O'Nil: Šta povezuje "MK ultra" i ubistva braće Kenedi

Atentat na američkog predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine jedan je od najistraživanijih i najkontroverznijih događaja u modernoj američkoj istoriji. Osumnjičeni atentator, Li Harvi Osvald, i sam je ubijen samo dva dana kasnije u podrumu policijske stanice u Dalasu. Ubistvo, koje je pred televizijskim kamerama počinio Džek Rubi, otvorilo je nova pitanja i decenijama podsticalo brojne polemike o tom slučaju.

Američki novinar i pisac Tom O'Nil, poznat po višegodišnjem istraživanju slučaja Čarlsa Mensona i programa "MK ultra" – tajnog projekta CIA pokrenutog tokom Hladnog rata, u okviru kojeg su istraživane mogućnosti uticaja na ljudsku psihu, ponašanje i sećanje – u emisiji "Pravo na reč" na RT Balkan govorio je o svojim otkrićima o povezanosti Džeka Rubija sa psihijatrom Džolijem Vestom, koji je dovođen u vezu sa istraživanjima CIA o kontroli uma.

Prema njegovim rečima, za razliku od slučaja Čarlsa Mensona, u kojem nikada nije uspeo da dokaže da je bio u direktnom kontaktu sa Vestom, u slučaju Džeka Rubija postoje dokumenti koji pokazuju tu vezu.

O'Nil o slučaju Čarlsa Mensona: Šta se krije iza jednog od najmračnijih zločina u istoriji SAD

Li Harvi Osvald uhapšen je 22. novembra 1963. godine, neposredno nakon atentata na predsednika Kenedija, a kada je izveden pred novinare, tvrdio je da je "žrtveni jarac" i da mu je sve namešteno.

Samo dva dana kasnije, 24. novembra, Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu i čovek koji je imao kontakte sa kriminalnim krugovima, ušao je u podrum policijske stanice dok su policajci sprovodili Osvalda ka drugom zatvoru. Prišao mu je i pucao u njega tokom direktnog televizijskog prenosa.

"Mislim da je to bilo prvo ubistvo pred kamerama", rekao je O'Nil, uz napomenu da atentat na Kenedija nije bio prenošen uživo, već je snimak naknadno objavljen.

Prema svedočenjima, nakon hapšenja Rubi je pitao zašto ga hapse i tvrdio da se ne seća šta je uradio. Ubrzo je osuđen za ubistvo Osvalda, ali nikada nije jasno objasnio svoje motive.

O'Nil je naglasio da je advokat Džeka Rubija angažovao svog bliskog prijatelja Džolija Vesta da uradi psihijatrijsku procenu Rubija.

"Džoli Vest je posetio Rubija u zatvoru u Dalasu, gde su nekoliko sati razgovarali nasamo u njegovoj ćeliji. Kada je izašao, Vest je novinarima rekao da je Rubi potpuno psihotičan i da je to trajno, da se nikada neće promeniti", ispričao je O'Nil.

Kongres protiv CIA: Šta se dešava sa 40 kutija dokumenata o atentatu na Kenedija

Kako je naveo, Vest je tvrdio da je Rubi tokom razgovora pokazivao znake teške psihičke krize, skrivao se ispod stola jer je verovao da se u prostoriji nalaze drugi ljudi i imao snažne halucinacije.

Podsetio je i da se u to vreme nije znalo da je Vest "još od 1953. pokušavao da otkrije kako da kod ljudi, bez njihovog znanja, izazove mentalne promene".

Rubi je samo jednom svedočio pred Vorenovom komisijom, ali da je razgovor prekinut jer je, kako je naveo, govorio nepovezano i nesuvislo. Rubi je oko godinu i po dana kasnije preminuo od raka.

"Verujem da je Džoli Vest tokom posete pobrkao mozak i sećanja Džeku Rubiju. Imao je ugovor za to sa CIA, za koju ja, kao i mnogi, mislim da je zapravo stajala iza atentata", istakao je O'Nil.

Iako je naglasio da se njegovo istraživanje nije prvenstveno bavilo ulogom Osvalda, već Džekom Rubijem, izneo je stav da Osvald nije bio jedina figura u čitavoj priči.

"Smatram da je, u najmanju ruku, Osvald bio deo tima atentatora, bilo da je voljno učestvovao u tome ili ne, ali da je bilo i drugih ljudi u toj mašineriji koji su ga ubili boljim hicem iz drugog ugla", rekao je O'Nil, napominjući da se oslanja na zaključke drugih istraživača.

Osvrćući se na političke atentate šezdesetih godina, O'Nil je rekao da brojni autori koji se bave projektom "MK ultra" povezuju taj period sa ubistvima Džona F. Kenedija, Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga.

Na pitanje da li se ti slučajevi uklapaju u isti obrazac, odgovorio je da veruje da atentat na Roberta F. Kenedija, odnosno slučaj Sirhana B. Sirhana, "prati isti obrazac".

Podsetio je da je Sirhan, osuđen za ubistvo Roberta F. Kenedija 1968. godine, radio kao konjušar na hipodromu u Santa Ani.

"Nekoliko meseci pre atentata Sirhana je konj udario u glavu, nakon čega je, kako su tvrdili njegovi bliski ljudi, došlo do velike promene u njegovom ponašanju", ispričao je.

Ubistvo Roberta Kenedija: SAD objavile tajne dokumente o atentatu iz 1968

Prema njegovim tvrdnjama, nakon što je Sirhan otvorio vatru na Kenedija u hotelu "Ambasador" u Los Anđelesu, obezbeđenje ga je odmah savladalo. Posebnu pažnju posvetio je Judžinu Tejnu Sezaru, pripadniku obezbeđenja koji se nalazio u neposrednoj blizini Kenedija i za koga tvrdi da je radio za CIA.

"Upravo je Sezar poveo Roberta F. Kenedija u kuhinju hotela 'Ambasador', držeći ga za lakat, do mesta gde je Sirhan B. Sirhan izvukao revolver i pucao", rekao je O'Nil.

Istovremeno je naveo da postoje svedoci koji su tvrdili da je i Sezar izvukao svoj revolver i pucao Kenediju u glavu, nakon čega je, kako su naveli, oružje odmah vratio u futrolu, naglasivši da te tvrdnje nikada nisu dokazane.

Podsetio je i da je Sirhan nakon hapšenja tvrdio da se ne seća samog atentata.

"Kada je Sirhan odveden u pritvor, rekao je: 'Ne znam zašto sam ovde. Ne sećam se ničega što mi se desilo od popodneva. Samo sam stigao ovde.' I on do dan-danas tvrdi da ne zna šta mu se dogodilo", ispričao je O'Nil.

Dodao je da je Sezar priznao da je tokom pucnjave izvukao revolver, ali je tvrdio da je to učinio jer nije znao odakle dolaze pucnji.

"Zbog njegove veze sa CIA, kako su rekli, nisu mu uzeli revolver da provere da li je iz njega pucano, niti su mu testirali ruke da vide ima li balističkih dokaza", rekao je O'Nil, dodajući da je Sezar kasnije otišao na Filipine, gde je živeo do smrti.

O'Nil smatra da je Sirhan B. Sirhan imao oružje, ali da okolnosti atentata, prema njegovom mišljenju, ukazuju na mogućnost da je ispaljeno više hitaca nego što je to bilo moguće iz njegovog revolvera.

"Mnogi ljudi, uključujući i mene, veruju da je Sirhan imao oružje. Ispaljeno je, mislim, sedam metaka, ali ima dokaza da ih je ukupno ispaljeno devet ili deset", rekao je.

Pozvao se i na nalaz patologa koji je radio obdukciju Roberta F. Kenedija, i koji je smatrao da smrtonosni metak nije mogao biti ispaljen iz Sirhanovog revolvera.

"Po njemu je metak koji ga je pogodio došao iza glave, iz blizine. Sirhan nije prilazio Kenediju. Bio je ispred njega, na metar i nešto. Mnogi svedoci su govorili istu stvar", rekao je.

Na kraju se osvrnuo i na mogući motiv atentata.

"Rekao je da će, čim bude izabran za predsednika, prvo ponovo otvoriti istragu o ubistvu svog brata. Zato mnogi od nas veruju da je ubijen jer je hteo da razotkrije šta se zaista dogodilo sa Džonom Kenedijem", istakao je O'Nil.

O'Nil se kratko osvrnuo i na atentat na Martina Lutera Kinga, naglasivši da se tim slučajem nije detaljno bavio, ali da i u njemu vidi slične obrasce.

"Ne bih ulazio u slučaj Martina Lutera Kinga, jer to nije moje polje, ali čovek koji ga je ubio imao je isti obrazac kao Menson – stalna hapšenja i puštanja, tri različita imena i razne čudne veze", rekao je O'Nil.

Prema njegovom mišljenju, politički atentati šezdesetih godina prošlog veka trajno su promenili tok američke istorije.

"Ko zna gde bismo danas bili da je Džon Kenedi završio svoj mandat. Možda Robert Kenedi ne bi ni bio kandidat za predsednika, ali mislim da je smer u kojem je naša zemlja tada išla bio mnogo bolji od ovoga danas", zaključio je O'Nil.