Lord Elgin, Partenon i Podujevo: Odbrana nacionalnog identiteta

U ovom trenutku niko nema pravo na mir i spokoj, na inertnost i nezainteresovanost, na neutralnost i pronalaženje ko zna kakvih razloga za neučestvovanje u odbrani nacionalnog identiteta i duhovnog nasleđa srpskog naroda, koje su nam sačuvali i odbranili najbolji koje je srpski rod imao u svojoj istoriji
Lord Elgin, Partenon i Podujevo: Odbrana nacionalnog identiteta© Peter Macdiarmid/Getty Images

U Londonu je nastao diplomatski skandal kada je 28. novembra Riši Sunak, predsednik vlade Velike Britanije, otkazao susret sa predsednikom vlade Republike Grčke Kirijakosom Micotakisom, i to samo nekoliko sati pre njihovog bilateralnog susreta. Razlog otkazivanja je nastao pošto je predsednik vlade Grčke dao izjavu za Bi-Bi-SI voditeljki Lauri Kuensberg, i tom prilikom istakao da bi partenonske skulpture koje se nalaze u britanskom Nacionalnom muzeju trebalo vratiti na njihova prvobitna postolja u Grčku, "jer je držanje određenog broja artefakata u Londonu a drugih u Atini, isto kao kada bi npr. čuvenu Mona Lizu prepolovili na pola".

Tim povodom je Micotakis rekao da je "duboko razočaran naglim otkazivanjem" sastanka i odbio predlog alternativnog sastanka sa potpredsednikom vlade britanskog Kraljevstva. Takođe, grčki premijer je izjavio da "oni koji čvrsto veruju u ispravnost i pravednost svojih stavova nikada ne oklevaju da se upuste u konstruktivnu argumentaciju i debatu". Isto tako, promptno je reagovao i portparol grčke vlade koji je Sunakovu odluku da otkaže sastanak ocenio "bez presedana" i dodao da ona predstavlja "izraz nepoštovanja".

Na ovakav nediplomatski potez svog premijera je reagovala i britanska laburistička partija, čiji je lider Keir Starmer optužio Sunaka da se bavi "malom politikom" i da ovakav potez "nema nikakve veze sa Britanskim muzejom, već je očigledno premijer izgubio svoje klikere", (aludirajući da je izgubio orijentaciju).

U pravcu zaštite nacionalnog identiteta je reagovala i grčka crkva. Tim povodom je arhiepiskop Elpidoforos rekao da "odluka Rišija Sunaka da naglo otkaže sastanak sa Kirijakosom Micotakisom zbog Partenonskih skulptura duboko vređa sve Grke širom sveta". U tom kontekstu je grčki crkveni visokodostojnik konstatovao da "partenonske skulpture predstavljaju svetionik zajedničkog ljudskog nasleđa, dok njihovo ponovno ujedinjenje u Atini ispunjava moralnu i istorijsku odgovornost Velike Britanije".

Istim povodom je objavljen i opširan članak u uglednom atinskom dnevnom listu TA NEA iz pera poznatog novinara Janisa Andricopulosa, koji naglašava da je veoma žalosno što je premijer Sunak otkazao sastanak sa premijerom Micotakisom pogotovo što su se na agendi sastanka pored pitanja partenonskih skulptura, nalazila i pitanja dva krvava ratna sukoba koji se odvijaju na samim granicama Evrope.

Na taj način bi sva medijska pažnja bila usmerena na ukupan rezultat posete grčkog premijera Velikoj Britaniji. Ovakvim nediplomatskim postupkom premijer Sunak je postigao sasvim drugi efekat, tj. danas je kompletna svetska medijska pažnja usmerena na problem partenonskih skulptura, analizirajući razloge spora između Grčke i UK.

Grčki dnevnik konstatuje da je za grčko nacionalno biće kampanja za ponovno ujedinjenje skulptura Partenona i njihova postavka u novi Muzej Akropolja u Atini – pitanje na koje je premijer Micotakis ukazao u svom intervjuu za Bi-Bi-Si – svakako dobrodošla. Dijalog između Atine i Britanskog muzeja mora da se nastavi, kao i pritisak na britanski establišment i njihove političare. Zaključujući, grčki dnevnik izražava nadu da će se na kraju naći zadovoljavajuće rešenje, koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Možda je najveća neprijatnost za britanskog premijera bio nedavni susret sa svojim suverenom kraljem Čarlsom III, za vreme Međunarodne konferencije o klimatskim promenama COP28 u Dubajiu, kada se kralj Čarls III pojavio sa kravatom u bojama grčke zastave. Više smo nego uvereni da je Riši Sunak razumeo poruku koju je dobio iz doma britanskih monarha Bakingemske palate.  

Kakvo je to kulturno i duhovno nasleđe Grčke koje je uzburkalo celokupnu svetsku kulturnu i političku javnost, i okupilo veliki broj javnih ličnosti tako da su neki od njih odavno postali počasni članovi Fondacije "Melina Merkuri", kao što su Mario Soareš, ser Šon Koneri, Mstislav Rastropovič, Pol Njumen, Džoan Vudvord, Kostas Gavras, Džuli Kristi, Nana Muskuri, ser Piter Ustinov, princeza Sadrudin Aga Kan i brojni drugi?            

To je priča o najpoznatijem svetskom spomeniku sa Akropolja – Partenonu, koji je posvećen grčkoj boginji Atini – zaštitnici grada, koji je podignut u 5 veku p.n.e. Reč je o najznačajnijoj sačuvanoj građevini klasičnog stila, čije se dekorativne skulpture smatraju vrhuncem dorskog stila i ubrajaju u najvažnija dela starogrčke umetnosti. Zbog ogromne umetničke vrednosti, Partenon je uvršten u red najvažnijih spomenika svetske kulturne baštine, koji je pretrpeo mnoge udarce u istoriji, ali mu je najveći naneo ambasador Britanskog kraljevstva u Konstantinopolju, Tomas Brus, sedmi grof od Elgina i jedanaesti od Kinkardina, u periodu od 1799. do 1803. godine. To je bilo vreme kada se Grčka nalazila pod otomanskom okupacijom, što je britanski ambasador zloupotrebivši položaj i istorijske okolnosti i koristeći se nečasnim sredstvima kao što su mito i korupcija, na najgrublji način oskrnavio spomenik nasrnuvši na njega fizičkom silom. Metalnim testerama je isekao najlepše frizove, mermerne ploče, pa čak i jednu karijatidu, i sve to preneo u Englesku, kako bi ukrasio svoj dvorac koji je gradio u Škotskoj.

U ovim postupcima se najbolje može uočiti osnovna karakteristika kolonijalnog mentaliteta, a to je gramzivost i nezajažljivost u sticanju bogatstva. Kada je 1816. godine lord Elgin bankrotirao, on je celokupnu antičku kolekciju prodao britanskoj vladi za 35.000 funti sterlinga.

Očigledno da Britanska vlada nije imala zakonsko pravo da 1816. godine otkupi antičku kolekciju od Tomasa Brusa ili lorda Elgina, i to iz dva razloga: prvi, što je antičko blago otuđeno iz zemlje na nelegalan način i drugi što je antička kolekcija otkupljena od Tomasa Brusa kao od privatnog lica, što on nije bio, već je u njen posed došao zloupotrebom položaja kao najviši diplomatski službenik Britanskog Kraljevstva, što apsolutno diskredituje čin sticanja vlasništva nad partenonskim skulpturama.

To je priča o drskoj krađi nacionalnog blaga pod okriljem istorijskih okolnosti, koja opominje o neophodnosti očuvanja nacionalnog identiteta i sprečavanju otimanja kulturnog i duhovnog nasleđa jednog naroda.

Ona može da posluži kao primer i srpskom narodu, pogotovo u današnjem veoma delikatnom i opasnom trenutku kada je 28. novembra u srpsku crkvu Svetog arhangela Mihaila u selu Rakitnica, opština Podujevo, provalila grupa lica zajedno sa samozvanim i lažnim sveštenikom Nikolom Džufkom, inače građaninom Republike Albanije, da bi navodno obavili crkveni obred. Ovo krivično delo je još jedno u nizu, koje ima za cilj otimanje duhovne i kulturne baštine Srpske Pravoslavne Crkve, odnosno "albanizaciju" ili "kosovarizaciju" srpske kulturne i duhovne baštine.

Cilj ove grupe je bio da srpsku crkvu proglase za "crkvu Fana Nolija" koja pripada samozvanoj i samoproglašenoj Albanskoj nacionalnoj pravoslavnoj crkvi iz Elbasana. Takođe nam je poznata i aspiracija Albanske pravoslavne crkve da proširi polje svoje jurisdikcije i na prostor KiM, čime bi srpski narod ostao bez svog kulturnog i duhovnog nasleđa!!!

Očigledno da je ovaj drski postupak predstavljao samo "probni balon" u pravcu otimanja svih srpskih crkava i manastira na KiM, na koji se sa naše strane nije oštrije reagovalo, izuzimajući saopštenje eparhije Raško-prizrenske.

Zbog svega navedenog, u ovom trenutku niko nema pravo na mir i spokoj, na inertnost i nezainteresovanost, na neutralnost i pronalaženje ko zna kakvih razloga za neučestvovanje u odbrani nacionalnog identiteta i duhovnog nasleđa srpskog naroda, koje su nam sačuvali i odbranili najbolji koje je srpski rod imao u svojoj istoriji.

Pogotovo ne danas kada živimo u vremenu velike laži, i nepoštovanja  međunarodnih pravnih akata kao ni odluka bilo koje međunarodne organizacije (bilo da je reč o UN ili UNESKO) pa čak ni Vankuverske deklaracije UN iz 1976. godine, koja glasi da je "Neotuđivo pravo svake zemlje da sa punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih vrednosti, koje su plod cele njene istorije".

 

image