Iran – nekad i sad

Iran nekad, to je 28. februar, a sada – to je 18. jun iste 2026. godine.

Agresija SAD i Izraela tog 28. februara  ostavila je teške ožiljke i na iranskom društvu i na iranskoj državi. Agresori su pobili i lidera Irana i značajan broj ljudi iz samog vrha države, pobili devojčice u školi, naneli masovna razaranja širom Irana. Iran je bio u realno veoma teškoj situaciji.

Iran je posle potpisivanja Memoranduma sa SAD , čini se, sa nikad jačim državnim vrhom i u pogledu podrške naroda i u pogledu spremnosti i čvrstine vojske i u pogledu međunarodnog položaja Irana.

Između ova dva datuma nije ključni činilac sam Memorandum, nego hrabrost i nepokolebljivost iranskog naroda i mudrost, odlučnost i sposobnost iranskog rukovodstva. Naravno i podrška Kine, Rusije, pa onda i Pakistana.

Za nas je poučno da mudrost nije u povlačenju pred pretnjama, zato što takvi potezi "mudrog prilagođavanja" na kratak rok donose određene, obično samo simbolične, koristi, ali zato već na srednji rok nanose veliku štetu nacionalnim i državnim interesima. I obrnuto, nepokolebljiv stav Irana koji je istovremeno pravedan i zasnovan na međunarodnom pravu, uspostavio je Iran kao uticajnu državu u svetskim okvirima, kao regionalnu silu i kao državu sa najvećim izgledima za snažan privredni razvoj.

Kako je došlo do sporazuma?

Prema informacijama do kojih sam došao iz različitih parcijalnih izvora, prilično verodostojna rekonstrukcija samog završetka pregovora između SAD i Irana izgleda ovako:

– pre otprilike 3-4 nedelje Iran i SAD su u značajnoj meri dogovorili sadržaj Memoranduma, a onda je Tramp ubacio nove zahteve. Koje je Iran glatko odbio.

– posle toga sledi obnavljanje vojnih sukoba kojih će se čitalac najlakše setiti kao "obaranje američkog helikoptera" i razmena raketnih udara oko tog datuma.

– kada se ispostavilo da je Iran i dalje nepokolebljiv, Tramp je odlučio da se vrati na sporazum (pre nego što je pokušao da iznudi neke ustupke od Irana).

– u to vreme Tramp objavljuje da je Memorandum dogovoren, iako nije u delovima koji za njega nisu bili prihvatljivi kao zahtevi Irana i najavljuje svečano potpisivanje na njegov rođendan.

– Netanjahu, da bi potopio sporazum, izvodi napad na južni Bejrut u kome Izrael ubija visoko rangiranog komandanta Hezbolaha, koga SAD traže već petnaestak godina zato što ga smatraju odgovornim za ubistvo petoro američkih vojnika (iz vremena kada je bio instruktor iračkim milicijama u Iraku). Netanjahuov rezon je bio sledeći: Iran će morati da odgovori udarom po Izraelu zato što smo likvidirali važnog člana Hezbolaha i time će se obnoviti ciklus neprijateljstava, a Trampu ćemo reći da nije udar bio zato da mu srušimo sporazum, nego da ubijemo čoveka koga SAD pokušava već godinama da locira i da ga eliminiše.

– Trampa uopšte ne interesuje ta likvidacija, besan je što mu miniraju sporazum i obraća se Iranu da bi ih ubedio da ne odgovore na provokaciju.

– Tramp nudi Iranu milijarde dolara (naravno od iranskih otetih para) samo da ne ispale rakete. Iran to odbija zato što se Hezbolaha neće odricati zbog para. I onda Tramp nudi da pristane i na poslednje zahteve Irana. I tako dolazimo do ovog potpisanog tekst Memoranduma.

Netanjahu je sam doprineo, pogrešnom procenom, da nastane, po prvi put, jasna pukotina između SAD i Izraela u pogledu nastavka vojnog sukoba sa Iranom. Odnosno, Tramp je stavio interese SAD iznad interesa Izraela.

Ali šta je Trampa navelo da po svaku cenu zaključi sporazum?

Pitanje je naravno retoričko – katastrofalne ekonomske posledice po SAD ako se sa blokadom moreuza nastavi.

Ne znamo kakvim stvarnim ekonomskim analizama Trampov tim u SAD raspolaže, ali su brojke i trajektorije izvesno takve da je čak i Izrael pušten niz vodu.

Da bi prikrio da je Izrael ostavljen da se sam bori nadalje, ako to želi, Tramp je smislio sledeće: neće se prekinuti borba protiv Hezbolaha u Libiji. Samo to neće činiti vojska Izraela nego borci ISIS-a iz Sirije. A finansiranje tog budućeg rata će pasti na teret Katara. Kao što će 300 milijardi investicija u Iran (ako se posle 60 dana pregovora dođe do konačnog ugovora) pasti na teret UAE, Kuvajta, Saudijske Arabije i Bahreina.

Izgleda neozbiljno kada se napiše, ali ta Trampova diplomatija bukvalno znači: "Napravio sam gomilu srče sinoć u kafani, pa ti, koji si mi dodavao čaše, idi i plati šta treba."

U danima i nedeljama koji slede tri stvari su izvesne.

Izrael će po svaku cenu pokušati da eskalira sukob.

Tramp će po svaku cenu pokušati da tu provokaciju Izraela iskoristi da se još više vojno povuče iz regiona.

Duboka država u SAD će po svaku cenu pokušati da pregovori Irana i SAD u narednih 60 dana propadnu. I to ne neki misteriozni ljudi iz senke (mada će i toga biti), nego najviši zvaničnici na raznim funkcijama koje je sam Tramp postavio. Za očekivati je da se ispostavi da je 90 odsto Trampovih kadrova u stvari izraelski kadar.

Kakav god ishod bio, značaj Izraela i u SAD će biti trajno umanjen, značaj SAD u svetu će trajno biti značajno umanjen i snaga slobodarskog sveta će u međusobnoj saradnji trajno biti ojačana. Sve suprotno od onoga što se agresijom na Iran želelo postići. Za nauk.