Novopazarski otpor zapadnom licemerju

"Ono što ja vidim je da ceo svet se polarizuje na zlo i na dobro, a bolji deo sveta na čelu je sa slobodarskom Rusijom, kazao je nedavno za RT Balkan Sead, vlasnik kafića u centru Novog Pazara."

"Prosto je... Treba li kupovinom zapadnih proizvoda pa i ’koka-kole’ da im stvaramo profit, da im pravimo novac kojim će oni kupovati oružje kojim će ubijati našu decu, našu braću i sestre. Sve njihovo treba bojkotovati", poručuje Senada, takođe iz Novog Pazara.

"Država je suzdržana, ali Veljko iz Raške nije", pisalo je na transparentu istaknutom na mitingu podrške palestinskom narodu u tom gradu ovih dana.

"Ovo u pravom smislu postaje civilizacijsko pitanje, ne treba ga vezivati za jednu religiju, za jednu veru. U Gazi je porušena najstarija crkva iz 4. stoleća, najstarija džamija iz 7. stoleća. Da li su oni koji su bili u crkvi pripadnici Hamasa? Oni koji su bili u džamiji?", pita se predsednik Mešihata IZ u Srbiji, muftija Mevlud Dudić.

"Budući otpor sotoni" leži u zajedništvu, to jest duhovnom ujedinjenju pravoslavnih hrišćana i muslimana, izjavio je predsednik Akademije nauka Čečenije Džambulat Umarov u beogradskom Ruskom domu prilikom predstavljanja svoje knjige "Faktor KRA – Antiteror" sredinom aprila ove godine.

Na toj istoj promociji, Umarov je pročitao i poruku lidera Čečenije Ramzana Kadirova Srbima, u kojoj je, između ostalog, poručio i ovo: "Nadam se da ćete, poučeni iskustvom iz naše zemlje, učiniti sve da se nikada ne dogodi da dve najveće konfesije u vašoj zemlji dođu do sukoba, a to su pravoslavno hrišćanstvo i islam."

Ne moraju i ne treba pravoslavci nikada da postanu muslimani, niti muslimani pravoslavci. Puna istina o našim verama biće otkrivena čak i onima koji ne veruju na Sudnji dan. Ali je činjenica da su muftija Dudić i gore navedeni Sead iz Novog Pazara čisto i jasno definisali glavni sukob današnjice – između dobra i zla, između civilizacije i njene suprotnosti. Oni koji to prepoznaju, mogu i treba da se nađu na istoj strani.

Kako uopšte više može da se prihvata odvratni zapadni dupli standard po kojem se mogu, s jedne strane, bez ikakvih dokaza lansirati najrazornije optužbe i vojne agresije na račun zapadnih neprijatelja, a s druge strane ne samo tolerisati, nego i otvoreno podržavati masovno ubistvo civila koji izraelske oružane snage sada sprovode u Gazi.

Zašto bi Srbija ikada više prihvatala bilo kakvu zapadnu neokolonijalnu politiku na našim prostorima, zasnovanu na fantastičnim medijskim lažima koje su na račun Srba, Srbije i Republike Srpske zapadni mediji lansirali tokom građanskih ratova u bivšoj SFRJ tokom 1990-ih?

I nije samo reč o tome što su te optužbe lažne, već i o tome da današnji Zapad, na primeru Gaze i zločinačkog tretmana Palestinaca uopšte, pokazuje spremnost ne samo da ćuti već i da aktivno podržava istinske zločine nad civilima, istinske ratne zločine, istinsko etničko čišćenje.

Čak i da se desio "genocid" u Srebrenici po zapadnoj verziji – a nije… Čak i da su Srbi pokušali da proteraju sve kosovske Arbanase sa teritorije Kosova i Metohije – a nisu…

Današnja suštinski nekritička zapadna podrška nemilosrdnom uništavanju civilnih ciljeva – ljudskih i materijalnih – oduzima pravo Zapadu za sva vremena da morališe bilo kome u svetu na temu genocida – ili bilo čega drugog.

A s obzirom na ranije počinjene, prave zapadne genocide širom sveta, na američkom kontinentu, u Africi i Aziji, to pravo nikad i nisu imali. Srpski rečeno – oni bi trebalo da se pokriju ušima i da nikad više ne progovore.

Bitan, možda i najbitniji deo zapadne politike pritiskanja i gušenja Republike Srpske zasnovan je na laži o srebreničkom "genocidu". Isto važi za Srbiju kada je reč o Kosovu i Metohiji. Oni žele da nam nametnu laž kao istinu, da bismo prihvatili njihove laži o nama samima i (konačno, što se njih tiče) njihovu permanentnu ulogu naših tutora na putu za "bolji život" koji, poslovično, samo što nije. (A da li je taj "bolji život" vredan naše internalizacije njihovih laži o nama, i našeg ćutanja na istinske genocide iza kojih stoji Zapad?)

Njima je bilo potrebno da se postave kao da su iznad nas da bi "omekšali" našu javnost i olakšali prihvatanje njihovih pogubnih diktata od strane raznih beogradskih političara i vlasti. Da bi oni bili "dobri", mi smo morali da budemo predstavljeni kao ”veoma loši”.

Međutim, primer brutalnog izraelskog gaženja Gaze – za one kojima je takav primer uopšte bio potreban – jasno obelodanjuje da je status "veoma loših" rezervisan isključivo za američke neprijatelje, dok prijatelji mogu da rade šta hoće.

Mi tom svetu ne samo da ne pripadamo – nego jednostavno ne smemo da pripadamo. Najpre zato što je licemeran, i to na način koji vređa inteligenciju.

A i zato što, po rečima Seada, "bolji deo sveta" predvodi slobodarska Rusija. Konačno – zašto to može otvoreno da govori Sead iz Novog Pazara, dok je zvanični Beograd uzdržan čak i po pitanju traženja prekida vatre u Gazi?