Srbija i Balkan
Petar Dragišić u "Relativizaciji": Srbija je još 1981. zakasnila u borbi za Kosovo i Metohiju
O Kosovu i Metohiji i uticaju albanske emigracije na kosovsko pitanje, kao i o tome kako je ideja ljudskih prava postala političko oružje u emisiji "Relativizacija" autorka i novinarka Ljiljana Smajlović razgovarala je sa naučnim savetnikom na Institutu za noviju istoriju Srbije Petrom Dragišićem
Imaju li male zemlje šansu da vode samostalnu politiku ako ih velike sile vide kao deo njihove sfere interesa ili područje koje žele da destabilizuju, o Kosovu i Metohiji i uticaju albanske emigracije na način na koji je razrešeno kosovsko pitanje, o tome kako je ideja ljudskih prava postala političko oružje, kako je srpski nacionalizam korišćen za rušenje komunizma, ali i o današnjem svetu bez ideologije u emisiji "Relativizacija" autorka i novinarka Ljiljana Smajlović razgovarala je sa naučnim savetnikom na Institutu za noviju istoriju Srbije Petrom Dragišićem.
Krajem sedamdesetih godina drastično se promenio spoljni kontekst albanskog pitanja u Evropi i to je, kako ukazuje Dragišić, posledica vakuuma u koji je Albanija ušla kada je raskinula odnose sa Kinezima, a nije ih imala ni sa Zapadom ni istočnim blokom.
"Onda kreće bitka za Albaniju i to se lepo vidi od godišnjice Prizrenske lige kada je Enver Hodža govorio o tome da Kosovo treba da dobije poseban status, počeo je otvoreno da se meša u jugoslovenska pitanja, a u isto vreme vidi se njegovo namigivanje Zapadu. On oseća da je došao trenutak da može da trguje, da se otvara geopolitička pijaca i on bira zapadni blok. On je govorio da iza Srba stoje ruski faktori na KiM i time pokazivao Zapadu da će, ako Srbi nadvladaju na KiM, tu na kraju doći Rusi. Uočljiv je kontinuitet albanske ideje da uspostavi odnos sa Zapadom da se od Zapada traži zauzvrat KiM", objašnjava Dragišić za RT Balkan.
Na konstataciju Smajlović da se često govori o politici u Jugoslaviji na KiM, a ne toliko o albanskom uticaju, Dragišić podseća da se radilo na stvaranju narativa da su Albanci diskriminisani u politici i ekonomiji KiM.
"Ali, to nije bilo tako. Od pada Aleksandra Rankovića 1966. godine, stvari se menjaju drastično, Albanci preuzimaju političke poluge vlasti, albanska autonomija jača i ustavnim reformama, Kosovo gotovo stiče status republike, ima pravo na svoj Ustav 1974. godine, policajac iz Beograda nema pravo da interveniše na KiM", podseća Dragišić.
Albanski faktor je dobio dosta u Jugoslaviji, ukazuje Dragišić, a kako kaže, "čak je i Slobodan Milošević kasnije pokušao da uspostavi odnos sa albanskim društvom.
"On je pokušavao da napravi elitu lojalnih Albanaca, ali nije išlo. Setimo se 1996. godine i pokušaja Miloševića da sa Rugovom napravi dogovor o povratku albanskih đaka u škole. Već naredne godine počinje neka vrsta pobune. Milošević je imao ideju da napravi neki dogovor sa Albancima, ali je bilo prekasno", objašnjava Dragišić.
Na pitanje koliko su naše bezbednosne službe i politička rukovodstva u to vreme razumevale da već neki krugovi sa Zapada podržavaju Albance, Dragišić ističe da su naše službe u to vreme, uprkos stereotipima o jakoj UDBI, bile slabe.
"Ona je imala samo nekoliko hiljada zaposlenih, podeljena na devet jedinica, veoma usitnjena. Ipak, rukovodstvo je veoma dobro razumevalo situaciju, ali imam utisak, da su se vodili intuicijom, a ne obaveštajnim podacima. Naše rukovodstvo je imalo strah da je intriga o KiM inspirisana i sa Istoka ili Zapada, ali nije bilo odgovarajućih podataka 1981. godine", ukazuje Dragišić.
Govoreći o tome da su Amerikanci uvek imali plan A i B za naša pitanja, Dragišić podseća na Niksonovu posetu 1970. godine.
"U Zagrebu je govorio o nepobedivom duhu Hrvatske, jedna poruka je bila u Beogradu, druga u Zagrebu. I tada se shvatilo da Amerika ima plan A i B za Jugoslaviju. Jedan da daju podršku SFRJ, a drugi da dođe do raspada Jugoslavije i Amerika uzme te zapadne delove pod svoju kontrolu", ističe Dragišić.
Na pitanje da li je više slabljenju srpskog faktora na KiM doprinosila naša unutrašnja politika ili to što su SAD radile da pojačaju poziciju Albanije na KiM, Dragišić navodi da je pitanje KiM bilo pre svega generisano spolja, ali i iznutra.
"Države poput Srbije imaju zavisnost od spoljnog konteksta, ali je pitanje KiM generisano i spolja i unutra. U trenutku kada imate jedno podeljeno društvo, kada deluje neki spoljni faktor, onda to puca, nema opstanka", ukazuje Dragišić.
Šta bi se desilo da se nešto drugačije radilo po pitanju KiM?
Dragišić ukazuje na primer Čečenije smatrajući da ima mesta poređenju sa KiM.
"Demografski je slična Kosovu, rat je bio veoma surov. Rusi su uspeli da pacifikuju Čečeniju i da od Čečena naprave svoju lojalnu vojsku. Postavlja se pitanje kako se to nije dogodilo na KiM. Srbija nije imala faktor – veliki novac. Rusija je pre svega velikim novcem kupila lojalnost Čečenije, obnovila zemlju. Ovo je ponuda koju Srbija nije uspela da dâ Albancima", smatra Dragišić.
Komentarišući stavove da bi bolje lobiranje srpske strane moglo da promeni odnos snaga kada je reč o KiM, Dragišić naglašava da je to površno gledanje i da se politika SAD ne može promeniti sa nekoliko miliona dolara.
"To nisu uradili ni Albanci, ni njihov lobi. Šta može da uradi lobi? Da podnesu neku rezoluciju, amandman koji se obično ne usvoji, da pitanje uđe u javnost. Ali, ako to ne odgovara strateškim interesima neke sile, onda to ostane samo reč na papiru. Ovde se preklopila akcija lobista i strateških interesa SAD", navodi Dragišić i dodaje da se "na kratak rok ništa neće promeniti o statusu KiM i da je teško očekivati bilo kakvu promenu".
O tome šta je današnja glavna ideologija velikih sila, Dragišić ističe da je nema i da je na delu samo upotreba sile.
"Ideje su potrošene. Videćemo kada se ratovi završe, možda ćemo dobiti novu ideologiju. Trenutno se pokazuje da smo ušli u vreme kada ne možemo da duhovno obradimo stvarnost i da rat može da se vodi bez narativa", zaključuje Dragišić.
Live
