"OsvRT" sa Vrzićem: Putin i Tramp, neredi u Evropi, EU kapitulacija Crne Gore i KiM u UN
Urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić u svojoj autorskoj emisiji "OsvRT" analizira najvažnije događaje u zemlji i svetu. Emisiju "OsvRT" možete da pratite na televiziji RT Balkan, petkom od 21 čas
Pregovori sa Rusijom, neredi u Evropi, evropska kapitulacija Crne Gore, Kosovo i Metohija u SB Ujedinjenih nacija i ko su nam saveznici, teme su koje u autorskoj emisiji "OsvRT" analizira urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić.
Pregovori s Rusijom
Baš šteta što nismo mogli da vidimo lica prvoboraca NATO rata protiv Rusije posredstvom Ukrajine – kolektivnu Kaju Kalas, takoreći - kad je američki pregovarač Stiv Vitkof ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao humanistom. Kakvim smatra i Donalda Trampa.
Što sve koji im se protive čini još očiglednijim zločincima. Uostalom, vidi im se i na licima.
Putin i Vitkof su u razgovoru proveli više od tri sata. Još jedan razlog za brigu pomenutih prvoboraca jer je uoči sastanka Putin iskazao spremnost da, posle dizela, i đubrivom iz Rusije priskoči u pomoć američkim farmerima koji su ujedno i Trampovi glasači.
Nije to rusko mešanje u predstojeće američke izbore nego još jedan pokazatelj da se rusko-američka saradnja oživljava i mimo ratnog konteksta. Što neminovno utiče i na ratni kontekst. Jer ne možeš dosledno da ratuješ protiv onoga s kojim sarađuješ.
Iako Amerikanci upravo to rade, s tim što je tendencija takva da protiv Rusije sve manje ratuju a sve više s njom sarađuju.
Dok istovremeno planiraju da svoju vojsku povuku iz Evrope, što je prošle nedelje potvrdio američki ministar rata Pit Hegset. Odgovarajući planovi trebalo bi da budu obelodanjeni u decembru.
Kolektivnu Kaju Kalas to čini sve usamljenijom u ratu protiv Rusije, umesto da s njom sarađuje kao što Amerika pokušava jer je još dovoljno razumna da može da uvidi svoj interes da se onim što Rusija ima, a ima skoro sve, snabdeva jeftinije umesto skuplje ili nikako.
Nije manje važna ni pozicija s koje je Stiv Vitkof otputovao u Oslo a odatle u Sankt Peterburg. Tu poziciju opisao je sam Donald Tramp. Rusija je, opisao je iz Ovalne sobe, velika mašina koja nastavlja da melje napred tako da "zemlja (pod ruskom kontrolom) postaje sve veća i veća sve vreme.
Iz nedelje u nedelju nastavljaju da marširaju unapred", što je priznanje kojim je Tramp potvrdio obaveštenje koje Putin pružio Vitkofu, da ruska vojska ima stabilnu inicijativu i napreduje na svim segmentima fronta.
Dok je nasuprot tome, primetio je Tramp jer ima oko za takve detalje, neka "ne baš lepa žena, ukrajinska žena", na televiziji rekla da Ukrajini nestaje muškaraca. Pa iz toga i zaključak da rat moraju da okončaju što pre.
Razmena tela poginulih boraca ovog četvrtka još jednom je potvrdila ovo što sad i Tramp priznaje: 252 tela je Rusija predala Ukrajini, a 25 u suprotnom smeru. Od početka ove godine, 4.814 prema 283. Jedna strana trpi gubitke, druga napreduje i nalazi pale protivnike.
Usled takvog odnosa snaga još je indikativnija odluka Amerike da – pošto je prestala da poklanja novac i oružje Ukrajini, i pošto je prestala da Ukrajini isporučuje PVO sisteme i rakete za "patriote" jer ih ni sama nema dovoljno nakon što je za 7 meseci rata potrošena 19-godišnja proizvodnja tih raketa – sad, izgleda, režimu u Kijevu zaista bude ograničena upotreba Starlinka, makar i privremeno i ako se svi nadležni u Vašingtonu prave ludi i ne priznaju ko je doneo tu odluku.
A ponajviše Pit Hegset koji kaže da je Ukrajina možda prekršila pravila korišćenja Starlinka.
Kako god, poziciju Vladimira Zelenskog sve to čini još težom i to u momentu koji nije mogao da bude teži, pa mu se čak može i poverovati kad se novinarima "Blumberga" požali da Tramp pritiska njega da se preda, a ne Putina.
A magazin "Atlantik", uzimajući gorepomenuto u obzir, u sličnom tonu konstatuje da su neprijatelji Ukrajine sada i kalendar – vreme koje im otkucava usled opisane vojne situacije – i Donald Tramp.
Nešto od toga je, možda, počelo da dopire čak do svesti onih koji su inače zaduženi za propagandu da Rusija samo što nije izgubila. Najednom, glavni spoljnopolitički komentator "Fajnenšel tajmsa" Gideon Rahman otkriva da u Evropi raste konsenzus o potrebi da razgovaraju s Putinom umesto da samo ratuju, nakon što su ukapirali da nema ništa od pokušaja da ubede Trampa da im se pridruži u ratu. Pa će pokušati da ubede Putina. Još jedna genijalna ideja Londona i Brisela, srećno s tim.
No ima još nešto. Gideon Rahman otkriva i detalje buduće evropske ponude Putinu, sve i ako beleži da su i sami Evropljani svesni da Zelenskom možda i jeste, ali da Putinu verovatno nije prihvatljivo ni jedno ni drugo: zamrzavanje konflikta na sadašnjoj liniji fronta uz garancije da Ukrajina nikada neće ući u NATO, ili ulazak ostatka Ukrajine uz NATO, uz predaju ostatka Donbasa Rusiji.
Naravno, zašto bi na to Putin pristao kad napreduje na frontu a uz to i vreme radi za njega, no, da je protivnička strana počela da iskazuje želju (makar i neiskrenu) da smanji svoje gubitke i iskontroliše štetu potvrdio je i sam Zelenski koji je na pitanje voditelja "Foksa" da li je spreman da rat stane na sadašnjoj liniji fronta (umesto povratka na stare granice) odgovorio – "da".
Tako da je veoma moguće da se u takvim okvirima kreće ponuda koju je Vitkof poneo sa sobom u Sankt Peterburg.
Na to je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov preliminarno odgovorio da Rusija nije spremna na bilo kakve političke ustupke, a sve to je nakon razgovora potvrdio i Putinov pomoćnik Jurij Ušakov, potvrdivši da nove nijanse zbilja postoje, ali da ne zadovoljavaju Rusiju.
Zato što Rusija još bolje zna kakvo je stvarno stanje na frontu. I kome sat otkucava.
Tim pre što se, posle više od tri sata razgovora Vladimira Putina i Stiva Vitkofa, još izglednijim čini trilateralni samit predsednika Rusije, SAD i Kine u Šenženu idućeg meseca. Na kome će njih trojica donositi odluke dok će, naglašava sa prikladnom zebnjom "Fajnenšel tajms", "Ukrajina i njeni najvažniji pomagači" – kolektivna Kaja Kalas – "biti ostavljeni izvan sobe". Na srpskom se to kaže – u zapećku. Uostalom, baš tamo gde im i pripada da budu.
Ko stoji iza nereda u Evropi
Vojska na ulicama, zabrana neodobrenih protesta i policijski čas. Šta god je nekad bilo, to je Evropa danas. Uključujući preventivno zatvaranje maloletnika kao nov doprinos ljudskim pravima i evropskim vrednostima.
S perspektivom da ne bude ništa bolje ni ubuduće. Naprotiv.
Lajbnic institut za ekonomska istraživanja Univerziteta u Minhenu – poznatiji kao IFO – javlja da je nemačka industrija od 2019. izgubila skoro pola miliona radnih mesta, što je pad od 7,1 odsto i jedna od mera deindustrijalizacije Nemačke, u čemu se posebno ističu automobilski i mašinski sektor, znači, ono najprepoznatljivije što Nemačka ima. Ili je imala…
"Folksvagen", kad smo već kod toga, razmatra potpuno zamrzavanje plata zaposlenih do 2030. godine iako su se zaposleni pre dve godine već odrekli prethodno ugovorenog rasta zarada od 5,5 odsto. Uprkos inflaciji u evrozoni od 3,8 odsto ovog septembra, pa tako iz meseca u mesec i sa jasnim uticajem na životni standard. Kako onih s poslom tako i onih koji su ostali bez posla.
A Nemačka je pritom kudikamo do znatno bolja od svih drugih u Evropskoj uniji. Počev od Francuske, druge ekonomije evrozone, čiji dug iznosi astronomskih 120 odsto BDP-a, gde je kamata na desetogodišnje obveznice premašila pet odsto. Po prvi put od 2002, kad je dug bio višestruko manji pa je zapravo neuporedivo. Utoliko više što sledeće godine nameravaju da se zaduže za još 340 milijardi evra – 310 milijardi evra zadužili su se ove godine, dakle sledeće za 30 milijardi više nego ove godine – ali dug koji tek predstoji će povrh svega biti i po još višim kamatama.
Štaviše, javlja "Fajnenšel tajms", "rasprodaja francuskih državnih obveznica" – koja samo povećava navedeni dug – "intenzivirana je zbog nereda i pljačke".
Zato što spomenute brojke nisu samo apstraktne finansijske špekulacije, nego imaju i sasvim konkretne posledice po živote Francuza. Već sada se predviđa da će 2028. samo na servisiranje duga Francuska potrošiti više od 100 milijardi evra, s tendencijom da bude još i više. To je novac koji neće biti upotrebljen za škole, bolnice i socijalna davanja.
Tako da će samo bivati još gore. Sa još više razloga za razne proteste koji zbog toga neće biti mirniji od ovih sad.
I to svuda gde se već sada protestuje i tamo gde će protesti tek buknuti, kao što su posle Francuske već buknuli u Španiji i Portugaliji, Belgiji, Italiji, i Albaniji koja se u tom pogledu svrstala u savremenu Evropu. Austrija je, za sada, poslednja u tom nizu.
No, o njihovoj besperspektivnoj perspektivi, čije ćemo posledice i mi tek trpeti u meri svog privezivanja za taj brod koji tone, ovde je već bilo reči.
A sada je reč i o nečem drugom.
Naime, da li, osim navedenih razloga za i te kakvo nezadovoljstvo sadašnjošću i budućnošću, postoji i još neki razlog za to što Evropa gori?
To pitanje postavlja rimska "Republika", kakav god da je, list dovoljno ozbiljan da ne može olako da se optuži za nesmotreno širenje panike i teorija zavere (osim ako nije reč o antiruskoj propagandi, ali doći ćemo i dotle, naravno).
Elem, "Republika" ukazuje na očigledan, pa otuda i nesporan, podatak da neredi u Italiji nemaju znane organizatore i vođe. I da su po tome slični neredima u Francuskoj. Uključujući nasilje i vandalizam. I da taj "bezglavi neprijatelj" mobilizuje tinejdžere preko društvenih mreža. Italijanski organi reda na koje se poziva "Republika" uočili su i da je grafički dizajn letka kojim su mobilisani klinci u Italiji upadljivo sličan dizajnu letka u Francuskoj.
E, sad, ove okolnosti sintetišu važno zapažanje: usled svih navedenih specifičnosti, primena tradicionalnih mera za suzbijanje nemira postaje neefikasna. Kao da je baš zato sve organizovano na baš ovakav način.
Jedna linija istrage nastoji da utvrdi da li su poruke na društvenim mrežama amplifikovane (zlo)upotrebom algoritama, no, ključna rečenica je sledeća: "Redosled događaja – najpre u Francuskoj, zatim u Albaniji, a sada u Italiji – smatra se (u istrazi) isuviše značajnim da bi bio odbačen kao puka slučajnost."
Znači, organizacija iza svega ipak postoji.
Ko je organizovao nasilje po Evropi? I sa kojim ciljem?
Da se Evropa ne bi zamarala nagađanjem, "Blumberg" je pripomogao očekivanom informacijom: "Italija istražuje da li su ruski agenti pomogli u raspirivanju nereda." S tim što, mimo citiranog naslova, sam tekst zapravo donosi nešto zagonetniju nijansu da italijanski istražitelji istražuju spoljne aktere poput Rusije, što u stvari znači da istražuju spoljne aktere, a ne nužno baš Rusiju.
U Francuskoj je pak "Parizijen" došao do podatka da su neki od nasilnih demonstranata koristili društvenu mrežu "Maks" koja je pokrenuta u Rusiji pa je to još jedan dokaz da je iza svega Rusija – ako su imali i Instagram, da li to znači da je istovremeno i Amerika? – a tačku na sva nagađanja stavila je Ursula fon der Lajen koja je utvrdila – kako, nema veze – da je Rusija (s Belorusijom) kriva i za invaziju migranata na špansku Seutu. Podsećamo, na severu Afrike. Šta nije umela da pronađe na mapi, Rusiju, Belorusiju ili Afriku?
Sve ove gluposti, naravno, mogu da se odbace kao prilično predvidljivi pokušaji da se skrene pažnja sa stvarnih problema – jer nema problema ako su Rusi za to krivi – međutim, ako nisu Rusi a jeste organizovano u formi "hibridnog ratovanja", pošto je ovo "u Milanu i drugde u Italiji fundamentalno drugačije od onoga što je viđano u drugim periodima", kako je napomenuo ministar odbrane Gvido Kroseto, onda se vraćamo na, ipak, zloslutno pitanje ko je iz senke (ili: iza algoritma) organizovao nerede i sa kojim ciljem.
Vredni bilten nastojanja da Rusi budu krivi za sve – "Politiko" iz NATO medijske mašinerije "Aksel Špringer" – javio je nedavno da se Evropa priprema za "scenario iz noćne more" hibridnog napada kojim im tobože preti. Iz Rusije, naravno, sa žrtvama. Ovo što se događa bar u opštim crtama odgovara takvom opisu.
A NATO, uključujući njegovu medijsku mašineriju, ima precizno dokumentovan istorijat izvođenja takozvanih fols fleg operacija (pod lažnom zastavom) – da se okrivi protivnik kako bi se iz toga izvukle upotrebljive političke i bezbednosne konsekvence – kao što je bila višedecenijska Operacija Gladio, o kojoj je i Evropski parlament doneo odgovarajuću rezoluciju; podrazumeva se, tek kad je okončana.
Da li su nasilni protesti, koji predstavljaju anomaliju jer ih dosad nije bilo na ovakav način, podstaknuti da bi bili iskorišćeni kao izgovor za dalje jačanje kontrole i militarizaciju njihovih društava zbog ruske pretnje?
Ili su ipak samonikli, makar i sinhronizovano?
To ćemo tek videti. No, i mimo toga, razloga za proteste biće samo sve više sve dok se ne otklone stvarni uzroci onolikog nezadovoljstva. Počev od, na primer, obnavljanja prirodnih tokova gasa putem preostale cevi Severnog toka, sa svim ekonomskim prilikama koje iz toga proističu.
Ali za to će Evropi biti potrebna mnogo ozbiljnija revolucija od ove kojoj trenutno prisustvujemo.
Evropska kapitulacija Crne Gore
Nakon što je nama u Srbiji objasnila da smo konji, doduše, trojanski pošto tvrdoglavo (kao magarci) odbijamo da uvedemo sankcije Rusiji, otkrilo se i šta su za Martu Kos svi ostali za koje je nadležna a nisu ni konji ni magarci. Oni su, naime, ovce.
Evo šta je doslovce rekla studentima Fakulteta političkih nauka u Podgorici, a to je sa ostatkom sveta podelio bivši ministar vanjskih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović, inače, prijatelj Aljbina Kurtija.
Dakle, Marta Kos, sopstvenim rečima: "Sad se osećam – kako se zove osoba koja se brine za ovce – ponekad se osećam kao čobanica koja pazi na sve što se dešava u stadu."
Crnogorci su takve ovce u Martinom stadu da su počeli da bleje na hrvatskom, dok će njen maternji slovenački tek doći na red. Ne samo zato što će usvojiti pravne tekovine Evropske unije na hrvatskom jer ne mogu da ih prevedu na (tobožnji) crnogorski a srpski neće, nego i zato što ih je njihova čobanica ovih dana opomenula da "bilateralna pitanja između Crne Gore i Hrvatske nisu deo pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, ali moraju biti rešena jer je za dalji napredak Crne Gore neophodna saglasnost svih 27 država članica".
Hrvatska, ukazala je s odobravanjem, ima svoje interese, ali je zato ohrabrujuće što im Crna Gora udovoljava.
"To što ste vi ostvarili u Crnoj Gori (…) zaista je nešto što se dešava jednom u životu… Zaista sam ponosna na vas," pohvalila je čobanica svoje ovce i iskazala nadu da su i u Crnoj Gori "ponosni na sebe" što su, dakle, ovce.
"Ovo što se sada dešava je za istorijske knjige", pojasnila je, i verovatno je u pravu jer su Srbi, koji su postali Crnogorci, sad postali ovce. I ovnovi, naravno, jer tako nalaže rodno senzitivan jezik evropskih integracija, ili su im samo propisno nabili rogove, tek, bazenu u Kotoru je po hrvatskom zahtevu pokorno promenjeno ime.
Petar Drugi Petrović Njegoš. U kupaćim gaćicama.
Ne može kapela, ali može bazen. Kakve veze ima što je Njegoš bio poznatiji po nekim drugim dostignućima nego po plivanju dok su Crnogorci bili Srbi a ne ovce, iako postoji istorijski podatak da je umeo da pliva, a sve ono ostalo u sklopu evropskih integracija ionako nije bitno jer "Gorski vijenac" Njegoš svakako nije pisao tako što je blejao kao ovca u Martinom stadu. Na hrvatskom.
Milan Knežević uviđa da je Crna Gora kapitulirala pred Hrvatskom, i to se teško može osporiti, no, još je i gore utoliko što ih je Marta Kos obavestila da im (možda do verovatno) ni to neće biti dovoljno pošto za 28. članicu Evropske unije u 2028. nije dovoljna saglasnost Hrvatske. Nego svih 27 članica Evropske unije koje su tamo preostale posle odlaska Velike Britanije.
Samo što ovce u Crnoj Gori u zanosu svoje kapitulacije to nisu primetile.
Kao što je poznato, plan je bio da se Crna Gora prošvercuje uz Island i da se o njihovom ulasku glasa u paketu kako bi se Crna Gora lakše podvalila ostatku Evropske unije. Referendum na Islandu, međutim, pokvario je taj plan.
Tako da će se, ako uopšte do toga dođe, glasati o Crnoj Gori bez Islanda. U svakoj od 27 članica, shodno njihovim procedurama.
Tako da će, kad udovolji svim zahtevima Hrvatske, zbog kojih je Njegoš već završio u kupaćim gaćicama a to je tek početak, predstojeći francuski problem evropskih integracija Crne Gore biti samo jedan od preostalih 26.
Francuska o proširenju Evropske unije po diskrecionom pravu predsednika odlučuje ili nacionalnim referendumom, ili supervećinom od tri petine glasova i u Nacionalnoj skupštini i u Senatu.
Predsednički izbori su već u aprilu, Emanuelu Makronu ističe poslednji mandat a nema ni prostu većinu još od prošlih parlamentarnih izbora, dok se Marin le Pen izričito protivi bilo kakvom proširenju Evropske unije.
Ko zna, možda su ovce ipak namagarčene…
KiM u SB UN – ko su nam saveznici?
Milorad Đoković iz Vitomirice kod Peći osuđen je u Prištini na 10 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina iz '99.
Sve vreme od '99. Milorad Đoković živeo je na Kosovu i Metohiji, u obližnjem Goraždevcu jer mu je kuću i deo imanja u Vitomirici uzurpirao komšija s kojim se zbog toga sudio 18 dugih godina. Kada je na sudu dokazao da je vlasnik sopstvene imovine, isti komšija-uzurpator optužio ga je za ratni zločin. Kuća mu je porušena čim je uhapšen. Sada je i osuđen.
Marta Kos je dan posle osude nesrećnog Milorada rekla da je za samozvano Kosovo "odlučujuće da izabere da nastavi putem usklađenosti sa međunarodnim pravom i vladavinom prava".
Da prethodno nije održana sednica Saveta bezbednosti posvećena Kosovu i Metohiji, pomislilo bi se da je normalno što su onako osudili Milorada Đokovića iz Vitomirice kod Peći, jer je Marta Kos u ime Evropske unije Aljbinu Kurtiju savetovala da samo tako nastavi.
Ipak, na sednici Saveta bezbednosti mogli smo da se uverimo i da to nije normalno, a i ko su nam prijatelji.
Sve očekivano.
Vasilij Nebenzja je u ime Rusije opomenuo da "takozvani 'pravosudni sistem' kosovskih Albanaca masovno fabrikuje krivične slučajeve" i sprovodi "institucionalni teror" protiv Srba čiji je cilj njihovo etničko čišćenje.
To je istakla i Kina. I založila se, kao i Rusija, za doslednu primenu Rezolucije 1244, i za opstanak UNMIK-a shodno toj rezoluciji.
Za ukidanje UNMIK-a, kao i pre, založili su se svi koji su se priznanjem samoproglašene nezavisnosti Kosova založili za ukidanje Rezolucije 1244.
Uz obrazloženje da je ono, kad je donošena rezolucija, "bio drugačiji trenutak, drugačije Kosovo". Puj-pike-ne-važi kao glavna karakteristika poretka zasnovanog na njihovim pravilima da rade šta hoće kad im se hoće.
Pa je i zato Nebenzja ocenio da su "nesposobnost i izostanak volje Brisela da nateraju kosovske Albance na konstruktivno" – to jest, pristojno – "ponašanje u potpunosti diskreditovali i pregovarački proces (Beograda i Prištine) i samo posredovanje Evropske unije".
Što se toga tiče, još jedna važna distinkcija.
Svi koji su priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova pozvali su – izričito – na potpuno sprovođenje Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa iz 2023. godine, koji predviđaju ulazak samozvanog Kosova u sve međunarodne organizacije, dakle i u Ujedinjene nacije, čime bi ova državolika tvorevina bespovratno zaokružila svoju državnost.
Kina je, nasuprot njima, što se sporazuma iz Brisela tiče, pozvala samo na sprovođenje Prvog briselskog sporazuma iz 2013. godine.
A naravno i Rusija, uz pojašnjenje Vasilija Nebenzje koje vredi citirati u potpunosti: "Evropska unija zauzeta je ucenjivanjem Beograda i nastojanjem da ga primora da prizna 'državni suverenitet' njegove južne pokrajine. Govori se o implementaciji nekih verbalnih sporazuma iz 2023. A u međuvremenu se pravno obavezujući sporazumi iz Brisela namerno zaboravljaju."
Sve u svemu, da nam nije Rusije i Kine kao stalnih članica Saveta bezbednosti, UNMIK bi bio ukinut a svi bi Srbi na Kosovu i Metohiji bili Milorad Đoković jer ne bi bilo nikoga da zavapi u njihovo ime.
Institucionalni teror bio bi nastavljen na zadovoljstvo Marte Kos, KFOR bi (racionalizacijom svog prisustva, to jest povlačenjem) svoje dužnosti u potpunosti prepustio terorističkoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova koja se sad zove malo drugačije, a takozvana Republika Kosovo postala bi članica Ujedinjenih nacija. Da se o tome pitaju samo Marta Kos i njeni poslodavci…
Drugim rečima, sve dok Kosovo jeste Srbija mogli smo (opet) da se uverimo ko nam je prijatelj a ko to nije čak i kada nam je strateški partner.
Valjalo bi da to ne zaboravimo. Da i sami ne bismo ispali ovce.
Live
