"OsvRT sa Vrzićem": Putinovo upozorenje, gas i Ursulina podvala, Lordan Zafranović i izbori
Urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić u svojoj autorskoj emisiji "OsvRT" analizira najvažnije događaje u zemlji i svetu. Emisiju "OsvRT" možete da pratite na televiziji RT Balkan, petkom od 21 čas
Šta je Putin poručio na Valdaju, o energetskoj krizi u Evropi i gasnom aranžmanu s Rusijom, novoj podvali Ursule fon der Lajen, lovu na Srbe na Kosovu i Metohiji i srpskim izborima, analizira u autorskoj emisiji "OsvRT" urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić.
Putinovo upozorenje na Valdaju
Kad predsednik najmoćnije nuklearne sile na svetu obavesti ostatak sveta da se nalazi na odlučujućoj prekretnici, posle koje će svet ili biti pravedan ili ga neće biti, mudrost nalaže da se o tom njegovom obaveštenju porazmisli s odgovarajućom pažnjom.
Ne zato što Vladimir Putin hoće da uništi svet, već zato što može da odbrani Rusiju sredstvima koja ima na raspolaganju ako bude napadnuta.
Upravo zato je NATO zveckanje oružjem oko Kalinjingrada sad naročito opasno. Jer oružje kojim će se odgovoriti ako do toga dođe uključuje i nuklearno oružje; to je ona Čehovljeva puška koja visi na zidu u prvom činu pa će opaliti u poslednjem. Možemo samo da se nadamo da ova drama neće biti toliko predvidljiva.
Putin je na Valdaju objasnio zašto je sve počelo NATO agresijom na našu zemlju. To znači da su tekući rat, i naš rat, isti rat. I da smo mi i Rusi – baš kao što i osećamo – s iste strane fronta.
Pobeda u ovom ratu za pravedniji svet otuda će biti i naša pobeda; utoliko više ako uspemo da se u međuvremenu, na samoj prekretnici, ne okrenemo sopstvenim neprijateljima koji su ujedno i neprijatelji Rusije.
Novi poredak sigurno će biti drugačiji od pređašnjeg koji je bio zasnovan na njihovim pravilima, uspostavljanim i njihovom agresijom na našu zemlju. Upravo zato što će novi poredak biti drugačiji od takvog, ima šansu da bude i pravedniji. Oni su svoju šansu da budu pravedni propustili kada su uspostavljali svoja pravila pa su, umesto pravde, samo pokazali svoje pravo lice.
No, i da ne verujemo Vladimiru Putinu i iskustvu koje smo osetili na sopstvenoj koži, isto je ovo što kaže Putin već priznao i Mark Karni. Sadašnji premijer Kanade a prethodno guverner centralne Banke Engleske.
Uostalom, jednom kolonizatori – uvek kolonizatori. Eksploatacija svih ostalih u korist sopstvenih sebičnih interesa. Dok im se može. Više im se ne može, pa stoga svet i jeste na prekretnici.
Naravno da svojih privilegija oni neće da se odreknu dobrovoljno. Zato Putin i opominje da je u ovom trenutku, pre uspostavljanja pravila pravednijeg svetskog poretka, najvažniji zadatak očuvanje svetskog mira i bezbednosti; da nemir ne eskalira u meri tehnoloških mogućnosti da se to dogodi. Žalosna je istina da se to neće dogoditi tako što pametniji popušta, jer svako popuštanje oni doživljavaju kao znak slabosti, i zato je neophodno iskazivanje snage. Uključujući oružane sukobe koji su, predviđa Putin, na žalost, neminovni.
Do konačne pobede, pošto iskustvo uči da se strani koja mora da bude poražena u drugačijim uslovima ne sme verovati.
A do tada, i mi da se naoružamo. Ne samo oružjem, nego i mudrošću. Jer nam se bolja prilika od ove neće ukazati.
Energetska kriza u Evropi i gasni aranžman s Rusijom
Priznao je, ili je tek sad shvatio, čak i Emanuel Makron: Evropa je suočena s energetskom krizom i ima ozbiljan energetski problem. Što zbog toga što se odrekla jeftinog ruskog gasa, što zbog ni rata ni mira na Bliskom istoku odakle stiže i vest da Katar – usled oštećenja na svojim postrojenjima – produžava stanje više sile. Tako da, sve i kad bi Ormuski tesnac bio odblokiran, Evropi neće biti isporučene pošiljke tečnog gasa planirane za decembar.
Očigledno je da će ovo dodatno pogoršati situaciju s popunjavanjem skladišta gasa u Evropi iz prostog razloga što će ga biti dostupno (još) manje, a to će dodatno uticati i na njegovu još veću cenu.
Cena gasa na evropskom tržištu kreće se između 70 i 80 evra po megavat-času. Više nego duplo više u odnosu na ovo doba prošle godine. I sedam do osam puta više nego pre no što su se odrekli jeftinog ruskog gasa pa se sad Makron na to žali kao da je i za to kriva viša sila a ne on lično.
Nije ni čudo što se "Politiko" brine usled "mračne energetske realnosti Evrope" a evropski ministri koji su se tim povodom okupili u Dablinu pre neki dan "imaju malo novih ideja kako da se zaštite od zime podivljalih računa za energiju".
"Mračnu realnost" "Politiko" opisuje na sledeći način: cene prirodnog gasa su uoči zime nadomak četvorogodišnjeg rekorda, pritom su "evropske rezerve gasa neuobičajeno niske, a tekući konflikt na Bliskom istoku znači da Ormuski tesnac ostaje zatvoren na neodređeno vreme". A povrh toga usled rasta cene dizel goriva Amerika razmatra zabranu njegovog izvoza, "što bi Evropu pogodilo disproporcionalno".
Rojters javlja i da je iz Vašingtona u Berlin i Pariz stigla ucena: izvucite 120 miliona barela dizela iz svojih strateških rezervi, ili će Amerika uvesti embargo na izvoz. "Politiko" je još ranije otkrio da Evropska unija uopšte i ne zna koliko ima u svojim rezervama.
Iz američkih strateških rezervi ove nedelje je ispušteno još 40 miliona barela, čime je ukupna količina pala na novi istorijski minimum. Tako da im ne preostaje još mnogo za buduće intervencije.
Dan Jorgensen, evropski komesar za energetiku, iznašao je očekivano rešenje problema za koji je nadležan: trošite manje energenata.
Možete da se smrzavate, ali zato nemojte da vozite. Kakav progres u svetlu evropsku budućnost. Ili će ipak biti mračno kao što predviđa "Politiko", pošto bi komesar morao da posavetuje podanike Evropske unije i da ne pale sijalice.
Dotični komesar Jorgensen otkrio je, međutim, i cenu toga što podanici Evropske unije goriva nemaju dovoljno ali je zato preskupo. Ove godine, kazao je – a tek što smo ušli u četvrti kvartal, pa će se potrošiti i još više ako ne pređu na taljige i volovske zaprege – Evropa je "već potrošila više od 100 milijardi evra na dodatne energetske troškove, a da nije uvezla ni jedan jedini dodatni molekul gasa ili nafte. Sto milijardi evra." Kaže evropski komesar za energetiku. Kraj citata. I svake dalje rasprave oko toga da li im se isplati to što rade.
Kad smo već kod toga, isto zlo nameravaju da nanesu i nama. "Kao zemlja kandidat, od Srbije se očekuje da svoje politike uskladi sa ciljevima Evropske unije, uključujući energetsku i spoljnu politiku, i da bude pouzdan partner koji teži istom strateškom pravcu", poručio je izvesni portparol Evropske komisije Gijom Mersije povodom razgovora koji su predsednici Rusije i Srbije vodili i o produženju gasnog aranžmana s Rusijom. Pa je dodao i da "evropske institucije jačaju podršku zemljama Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti", i da je cilj da se "podrži diversifikacija pravaca snabdevanja" jer Srbija više od 80 odsto gasa dobija iz Rusije. Bezmalo na poklon, imajući u vidu i cene i snabdevenost evropskog tržišta.
Što znači da je evropski plan za Srbiju da se smrzne, naravno, skupo, iako ne mora ni jedno ni drugo. S takvim (evropskim) prijateljima, šta će nam neprijatelji.
Mora da bar neko tu nije normalan; ili oni što nam to nude, ili mi koji se nad time zgražavamo. Kao da već nismo zaključili s kim imamo posla i šta od njih možemo da očekujemo.
U funkciji predsednika Nadzornog odbora "Srbijagasa" Aleksandar Vulin je ukazao i na egzaktnu računicu ove ponude Evropske unije Srbiji. Po trenutnim cenama i uvezenim količinama, neruski gas bi Srbiju na nedeljnom nivou koštao 12 miliona evra više nego ruski. Godišnje bi to bilo skoro 650 miliona neposrednog gubitka po trenutnim cenama i količinama, i pride sve propratne posledice po stanovništvo i privredu usled izlaganja skupoj nestašici energenata kao u ostatku Evrope.
Bar još tri meseca, za koliko je ponovo produžen gasni aranžman s Rusijom – uz cenu ispod svih sem beloruske, i skoro tri puta nižu nego što je sad na tržištu – o tome ne moramo da brinemo.
Dok u ostatku Evrope ne moraju da brinu samo o energetskoj krizi. Jer ona proizvodi i političku i ekonomsku krizu.
Pre svega, "Fajnenšel tajms" javlja da su Nemačka i još pet članica Evropske unije – Austrija, Holandija, Danska, Švedska i Finska, koji pune oko 40 odsto budžeta Evropske unije – uputili ultimatum Briselu da potrošnju u narednom sedmogodišnjem budžetskom okviru skrati za "stotine milijardi evra", inače neće glasati za to. Traže da se smanji finansiranje poljoprivrede i siromašnijih regiona, na šta tradicionalno odlaze dve trećine budžeta, kako bi deo toga mogli da preusmere u naoružavanje.
Evropska unija planirala je da budžetski okvir za period od 2028. do 2034. bude usvojen do nove 2027, jer bi izbori od Francuske, Italije i Španije nadalje samo mogli da i dodatno iskomplikuju pregovore o budžetu. Koji su ionako dovoljno komplikovani jer grupa od 17 zemlja, predvođena Italijom i Španijom, traži da budu povećana baš ona sredstva koja Nemačka i navedena petorka hoće da smanje.
Na sve to stiže i vest da je francuski državni dug stigao do brojke od skoro 120 odsto BDP-a te zemlje, uz očekivanje da će budžetski deficit ove godine iznositi 5,4 odsto, tako da će navedeni procenat uskoro biti još i gori.
Tim više što među "retkim izvodljivim načinima da se potrošači zaštite od porasta cene energenata" u onom tekstu o mračnoj energetskoj realnosti Evrope "Politiko" nabraja tačno dva: isplata keša po modelu "dve hiljade za gospođu", pa ispada da je pokojni Palma bio evropski vizionar, i poreske olakšice.
I jedno i drugo, naravno, ima svoju cenu utoliko što dve hiljade za gospođu zahtevaju isplatu novca iz budžeta, dok poreske olakšice podrazumevaju još slabije punjenje tog istog budžeta, što u zbiru znači još veći minus, to jest deficit u budžetu.
Dakle, još više zaduživanja.
I još dodatnih problema.
Pod jedan, inflacija. "Blumberg" ove srede javlja u odvojenim tekstovima da je "inflacija u Španiji neočekivano dostigla pet odsto", te da "inflacija ubrzava više nego što je očekivano u Francuskoj i Italiji".
Rast inflacije, štaviše, brži od predviđenog, zahteva dalje podizanje kamatnih stopa kako bi je ukrotili bar donekle. Rast kamatnih stopa, međutim, znači još skuplje zaduživanje, i još teže otplaćivanje nagomilanih dugova.
A Francuska već ove godine samo na servisiranje duga troši 65 milijardi evra, odnosno 25 odsto više nego pre godinu dana. Dužnička spirala zbog koje "Fajnenšel tajms" i skreće pažnju na "status Francuske kao novog fokusa brige oko održivosti evropskog duga" jer kamate na francuske 10-godišnje obveznice rastu čak i brže nego italijanske.
Što uz energetsku i dužničku krizu najavljuje i novu krizu evra. Ko zna, možda i poslednju…
Nova podvala Ursule fon der Lajen
Prilikom posete Zapadnim Balkancima Ursula fon der Lajen zaobišla je Srbiju (sem Kosova) ali Srbiju (kojoj bi da oduzme Kosovo) nisu zaobišli njeni planovi da je osakati još i više.
To se naziva strategija proširenja koju će Evropska komisija usvojiti i objaviti sledećeg utorka. Do tada, do javnosti je već dospelo sasvim dovoljno elemenata njihove strategije da bi se došlo do navedenog zaključka.
Uostalom, evo i pojedinih detalja pa će biti jasno zašto je taj zaključak neminovan. Jer strategija podrazumeva umanjivanje postojećih prava postojećih članica, i još manje prava za potencijalne članice kojima se garantuje drugorazredno članstvo ako budu potpuno poslušne, odnosno trećerazredno ako se usude da pokušaju da postupe u skladu sa svojim interesom.
Što se postojećih članica tiče, predviđeno je ukidanje jednoglasnog odlučivanja u širokom rasponu, naravno, najvažnijih pitanja života i smrti (sankcija, rata ili mira). O tome bi ubuduće trebalo da prestanu da odlučuju konsenzusom, jer bi neko mogao i da se pobuni protiv novog pohoda ujedinjene Evrope na Rusiju, pa da zaustavi i sve ostale, te se zato o tome ima odlučivati labavijom kvalifikovanom većinom u iznosu od 15 članica s dve trećine stanovništva Evropske unije. Mali neće imati ni teoretsku šansu da spreče velike.
Oni koji budu preglasani moraće u front s većinom, bez prava glasa i bez izuzetaka.
Predviđeno je i da bude oduzeto pravo svih članica na svog evropskog komesara. Ubuduće, predviđa strategija Ursule fon der Lajen, to će pravo imati samo dve trećine članica, što bi u trenutnom brojnom stanju značilo da 9 od 27 članova više nema to pravo.
Dok bi zauzvrat novi članovi imali još i manje prava.
Budući članovi Evropske unije bili bi na probnom periodu u trajanju od najmanje deset godina, dakle s perspektivom da to bude i duže, u sklopu čega bi se nalazili pod pojačanim nadzorom Brisela. U njihovoj evropskoj porodici imaće status dece u popravnom domu.
Kazna tokom tog probnog perioda članstva uključuje oduzimanje prava glasa, ali i finansijske kazne u slučaju da nešto ne urade kako se od njih zahteva. Da, baš tako planira Ursula fon der Lajen.
A povrh toga novi članovi moraće da se pravno obavežu da (na neodređeni period) neće blokirati odluke koje usvoje one članice Evropske unije koje imaju više prava od njih, makar i ako to ne učine jednoglasno nego preglasavanjem manjih od strane većih.
I još jedna podvala, koja se trenutno naziva Laura Koveši a od 1. novembra će njeno mesto Glavnog evropskog tužioca preuzeti izvesni Nemac Andres Riter.
Pre nešto više od 100 godina počeo je Prvi svetski rat kad nismo hteli da dopustimo Austrougarima da vrše svoje istrage po našoj zemlji, a sada Nemica Ursula fon der Lajen komanduje da Nemac Riter sprovodi istrage po našoj zemlji – njen plan, naime, od kandidata traži da se podvrgnu tretmanu glavnog evropskog tužioca i pre prijema u onako drugorazredno članstvo s perspektivom da, oduzetog glasa i finansijski kažnjeni uz to, budemo prebačeni i u trećerazredno članstvo.
Nije teško zamisliti šta se na taj način sprema. Bilo koji novac iz evropskih fondova može da posluži kao povod da evropski tužilac krene u istragu po Srbiji pod prigodnim izgovorom borbe protiv korupcije, i, gle čuda, pronalazi je baš kod onih koji bi se sa funkcije na koju su izabrani usudili da se Briselu usprotive umesto da ga poslušaju pokorno. Ili se niko na to i ne usudi pod ovakvom pretnjom kao Damoklovim mačem. Kako god, efekat će biti ostvaren u vidu dresiranja domaće političke scene briselskim pravosuđem. Kadija te tuži, kadija ti sudi. Uključujući finansijske penale.
A da ovako primamljiva ponuda bude još primamljivija, predviđeno je da kandidati dobiju pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije. Doduše, samo postepeno a i to uslovno, tako da im pristup može biti i oduzet u slučaju da izostane dovoljna podrška ciljevima spoljne politike Evropske unije. Dakle, sankcije Rusiji, a osim toga i Kini, jer, kako prenosi "Politiko", svi moraju da stanu uz Ursulu fon der Lajen i Kaju Kalas "protiv neprijateljskih država" – to im je Rusija – "i industrijskih rivala" u koje spada Kina.
Od finansijskog kažnjavanja, preko oduzimanja prava glasa i pravosudne okupacije do sankcija (i preskupih energenata kojih nema u potrebnim količinama), ovo je zapravo i najbolje što Evropska unija ima da ponudi svojim eventualnim članicama. Nije ni čudo što su na takvu ponudu Islanđani rekli ne na referendumu. I šta se niko ne usuđuje da nama postavi isto pitanje. Jer mi povrh svega pobrojanog imamo i pitanje Kosova i Metohije.
Lov na Srbe na Kosovu i Metohiji
Ako nema problem s vidom, Ursula fon der Lajen ima problem sa Srbima. Pa je zato u Prištini, na konferenciji za štampu pored Aljbina Kurtija, saopštila da je videla pozitivne korake u odnosima sa srpskom zajednicom.
Da li je to hapšenje još devetorice Srba, i to na Krstovdan?
Ili optužnice protiv Srba zbog barikada na severu Kosmetu koje danas predstavljaju samo gorko sećanje na otpor za koji više nemamo snage? Ono kad je izgovoreno proročansko upozorenje da će nas loviti kao zečeve…
Zastavu terorističke OVK, projektovanu preko zgrade vlade u Prištini, Ursula fon der Lajen nije videla. Biće da ipak nema problem sa vidom, nego samo sa Srbima.
U svakom slučaju, Aljbin Kurti je Ursuli fon der Lajen obećao da će biti pouzdan partner, a ona je njemu zauzvrat namenila 882 miliona evra iz Plana rasta.
A biće im ukinut i roming, te je svima dobro osim preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji, ali i takvih je sve manje, pa i to, izgleda, spada u pozitivne korake u odnosima sa srpskom zajednicom.
Ili se to o pozitivnim koracima odnosi na Beograd u kome je obustavljena istraga protiv još jednog pripadnika terorističke OVK koji je sumnjičen za zločine nad Srbima? Već smo konstatovali da je to sastavni deo normalizacije odnosa Beograda i Prištine pod nadzorom Evropske unije, dok smo prilikom boravka Ursule fon der Lajen u Prištini obavešteni i o nagradi za to u iznosu od pomenutih 882 miliona evra. Da se broj uhapšenih Srba ne uvećava iz dana u dan, moglo bi da se izračuna i koliko je to para po glavi (uhapšenog) Srbina.
Zato tamo i nema više nikoga da se pobuni; Srbi mogu samo da trpe šta ih snađe dok im i to ne dozlogrdi. Ali, gde će onda.
A Beograd se protiv toga buni oštrim saopštenjima. Znači li to da nema efikasnijeg sredstva za zaštitu Srba koji još preostaju na Kosovu i Metohiji?
Ili ne bi bilo u skladu s normalizacijom kakvu je predvidela Ursula fon der Lajen, tako da ostatak Srbije faktički prizna (samoproglašenu) nezavisnost Kosova po proceduri predviđenoj u Ohridskom sporazumu. Mora da to, ipak, nije normalno, šta god da o tome govorio diktat evropskih integracija ostatka Srbije. Iliti evropske dezintegracije Srbije, kako god, tek, Ursula fon der Lajen u Prištini reče kako je "modernom i demokratskom Kosovu (…) budućnost u Evropskoj uniji", što znači da budućnost u Evropskoj uniji istovremeno može da postoji samo za ostatak Srbije, a ne i za čitavu Srbiju u njenim ustavnim okvirima i granicama koje priznaju Ujedinjene nacije. Ali ih ne priznaje Ursula fon der Lajen.
Pa kad je već tako u njihovom poretku – u kome mi trpimo a oni rade šta hoće – zašto se Aljbin Kurti ne bi umešao i u izbore u ostatku Srbije? U svom je kabinetu okupio lidere albanskih partija s juga centralne Srbije, da nastupe na zajedničkoj listi. Prethodno ih je vodio i sa sobom u Njujork da se žale na svoje probleme sa ostatkom Srbije.
Što znači da nemamo pravo da se iznenadimo kada nam i tamo ponovo iskrsne problem. A kako i da ne iskrsne kad smo već pokazali kako se protiv problema koje nam napravi Aljbin Kurti borimo saopštenjima. Uz odobrenje Ursule fon der Lajen koja u svemu tome vidi samo pozitivne korake.
Lordan Zafranović i srpski izbori
Marinika Tepić odlučila je da iskaže svoj stav o sankcijama Rusiji nakon što je to učinila Studentska lista koja se javno obavezala da sankcije Rusiji neće uvoditi (ako dobije priliku da o tome odlučuje posle izbora).
Marinika Tepić, naprotiv, hoće. Štaviše, jedva čeka. Priznaje da je koalicija Evropska Srbija "za potpuno usaglašavanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom, što znači i uvođenje sankcija Rusiji… Naš je stav nedvosmislen po pitanju istovetne spoljne politike sa Evropom."
Inače, i Aljbin Kurti se pred Ursulom fon der Lajen u Prišini hvalio stoprocentnom usaglašenošću svoje s njenom spoljnom politikom. On je već postigao ono što bi Marinika Tepić tek da postigne.
Osim toga, mimo onih koji bi da sprovode Kurtijevu spoljnu politiku i u ostatku Srbije, povodom uvođenja sankcija Rusiji ostvaren je nacionalni konsenzus da se to ne radi. Dosadašnju državnu politiku bi nastavile i dosad vladajuće stranke – SNS i SPS – i opoziciona lista koja će sigurno ući u parlament – studentska – i opoziciona lista Novog DSS-a koja ima tu šansu.
Odlično. Još ima dovoljno i razuma i (nacionalne) svesti.
Rusija se pak jasno opredelila da želi kontinuitet bliskih odnosa sa Srbijom bez obzira na ishod izbora. Predsednik Rusije je nakon toga poželeo i da doskorašnji predsednik Srbije postane premijer Srbije. Vredi primetiti da je u medijima naklonjenim vlasti ova vest dobila znatno skromniji prostor nego što bi se očekivalo; možda je samo promaklo…
Što se Srbije tiče, konsenzus je, kažu takođe, postignut i oko poštovanja Ustava Srbije, uključujući njegovu kosovsku preambulu, makar i ako je neprijatno što to uopšte treba da se ističe kao postignuće.
Tako da je zbilja žalosno što konsenzusi, makar i deklarativni, o centralnim pitanjima od državnog i nacionalnog značaja neće proizvesti sedativni efekat na predizborne strasti koji bi – kad već postoji slaganje oko onoga što je svima najbitnije – omogućio miroljubivo neslaganje o svemu ostalom do mile volje.
Umesto toga, osim što se konsenzusi (makar i samo deklarativni) ne koriste kao osnova za sklapanje bar nekakvih društvenih dogovora za prevazilaženje duboke podele, podela se stvara i tamo gde ne sme da bude nikakve podele sem na žrtve i dželate.
Kakve veze Lordan Zafranović i ubijena deca Kozare, zaboga, uopšte mogu da imaju sa bilo kakvim ćaci-antićaci podelama kad bi i jedni i drugi bili deca Kozare samo zato što su srpska deca? Kao da je ijedan ustaša pitao njihove roditelje za koga su glasali na izborima 1938. pre nego što ih je ubijao. Kriterijumi su im bili drugačiji, a to nije bila politička podobnost nego nacionalna pripadnost.
Od neduhovitih karikaturista do ljubomornih reditelja, kako su se uopšte usudili da Lordana Zafranovića i njegovo delo probaju da uvale u blato manjka sopstvenog talenta, ne samo političkog.
I mediji – o čijem se vlasništvu odlučuje u Vladi Luksemburga – koji to promovišu na svojim naslovnim stranama, šta zapravo promovišu? I sa kojim ciljem? Da jedni druge zamrzimo još više, kad nam ni deca Kozare nisu sveti mučenici?
Kao da podele već nisu isuviše duboke a uz to i opasne, od onog pomahnitalog napada sekirom u Kuli, preko sukoba na Bežanijskoj Kosi do Novog Sada. Neka policija, tužilaštvo i sudovi odluče ko je kriv za koje delo, i ko je prvi počeo, ali i bez toga se učesnicima u predizbornom procesu mora postaviti pitanje kakva je to politička kampanja koja se vodi fizičkim obračunima s protivnicima?
Zar će se tako privući dodatni glasovi? Ili će se samo dodatno radikalizovati najradikalniji i s jedne i sa druge strane? Sa žalosno predvidljivim ishodom. U sklopu koga će svi naši konsenzusi predstavljati samo propuštene prilike da prođemo malo bolje…
Live
