Jokićev svet

Ovo je Jokićev svet, a svi mi ostali samo živimo u njemu - oduševljeno je uzviknuo Kris Marlou, komentator lokalne denverske TV stanice "Altitud sports" nakon što je srpski košarkaš u poslednjim sekundama pogodio trojku za pobedu protiv mlade i vrlo borbene ekipe ”Orlando medžika”.

Dok je vreme isticalo pri nerešenom rezultatu, Jokić je dobio od svog saigrača Mareja loptu na vrhu reketa, napravio nekoliko koraka unazad i hladnokrvno, u stilu Dirka Novickog, pogodio šut sa visokim lukom preko ruke protivničkog igrača.

Čitava hala eksplodirala je od oduševljenja, nakon čega je počelo dobro poznato horsko skandiranje "MVP, MVP".

Odlučujući poeni krunisali su fantastičnu individualnu partiju s obzirom da je Jokić te večeri ostvario tripl-dabl sa 17 poena, 14 asistencija i 10 skokova.

Sličan scenario odigrao se i samo nekoliko dana ranije protiv Nju Orleansa na gostujućem terenu kada je ponovo pogodio "flouter" za pobedu i upisao novi tripl-dabl, 15-ti po redu u tekućoj sezoni (po čemu je vodeći u NBA) i 91. u njegovoj karijeri.

U toj vrlo glamuroznoj i medijski potenciranoj kategoriji, koja ističe statističku izuzetnost i raznovrsnost u doprinosu igri tima, Nikola Jokić je najbolji centar svih vremena, jer je još početkom novembra prestigao legendarnog Vilta Čemberlena po broju tripl-dablova u karijeri.

Jokićeve briljantne partije koje obaraju sve rekorde omogućile su njegovim "Denver nagetsima" da se dokopaju liderske pozicije u Zapadnoj konferenciji, a sve su češće rasprave i prepirke među NBA analitičarima i stručnjacima o tome da li srpski košarkaš zaslužuje da po treći put zaredom ponese epitet "najkorisnijeg košarkaša lige", što je pre njega pošlo za rukom samo već pomenutom Viltu Čemberlenu i velikom asu Seltiksa Lariju Birdu.

Iako postoji izvestan otpor da se nagrada po treći put zaredom dodeli igraču koji još uvek nije osvojio titulu, Jokićeve izuzetne brojke (praktično, on prosečno beleži tripl-dabl) ali i njegov ukupan uticaj na igru svog tima čine ga neizbežnim u svakoj diskusiji o trenutno najboljem košarkašu na svetu.

Način na koji Jokić razume igru i vidi svaku akciju nekoliko poteza unapred, po Simonsu, omogućava mu da od utakmice do utakmice bira metod kojim će kazniti protivničku odbranu. Ako ga udvajaju, njegova "plejmejkerska" dodavačka veština i kreativnost, pregled igre i čitanje uglova kretanja i geometrije terena otvaraju lake pozicije za poentiranje saigračima, što njemu donosi dvocifrene brojeve asistencija, sasvim atipične za jednu "peticu".

Bolja zdravstvena situacija u ekipi i neka pojačanja preko leta stvorili su uslove da Jokićeve asistencije i njegova nesebičnost još više dođu do izražaja ove sezone, jer je trenutno drugi po broju dodavanja u čitavoj ligi.

Dovoljno je podsetiti se nedavne utakmice protiv slavnih "Lejkersa" kada je uspeo da stigne do tripl-dabla i da kontroliše čitav tok meča sa samo pet šuteva.

S druge strane, ako protivnik odluči da ga pokriva sa samo jednim igračem, Jokić je apsolutno sposoban da svakom timu i svakom čuvaru sa lakoćom isporuči 40 plus poena uz visok procenat šuta.

Njegov napadački arsenal je toliko tehnički sofisticiran i raznovrstan da ne postoji igrač koji ga može sačuvati.

Još uvek se u NBA krugovima šaljivo prepričava situacija iz prošle sezone kada je gorostasnom Francuzu Rudiju Goberu, zvanično najboljem odbrambenom igraču lige, u direktnom duelu dao 47 poena, praktično bez promašaja.

Gober je tokom jedne od odbrambenih postavki pri kraju meča svojim saigačima doviknuo da mu ne treba "pomoć" na Jokiću i da može da ga čuva jedan na jedan, nakon čega ga je Nikola dobroćudno pogledao i uz iznenađeni osmeh mu samo dobacio: "brate, imam već 47 poena, bolje zovi pomoć da ne odem na preko pedeset." 

Bivši trener "Denver nagetsa" i jedan od najcenjenijih košarkaških umova u Americi Džordž Karl nedavno je na Tviteru napisao da najveći kompliment koji može da udeli Jokiću jeste to da i dalje ne može da smisli taktiku kako bi ga čuvao. To mu se, kaže, desilo samo još u dva slučaja tokom njegove trenerske karijere, a u pitanju su bili Majkl Džordan i Šekil O'Nil.

Legendarni centar i dvostruki NBA šampion Hakim Olajdžuvon takođe se u jednom intervjuu izjasnio da je Jokić njegov trenutno omiljeni igrač za gledanje, posebno apostrofirajući njegovu snagu da zauzme poziciju u reketu i brojne finte i varke koje vešto koristi kako bi se oslobodio svojih čuvara.

Mora se istaći da ono što posebno oduševljava u vezi s Jokićem jeste to što njegova dominacija traje u vreme kada se igra verovatno atletski najzahtevnija košarka u istoriji. NBA igrači su brži, jači i skočniji nego ikada pre, a insistiranje na šutu za tri poena ubrzalo je igru i raširilo teren tako da se od centara danas očekuje da često izlaze izvan reketa i u odbrani preuzimaju hitre bekove.

Imajući u vidu moćan atletski potencijal tamnoputih igrača poput Janisa Adetokumpa, Dža Morenta ili Lebrona Džejmsa, potpuno je neočekivano da se na vrhu svih lista za MVP nagradu nalaze dva bela momka sa Balkana kojima fizikalije nisu baš jača strana.

Iako se često preteruje sa potenciranjem fizičkih nedostataka dvojca Jokić-Dončić (Jokić je, recimo, u sjajnoj kondiciji i ima duge i vrlo brze ruke, a Dončić je izuzetno jak i izdržljiv za svoju poziciju), jasno je da njihov uspeh prevashodno zavisi od vanserijske košarkaške inteligencije i tehničke potkovanosti po kojoj su oduvek bili prepoznatljivi izdanci čuvene jugoslovenske škole košarke.

Tu je takođe i ona crta pozitivnog bezobrazluka i urođene samouverenosti koja decenijama krasi basketaše sa ovih prostora.

Kako je javna tajna da u NBA svlačionicama vlada obrnuti rasizam, i da se sa potcenjivanjem gleda na igrače svetlije puti, možda je upravo ta balkanska drskost i čvrstina ono što je pomoglo Jokiću i Dončiću da pobede predrasude i da se izdignu iznad konkurencije.

Ostaje za sada neostvarena želja brojnih naših ljubitelja košarke da jednog dana, kada već to nije bilo moguće u dresu Srbije, ova dva majstora zaigraju u istom NBA timu i osvoje zajedno šampionski prsten.

Osvajanje NBA titule svakako jeste jedini preostali korak koji deli Jokića od statusa jednog od najvećih igrača svih vremena.

"Denver nagetsi" nikada u svojoj istoriji nisu bili u finalu, a kamoli osvojili titulu, tako da, u tom smislu, Jokić igra i protiv lokalne tradicije.

Ove godine, zahvaljujući zdravijim i boljim saigračima, Nikola Jokić ima vrlo realnu šansu da uđe u istoriju kao čovek koji će doneti "Nagetsima" prvu titulu i kao prvi srpski igrač koji će osvojiti NBA prsten kao vodeći igrač svoje ekipe (Darko Miličić i Predrag Stojaković su bili rezerve u Detroitu, odnosno Dalasu).

Ako mu to pođe za rukom, on će, u očima stanovnika države Kolorado, postati besmrtni heroj, a grad Denver će, ako već to nije, poneti titulu najsrpskijeg grada u Americi posle Čikaga.

Njega u Denveru već obožavaju, ne samo zbog MVP nagrada i pobeda koje je doneo ekipi, već i zbog nepretencioznog ponašanja van terena, operisanog od svake sujete, koje odudara od drugih NBA zvezda koje su često sklone samopromociji i egomanijaštvu.

Zahvaljujući košarkaškom umeću, ali podjednako i svojom skromnošću i autentičnošću, popularni Džoker postao je, uz Novaka Đokovića, jedan od najboljih i najprepoznatljivijih globalnih ambasadora našeg sporta, naroda i države.

Sport svakako nije najvažnija stvar na svetu, ali nije mala stvar kada jedan narod od desetak miliona duša ima u dva od tri najpopularnija sporta zvanično najboljeg na planeti.

To ipak nije slučajnost, to mogu samo Srbi.