Novi premijer, stari Izrael | Dan uveče

Prvi parlamentarni izbori u Izraelu od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine održani su se ove srede, a u izraelaksoj i svetskoj javnosti mahom su predstavljeni kao referendum o doskorašnjem premijeru Benjaminu Netanjahuu. Izlaznost je iznosila 77,7 odsto, što u izraelskoj politici nije viđeno više od dve decenije.

Netanjahu, koji se kandidovao za rekordni, četvrti mandat, ušao je u izbore nakon tri godine gotovo neprestanih sukoba, ali i pod senkom tekućih istraga za korupciju, kao i višestrukih optužbi da je ignorisao navodna upozorenja o napadu Hamasa. Njegova stranka Likud, uz koalicione partnere osvojila je 53 od 120 mesta u Knesetu, na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova.

Da li je Izrael već preuzeo SAD i Bliski istok | Dan uveče

Sa druge strane, glavni opozicioni blok predstavljao je bivši načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Gadi Ajzenkot sa svojom partijom Jašar, koja je uz još tri preostale opozicione partije osvojila 48 mesta u Knesetu.

Dok se konačni rezultati još čekaju, jasno je da nijedan blok nije uspeo da obezbedi većinu od 61 mesta neophodnu za formiranje vlade, što znači da izraelsko društvo čeka neizvestan period međustranačkih pregovora.

Izraelski predsednik Isak Hercog pozvao je učesnike u izborima da nađu kompromisno rešenje, ocenivši da Izrael u ovom trenutku sebi ne može dozvoliti ponavljanje izbora.

Izlaznost je bila rekordna i među Arapima u Izraelu, koji čine 21 odsto tamošnjeg stanovništva, a Arapska zajednička lista i partija Ra'am zajedno su osvojile 19 poslaničkih mesta, što je gotovo dvostruko više u odnosu na prethodni saziv Kneseta. Arapske stranke bi tako mogle biti i tas na vagi koji će odlučiti o budućem premijeru Izraela.

Benjamin Netanjahu, koji je odbio ulazak u koaliciju sa arapskim strankama, optužio ih je da su pokrale izbore. Međutim, prema izraelskim medijima, policija je nakon istrage odbacila optužbe.

Napad na Al Aksu: Odluka izraelskih vlasti koja bi mogla da zapali region | Dan uveče

O svemu što se dešavalo, a i što će se dešavati u Izraelu, u emisiji "Dan uveče", govorili su medijski konsultant Vladimir Matevski, i dr Mario Kalik, filozof i publicista.

Matevski je istakao da za sve izbore imamo običaj da kažemo da su istorijski, ali da su ovi u Izraelu stvarno bili od izuzetnog strateškog značaja.

"Netanjahu je zaista mnogo polagao na ovu pobedu i dosta mu je značila. I ne samo zbog te četiri krivične prijave koje ima i koje mu vise nad vratom – i zbog kojih će kad-tad morati da odgovara za korupciju i malverzacije – već pre svega za neko razrešenje problema na Bliskom istoku, koji kao Damoklov mač leži svim žiteljima planete iznad glave. Mi uopšte nemamo rasplet situacije u Persijskom zalivu, gde je Izrael jedan od glavnih protagonista", počeo je Matevski.

Mario Kalik je posebno naglasio mobilizaciju građana za ove izbore, pošto je izlaznost bila rekordna u ovom veku. Kako kaže, skoro za 50 odsto veća nego na prethodnim koji su održani pre četiri godine. Poseban osvrt imao je na arapske partije koje su gotovo udvostručile svoj rezultat.

"Imaju 19 u odnosu na prethodnih 10 mandata. Do sada im je najveći uspeh bio 15 mandata u Knesetu. Sada su oni potencijalno jedan od jezičaka na vagi da bi se rasplela ova situacija", kazao je Kalik.

Rasplamsavanje sukoba: Koliko nas deli od trećeg svetskog rata| Dan uveče

On je naveo da su, među temama koje su dominirale u periodu pre izbora, bili korupcija, mito, pronevera, gubitak poverenja u Netanjahua...

"Jedna Netanjahuova reforma pravosuđa koja je bila 2023. godine, izazvala je proteste. Sada vladajuće strane napadaju opoziciju da je tim protestima oslabila bezbednost zemlje i, na neki način, pripremila teren za napad Hamasa 7. oktobra", podsetio je filozof.

Matevski smatra da su izbori bili posebno interesantni ne samo lokalnoj, nego i svetskoj javnosti, jer su Netanjahu i Ajzenkot dva antipoda, dva potpuno suprotstavljena koncepta političara u savremenom Izraelu. Netanjahu potiče iz ugledne porodice poreklom iz Evrope, odlično govori engleski jezik, ima jake kontakte, dok je njegov protivnik sve suprotno.

Kako kaže medijski konsultant, bivši načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga "natuca" engleski i ne može da se pohvali, makar spolja, nekom naročitom socijalnom inteligencijom u smislu da brzo i lako stvara kontakte.

"Međutim, poznavaoci prilika kažu da su upravo to osobine koje su prednost u odnosu na Netanjahua", otkrio je.

I on je podsetio na napad Hamasa u kojem je stradalo oko 1.200 ljudi i koji je bio povod da Netanjahu objavi rat i sprovede vojnu akciju u Pojasu Gaze.

Tinjajuće tenzije: Gde će buknuti sledeći požar na Bliskom istoku | Dan uveče

"Izraelcima je više malo muka od Bibija, kako ga često zovu. Ne samo zbog ovih optužbi za korupciju. Njemu najveći deo izraelske javnosti ne može da oprosti nepripremljenost i pasivnost uoči napada 7. oktobra 2023. godine. Dan danas su velike polemike oko toga kako je moguće da jedna od tri najmoćnije obaveštajne službe na svetu nije mogla da zna za jednu tako opsežnu operaciju koja uključuje i dejstvovanje motornih delta planova, angažovanje hiljadu ljudi... To je prosto teško poverovati. Mislim da se izraelska javnost malo umorila od Netanjahua", veruje Vladimir Matevski.

Analizirajući šta će se dešavati sada, kada su izbori završeni, Kalik napominje da postoji više scenarija.

"Jedan je da se napravi manjinska vlada, ali pitanje je koliko je to verovatno. Imala bi manjinu u smislu određene izborne liste, ali bi napravila podršku samom Knesetu da bude izglasana. Druga je ta koalicija između ovih opozicionih arapskih partija. Treća je isto između određenog dela ultraortodoksnih partija i možda opozicionih, što je isto tako malo verovatno", zaključio je Mario Kalik.