Svet
Borba za budućnost: Nadmetanje za tehnologiju koja će obeležiti 21. vek | Dan uveče
Govoreći na televiziji RT Balkan dr Vanja Subotić je naglasila da je u Americi regulativa za ograničavanje veštačke inteligencije veoma tanka i da su kompanije fokusirane na inovacije, dok je dr Andrija Petrović ponovio da najveći igrači na tom polju sarađuju sa državom i u vojnoj oblasti i da, oni koji to ne žele, po pravilu trpe posledice
Veštačka inteligencija više nije samo tehnologija – postala je pitanje globalne moći. Dok se američke kompanije bore za kapital i državnu podršku, kineski otvoreni modeli postaju sve jeftiniji i dostupniji svetu.
Trka za veštačku inteligenciju odavno više nije samo borba za bolji algoritam. Ona postaje novo poprište globalnog nadmetanja Sjedinjenih Američkih Država i Kine, ali i sukob dva potpuno različita pogleda na budućnost.
Dok Vašington gradi svojevrsnu "paks siliku", okupljajući saveznike oko američkih tehnoloških giganata i njihovih interesa, Peking promoviše razvoj veštačke inteligencije u korist celog čovečanstva.
Upravo to je bila poruka Svetske konferencije o veštačkoj inteligenciji u Šangaju, gde je Si Đinping poručio da ova tehnologija mora služiti ljudima, doprinositi opštem dobru i ostati pod kontrolom čoveka.
Uoči konferencije, Kina, Rusija, Srbija i još 25 država osnovale su Svetsku organizaciju za saradnju u oblasti veštačke inteligencije, sa ciljem da njen razvoj ne ostane privilegija nekolicine država i korporacija. Istovremeno, kineski supermodeli, poput Kimija K3, sve ozbiljnije ugrožavaju američku tehnološku prednost, zbog čega ih vodeći ljudi američke AI industrije već nazivaju "distopijskim".
Ilon Mask, međutim, priznaje da Kina ubrzano napreduje i da će njeni modeli biti među najboljima na svetu.
Zato se iza priče o tehnologije sve jasnije vidi i pravi sukob – sa jedne strane model u kojem je veštačka inteligencija proizvod na kojem se zarađuje, a sa druge koncept po kojem ona postaje javno dobro i neka vrsta digitalne infrastrukture dostupne svima.
O tome ko će kontrolisati AI agente, podatke i odluke koje će sve češće donositi umesto ljudi, u emisiji "Dan uveče" govorili su dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta i dr Andrija Petrović, docent na Fakultetu organizacionih nauka.
Subotićeva je istakla da su na tom polju glavne američke kompanije "Antropik", "OpenAI", "Gugl" i "Majkrosoft", ali da je i Kina veoma bitan igrač, posebno preko svojih kompanija "Bajdu", "Alibaba" i "Munšajn AI".
"I Evropa je negde tu, u slučaju Francuske je to kompanija 'Mistral'. Modeli u Evropi se razvijaju u kontekstu nacionalnih modela veštačke inteligencije, odnosno manjih jezičkih modela specijalizovanih za zasebne jezike", počela je dr Subotić.
Podsetila je da je ČetGPT 3,5 doživeo prvi oblik cenzure, a onda i model 4.0, koji je bio poznat po povlađivačkom načinu komunikacije.
"Tada su došli prvi incidenti sa suicidima tinejdžera. Međutim, to se vezuje i za manji model koji se vezuje za ReplikaAI. To je bio prvi problem i krenuli su prvi sudski procesi, za koje i danas ne možemo da kažemo da su rešeni i da je otkriveno gde tačno leži odgovornost", otkrila je naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta.
Dr Andrija Petrović je, objašnjavajući genezu veštačke inteligencije, naveo da su prvo postojali linearni modeli, pa prediktivni, dok su je u ovom obliku veštačka inteligencija na velika vrata došla kompanijom "OpenAI", odnosno izbacivanjem modela ČetGPT.
On je ponovio da je "OpenAI" u okviru svog programa 2015. ili 2016. godine bio potpuno otvoren prema javnosti, da bi u narednim godinama to potpuno nestalo.
"OpenAI pojavom četGPT-a izlazi na velika vrata i pokazuju da 'OpenAI' nije otvorena veštačka inteligencija, nego jedna kompanija koja je direktno fokusirana na profit", izjavio je Petrović.
Kada je u pitanju veštačka inteligencija, on, prema rečima Subotićeve, ne može biti neutralna. Zbog toga je posebno izdvojila jedan događaj.
"Sukob između 'Antropika' i Pentagona u slučaju intervencije u Iranu. 'Antropik' je postavio nekakvu granicu, jednu crvenu zastavicu za ono na šta nisu spremni. Međutim, mi smo tek tada saznali za ugovor koji je potpisan mnogo ranije. Ugovor između 'Antropika' i Pentagona o upotrebi 'Kloda' u vojne svrhe", navela je naučnica i pokrenula pitanje regulative.
"U SAD trenutno postoji problem što prosto regulativa postoji na nivou individualnih država i to ne svih. Dogovor negde od pre nekoliko meseci je da radna grupa na federalnom nivou pokušava da uspostavi neku jednakost. Da razni zakoni, koji se međusobno potiru, budu upodobljeni i da u pravnom smislu to bude konzistentno. Po svoj prilici, to ne znači da će regulativa biti bolja ili striktnija, već će verovatno biti razvodnjeno u nekoj meri."
Na to se nadovezuje i predlog "OpenAI" da bi američka država trebalo da kupi pet odsto vlasništva kompanije.
"Američka država je sama i napravila 'OpenAI'. Da li će i da ga otkupi, mislim da je očigledno da 'OpenAI' sarađuje sa američkom državom", kazao je Andrija Petrović.
"Pogledajte šta se dešava sa 'Antropikom', koji nije želeo da sarađuje sa američkom državom i onda je došao u nezgodnu situaciju. Kada su izbacili model koji je konkurentniji u odnosu na sam tadašnji 'OpenAI' GPT 5,5 – to je bilo pre manje od mesec dana. Došli su u situaciju da američka država kaže: 'Vaš model nije dovoljno bezbedan, moraće da bude stopiran za sve one koji su van američke države'. Onda je 'Antropik' to pošteno odradio i ugasio svoj model dok nije rešio spor sa samom državom."
Docent na FON-u je spomenuo i "Palantir", poznatu po učestvovanju i u ratu u Iranu, čiji je generalni direktor jednoj knjizi, kao i u manifestu same kompanije, napisao da "posleratnu kastraciju Nemačke i Japana treba ukinuti"
"Sigurno se koriste 'faundejšn' modeli koji su dobro sakriveni, ko zna kakvi modeli se koriste", zaključio je Andrija Petrović.
Live
