju sada, naizgled paradoksalno, najžešće brane upravo oni koji su svoj politički i društveni legitimitet gradili na "antikomunizmu". Ali istorijske ironije nisu tema ovog teksta.

Tema su obmane koje prethode ratu.

Dakle, Minski sporazumi je trebalo da obezbede teritorijalni integritet Ukrajine bez Krima – za Krim je bilo kasno posle antiruskog puča na kijevskom Majdanu u februaru 2014. godine – uz autonomiju za većinsko ruski Donbas.

Međutim, tokom nekih osam godina, oni se praktično nisu pomerili sa mrtve tačke. Krajem 2022. smo otkrili i zašto, kada su dvoje potpisnika Minska 2, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland, priznali da je ceo proces bio farsa, odnosno kupovina vremena kako bi postmajdanska, antiruska Ukrajina dovoljno vojno ojačala da može da sprovede svoje "konačno rešenje" na sličan način na koji je to uradila Tuđmanova Hrvatska – etničkim čišćenjem uz pomoć NATO pakta.

SAD sada sprovode slične obmane kada je reč o Kini. S jedne strane je tokom proteklih meseci nekoliko visokih američkih zvaničnika posetilo Kinu, usta punih želja za "normalizacijom" ili popravljanjem uveliko narušenih odnosa. Između juna i kraja avgusta Kinu su posetili ministar spoljnih poslova Entoni Blinken, ministarka finansija Dženet Jelen, "klimatski car" Džon Keri i ministarka trgovine Đina Rejmondo.

Rezimirajući taj niz poseta, "Njujork tajms" se zapitao da li će Peking na sličan način uzvratiti posetama zvaničnika analognog ranga Sjedinjenim Državama? Kratak odgovor je – najverovatnije ne.

Iskusni novinar Petrik Lorens nudi uverljivo obrazloženje za taj negativan odgovor:

"Predlagati nastavak uobičajenog međusobnog poslovanja a u isto vreme sabotirati kinesku visokotehnološku konkurentnost je očigledno besmislena zamisao… Kineska strategija Bajdenove administracije se svodi na pokušaje veštog manevrisanja. Svi ti besmisleni razgovori su u službi prikrivanja sistematskog pokušaja podrivanja kineske privrede, pošto SAD ne mogu da se s njom takmiče u raznim strateškim sektorima. Paralelno s tim, kupuje se vreme radi premeštanja maksimalne količine američke oružane sile što je bliže moguće Kini, u skladu sa programom ministarstva odbrane koji je pre nekoliko godina zvanično nazvan Inicijativom za odbranu Pacifika."

Kinezi su to prozreli i zato više nisu zainteresovani za besmislene "razgovore" koji namerno ne vode ničemu, osim pomenutoj kupovini vremena.

Još jedan dobar američki poznavalac kineskih prilika, Piter Li, čak je i konkretniji:

"Američka agresija protiv Kine, koja se namerno pogrešno označava terminom ’američko-kineskih napetosti’, zapravo predstavlja sveobuhvatan napad koji, bar za sada, nije dostigao nivo neposredne vojne akcije. SAD su u potpunosti rešene da degradiraju kinesku vojnu, ekonomsku i međunarodnu bezbednost, kao i njenu unutrašnju društvenu i političku stabilnost u svim dostupnim dimenzijama. Ustupci koji se prave su taktički, ali su napadi strateški."

Kao što je Taker Karlson nedavno konstatovao – oni (misli na vladajući američki establišment) će učiniti sve da pobede, po cenu direktnog rata sa Rusijom. I, naravno, Kinom. Nikada nije postojao Plan B. Zločinačka neokonzervativna-neoliberalna klika koja je uzurpirala vlast u SAD nikad nije ni zamišljala drugu opciju osim globalne dominacije. I pre će započeti svetski, pa i nuklearni rat nego što će dozvoliti mogućnost poraza. Slično važi i za njene EU vazale.

Karlson očekuje izbijanje otvorenog američkog rata sa Rusijom već iduće, 2024. godine. A početkom ove godine je general američkog vazduhoplovstva, Majk Minihen, poslao poruku svojim oficirima da očekuje rat sa Kinom 2025. U međuvremenu će se možda fingirati razne "mirovne" inicijative, da bi se zavarao protivnik ili, pak, da bi se zaustavilo njegovo (najpre rusko) napredovanje dok se ne konsoliduje odbrana i kupi vreme za dodatno naoružavanje.

Ništa različito se ne dešava ni kada je reč o našim prostorima – preciznije Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori.

Na Kosmetu Amerikanci, lažljivih usta punih "mira", aktivno naoružavaju i obučavaju novu verziju OVK. U BiH se sve čini da se destabilizuje Republika Srpska i dodatno potpire muslimansko-srpski sukobi. U Makedoniji se otvoreno tolerišu velikoalbanske bahanalije. A u Crnoj Gori se, po cenu unutrašnje stabilnosti, iz zapadnih ambasada guraju isključivo antiruske i pro-NATO opcije, makar to značilo obespravljivanje velikog dela glasačkog tela.

Sve se radi u ime "zapadnih", "evropskih" i sličnih navodnih vrednosti, a zapravo se kupuje vreme dok se ne pripremi teren za konačni obračun sa srpskim faktorom.

Kao što se sve više vidi na američkim ulicama, pa čak i na rajskim Havajima, Imperija laži ne štedi ni "svoje". Zašto bi onda štedela druge? Ako može, pretvoriće celu globalnu populaciju izvan neke zamišljene "zlatne milijarde" u topovsko meso nalik ukrajinskom. S njom nema ni nagodbe ni kompromisa. Zato što ih Imperija ne želi.