Džeremi Skejhil u "Relativizaciji": Bombardovanje RTS je bio početak lova na novinare
Novinar koji je izbačen sa svečane večere jer je prekinuo Ričarda Holbruka u proslavi napada na RTS govorio je o prirodi nezavisnog novinarstva, američkog imperijalizma i niti koja spaja Srbiju, Gazu i Iran
Ko su istinski nezavisni novinari, da li je Donald Tramp anomalija u istoriji SAD, koliko je Izrael uticao na američki napad na Iran, i zašto je izbačen sa svečane večere udruženja stranih dopisnika u aprilu 1999, u emisiji "Relativizacija" Ljiljane Smajlović na televiziji RT Balkan govori Džeremi Skejhil.
Širom sveta poznat kao (anti)ratni izveštač, Skejhil je u proleće 1999. radio za radio program "Demokrasi nau!". Sa voditeljkom Ejmi Gudman pozvan je na večeru Udruženja prekomorskih dopisnika, na kojoj je diplomata Ričard Holbruk objavio da su SAD upravo bombardovale Radio-televiziju Srbije.
"Dakle, bili smo tamo i stigle su vesti da su SAD izvršile vazdušne napade na RTS. Osoba koja je to objavila bio je zapravo Ričard Holbruk. Izašao je i počeo govor hvaleći bombardovanje Radio-televizije Srbije i predstavio ga kao ogromnu pobedu i uništenje jednog od glavnih propagandnih kanala Slobodana Miloševića. I neki ljudi u toj dvorani, koja je bila puna novinara, zapravo su aplaudirali," ispričao je Skejhil.
Iako je aplauz došao od manjine, "činjenica da je neko u toj sali aplaudirao bila je odvratna", dodao je.
Skejhil je onda prekinuo Holbruka pitanjem o sramnom ultimatumu iz Rambujea, a Gudman je upala u reč domaćinu večere, novinaru Tomu Brokau. Oboje su potom izbačeni sa prijema, a da nisu dobili nagradu za svoj dokumentarni film o malverzacijama industrije nafte u Nigeriji.
"Verujem da je ubijanje medijskih radnika pokušaj da se ubije istina", rekao je Skejhil.
Bombardovanje RTS je trebalo da osude svi novinari i medijske kuće, ali pošto nisu, postavljen je presedan za buduće napade. Skejhil kaže da je trenutno "sezona lova" na novinare u Libanu i Gazi, posebno Palestince.
Za to vreme, podsetio je Skejhil, američki dopisnici iz Bele kuće koji o svemu tome ćute postavljaju objave o sopstvenom "stradanju" prilikom pokušaja atentata na predsednika Donalda Trampa.
Skejhil smatra da je Tramp, pogotovo u svom drugom mandatu, otelovljenje nekih "najmračnijih poglavlja američke istorije", posebno što se tiče intervencija u Latinskoj Americi, od otmice predsednika Venecuele do najave prevrata na Kubi.
Međutim, on upozorava na grešku u ubeđenju da je Tramp nekakava anomalija.
"Mislim da je Trampovo ponašanje, na jezivi mračni način, osvežavajuće jer celom svetu pokazuje pravu prirodu Amerike kad je u pitanju spoljna politika", dodao je gost Ljiljane Smajlović.
Po Skejhilu, Tramp "naglas govori ono što se inače prećutkuje". Tako su demokrate pod Bilom Klintonom izmišljale humanitarna opravdanja za agresiju NATO-a na SR Jugoslaviju 1999, dok Trampova vlast otvoreno govori o "promeni režima" u Teheranu ili gde god želi.
On upozorava da to ne znači da su demokrate išta bolje: Njih ne zanimaju ni Iran ni iranski narod, već samo sopstveni politički ciljevi i institucije od kojih dobro žive.
Iranski rat je katastrofa za SAD
Skejhil od početka rata intervjuiše iranske zvaničnike, u skladu sa svojim ubeđenjem da mora da razgovara sa ljudima koje SAD drže na nišanu. Po njima, Teheran je u februaru bio spreman da potpiše nuklearni sporazum bolji od onog iz 2015, ali je Tramp poverovao u izraelske izveštaje da će posle ubistva iranskog rukovodstva doći do narodnog ustanka.
"Jasno je da su Izraelci manipulisali podacima koji su predsedniku Trampu govorili da će sve to biti, kako bi se u žargonu reklo, sigurica. A ispalo je sasvim suprotno", naveo je Skejhil.
Amerikance je prilično iznenadila žestina iranskog odgovora, a Tramp je sada sateran u ćorskokak i sve što sada dolazi iz Vašingtona je "neka očajnička propagandno-psihološka operacija", dodao je sagovornik Ljiljane Smajlović.
"Iranci misle da na svojoj strani imaju tri važna faktora, a to su oružje, tržište i međuizbori u Americi", kaže Skejhil.
On je podsetio da su Amerikanci izgubili skoro sve vojne baze na Bliskom istoku, ponestaje im municije za PVO sisteme, a Iran i dalje kontroliše Ormuski moreuz.
Između istine i propagande
Skejhil je pokrenuo "Drop sajt njuz" u leto 2024. Sada imaju između 20 i 30 miliona čitalaca mesečno, a većina prihoda dolazi od malih donacija. Za to vreme, klasični mediji na Zapadu "bespovratno propadaju" jer niko više ne gleda Si-En-En i ne čita "Njujork tajms", kaže on.
Ima ljudi koji misle da američkim medijima moćnici organizovano naređuju kako treba da izveštavaju, ali Skejhil kaže da je istina još gora.
"To se povremeno dešava, ali je veći skandal to što često ne mora ni da im se govori. Dresirani su. Znaju šta im je posao i oni ga urade", navodi on.
Smajlovićeva je podsetila da su za vreme NATO agresije 1999. i bombe i najbolji argumenti protiv bombardovanja dolazili iz SAD, od strane nezavisnih novinara poput Skejhila. On se složio da u Americi postoji tradicija borbe protiv državne propagande.
"Naš posao je da, kao luk, ljuštimo sloj po sloj dok ne nađemo istinu. To što sam Amerikanac vidim kao posebnu obavezu da sopstvenu vlast doživljavam kao odgovornu, kao i da američkoj javnosti predstavim drugu stranu priče", kaže Skejhil.
Tako je on za vreme NATO agresije obilazio mesta po Srbiji i pričao sa ljudima koji su bili žrtve krstarećih raketa i kasetnih bombi. Posle 7. oktobra 2023. je uzeo na sebe da razgovara sa predstavnicima Hamasa i Palestincima u Gazi, kao i predstavnicima Irana posle 28. februara ove godine. Skejhil kaže da nemaju samo Amerikanci pravo da govore protiv koga se bore, i zašto.
"U demokratskom društvu uloga novinara nije da ponavljaju propagandu moćnika ili da zdravo za gotovo prihvataju reči vlasti o neprijateljima, već da stvarno samostalno izveštavaju", naveo je Džeremi Skejhil.
Live
