Srbija i Balkan
Aleksandar Vranješ u "Relativizaciji": Šta region ne može da oprosti Lordanu
Stvarno nije fer išta prebacivati Lordanu Zafranoviću, koji od 1986. godine planira da snimi ovaj film. Četrdeset godina se ovaj film na neki način rađa, pokušava da se nađe prostor, nađu finansijeri, nađe plodno tlo za tako nešto. Nažalost, osamdeset godina nam je trebalo da vidimo prve filmove, rekao je u "Relativizaciji" Aleksandar Vranješ
Lordan Zafranović je original, a oni koji ga kritikuju su "poza" i njih muči što je Lordan Zafranović nastradao zbog svojih uverenja praveći filmove o Jasenovcu i zločinima NDH, smatra Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji.
Vranješ je u autorskoj emisiji "Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan govorio o glasanju državljana Srbije u BiH na izborima 25. oktobra, potezima šefa diplomatije BiH Elmedina Konakovića i odnosu prema biračima iz Republike Srpske.
Kao profesor političkih komunikacija i autor knjige o partizanskom filmu, analizirao je propagandnu ulogu tih ostvarenja, razlike u prikazivanju partizana, četnika i ustaša i političke namene "Bitke na Neretvi" i "Sutjeske". Nasuprot njima, film Lordana Zafranovića "Deca Kozare", kasnije nazvan "Zlatni rez", vidi kao umetnički i filozofski pristup zlu, odbacujući ocene da je reč o propagandi.
Poteze Konakovića, koji je prema sopstvenim rečima želeo samoinicijativno da spusti nivo bilateralnih odnosa sa Srbijom, ocenio je kao pokušaj popravljanja rejtinga u predizbornoj kampanji i "privatni rat protiv Srbije". Kaže da je ministar, mimo Predsedništva BiH, proterao srpske diplomate, a petoro Srba iz ambasade BiH pozvao na konsultacije.
"Među njima su bili i moj vozač i sekretarica, pa će ući u istoriju svetske diplomatije kao čovek koji je pozvao na političke konsultacije sekretaricu i vozača", otkrio je Vranješ.
Osoblje se, na njegov poziv, vratilo i ambasada je nastavila normalno da radi. Konaković je potom, tvrdi Vranješ, dozvolu za glasanje državljana Srbije u BiH uslovio podrškom ministara iz reda srpskog naroda kupovini objekata u Madridu i Rimu. Srbija je, podseća, prethodno omogućila glasanje na izborima u BiH u ambasadi u Beogradu, pa je očekivao reciprocitet.
"Republika Srpska je zauzela stav da nećemo dozvoliti ni u jednom momentu da se na takav način iko ophodi sa Srbijom. Tako da su ministri glasali za te njegove tačke nabavke nekih objekata. Očigledno mu je to pred kraj mandata značajno. Na kraju su jednoglasno usvojili da se održe izbori i 25, u nedelju, na 28 biračkih mesta Srbija će organizovati glasanje za državljane Srbije, koji nisu samo iz reda srpskog naroda. I to da istaknem, nisu to samo Srbi. Ima tu ljudi iz Raške koji žive tamo, koji isto imaju dvojno državljanstvo i imaju pravo glasa", ističe Vranješ.
Posebno upozorava na posledice koje bi Konakovićevi postupci mogli imati za buduće ministre i ambasade:
"Taj njegov rat sa Ambasadom Srbije, odnosno sa Republikom Srbijom, takođe je otvorio neke presedane. Konaković je napravio situaciju da će neki budući srpski ministar bez ikakvih problema moći da protera nekoga po tom presedanu."
Kao hipotetički primer naveo je mogućnost proterivanja iranskih diplomata zbog natpisa na ambasadi o "šehidima koji su dali život za Republiku BiH" i koji su se, kako kaže, borili protiv Srba.
"Tako da sad, ko god ne poštuje Republiku Srpsku, njenu istoriju, njene simbole, recimo, budući ministar može da ih protera. Pa zamislite da sad pola diplomatskog kora iz Sarajeva bude proterano, po Konakovićevim metodama", objasnio je Vraneš.
Kada je reč o broju birača, naveo je da je na teritoriji BiH 2023. godine glasalo oko osam, možda i 10 hiljada, dok je za Republiku Srpsku okvirni broj oko 12.000 registrovanih.
"Dakle, mi govorimo o nekom procentu od 0,3 do 0,4 odsto od ukupnog biračkog tela Srbije. Tako da se to što ljudi iz Republike Srpske glasaju može posmatrati isključivo kao nešto simbolično. Nešto gde ti Srbi tamo, koji su jednako Srbi kao i ovi ovde, imaju jako emotivnu vezu sa svojom maticom, žele da na neki način budu prihvaćeni, a ni na koji način da budu ekskomunicirani", navodi Vranješ.
Povod za to su bile konstantne priče tokom prethodnih parlamentarnih izbora u Srbiji, kada je vlast optuživana da je "autobusima dovela 40.000 ljudi iz Republike Srpske kako bi oni pokrali izbore". Vranješ ističe da su takve priče prilično uvredljive, da se stalno sluša o nekim "prekodrincima" i "šumljacima", koji su, podseća, živote dali za Republiku Srpsku.
"I sad zamislite, tako nastane neki spin odjednom, pa samo da je neko malo razmislio da jedan autobus ima pedeset stolica – čak 800 autobusa je došlo iz Republike Srpske, a da niko u današnje vreme, kad svi nešto fotografišu telefonima, nije uspeo da vidi gde je tih 800 autobusa bilo smešteno u Beogradu. Ali su svi prihvatili taj narativ", kaže Vranješ i ističe:
"Ako im nešto smeta, neka menjaju zakone, ali ne da osuđuju ljude i da im daju pogrdna imena i najgorim nazivima nazivaju pripadnike svog naroda."
Ambasador BiH u Srbiji autor je i knjige "Umivanje prevratnika: Partizanski film", u kojoj razotkriva duboke veze između istorije filma i propagande. Detaljno razmatra filmsku umetnost kao medij koji ne samo da prenosi priče, već duboko utiče na našu podsvest, i analizira kako su ratni filmovi nastali u socijalističkoj Jugoslaviji često služili za promociju ideoloških poruka:
"I sva priča o ovom filmu kojim se ja bavim jeste da tražim te političke uloge i da je to u stvari služilo u svrhu režima, kroz propagandne modele i tehnike, kako da se legitimiše samo jedan pogled na svet."
U njima su, prema njegovoj analizi, četnici prikazivani kao veći neprijatelji od ustaša, iako se najkrvaviji deo rata odvijao na teritoriji NDH. Ustaše su epizodni likovi bez razrađenih karaktera i dijaloga, a četnici prikazani kroz čitavu paletu stereotipa.
"Na onom grotesknom nivou mi vidimo četnike, koji ne samo što su prikazani kao zločinci, oni su tamo i pijani, uz kompletnu paletu stereotipa. Neuredni, bradati, pijani, jedu komade prasetine bez escajga i tako dalje", naglasio je.
Kako ističe Vranješ, kao da ti ljudi nisu bili međusobno rođaci, komšije, kumovi...:
"Dakle, jedni su bili apsolutno uredni, podšišani, disciplinovani, a ovi drugi zveri."
Razliku između filmova "Bitka na Neretvi" i "Sutjeska" objašnjava različitim političkim namenama. "Neretva" je, kaže, pravljena za spoljnopolitičku upotrebu, s ambicijom da osvoji Oskara i uđe u široku distribuciju.
"'Sutjeska' je bila više za unutrašnju upotrebu. Ona se snima posle Maspoka. Snima se posle obračuna sa beogradskim liberalima, kada se, u stvari, prvi put Tito pojavljuje kao lik u filmu, zvanično, Barton ga glumi. On je imao tu unutrašnjopolitičku svrhu da homogenizuje narode i narodnosti Jugoslavije", navodi gost "Relativizacije".
Poslednjih sedmica u Srbiji i regionu podigla se bura oko još jednog filma, u pitanju je delo "Deca Kozare" Lordana Zafranovića, kasnije nazvanom "Zlatni rez". Vranješ u njemu vidi potpuno drugačiji pristup i podseća da je Republika Srpska finansijski pomogla film, a zatim i Srbija, u većoj meri:
"Stvarno nije fer išta prebacivati Lordanu Zafranoviću, koji od 1986. godine planira da snimi ovaj film. Četrdeset godina se ovaj film na neki način rađa, pokušava da se nađe prostor, nađu finansijeri, nađe plodno tlo za tako nešto. Nažalost, osamdeset godina nam je trebalo da vidimo prve filmove."
Zafranovićevo ostvarenje doživljava kao evropski umetnički film i filozofski pristup zlu. Izdvaja pravoslavne motive, posebno prikaz smrti Vukašina Mandrape iz Klepaca, kada iz njegovog preklanog vrata izlazi svetlost.
"I on se ne bavi propagandom, koliko god ga neko optuživao za tako nešto. On pokušava da skicira i na filozofski način pristupi jednom motivu, kao što je zlo. Pokušava da uđe u sve aspekte zla, počevši od fizičkog izgleda zla do ludila koje zlo nosi u pravom smislu te reči. I na taj način to skicira. Tako da je to, po meni, par ekselans umetnički pristup, nikako propaganda", ističe Vranješ.
Kako kaže, zamera srpskim glumcima koji su ga bojkotovali, ističući da bi trebalo uzdržati se kritika jer je u pitanju samo jedan od dva filma o Jasenovcu koji snimljeni u poslednjih 80 godina, uz "Daru iz Jasenovca".
Hrvatski književnik i novinar Ante Tomić kritikovao je film i zbog činjenice da je snimljen dok su na vlasti u Srbiji i Srpskoj bili Aleksandar Vučić i Milorad Dodik.
Vranješ odbacuje to da vreme i političke okolnosti snimanja mogu biti argument protiv filma:
"Naprotiv, mislim da je dobro u biografiji Aleksandra Vučića to što su jedina dva filma o Jasenovcu snimljena za vreme njegove vlasti. Mislim da je to nešto čime on treba da se diči i mi svi zajedno to da pohvalno tretiramo. Čekali smo osamdeset godina da se snimi nešto, i sad bi trebalo da je slabost filma što je snimljen valjda u vreme pogrešnog predsednika. To valjda sugerišu ti kritičari, a to je nešto što ne može da bude argument kada je reč o kritici filma."
S obzirom na to da je radio u Zagrebu, kod dela kritičara je antifašizam prepoznao kao pozu, a ne nešto što stvarno misle. S druge strane, autor filma Zafranović je nastradao zbog svojih uverenja.
"To dolazi od ljudi kojima je, kako bih rekao, antifašizam u stvari poza. Mnogo više nego što bi oni bili spremni da se za tako nešto žrtvuju, mi to ne znamo, ali oni poziraju s tim. Njima je antifašizam kao onaj detalj preko 'đubretarca', levičari koji stavljaju onaj šal preko da bi pokazali da su nešto više, iznad svih ostalih. Da su oni ti koji su sami sebi dali ulogu nekih apsolutnih pravednika koji mogu sve odozgo da posmatraju, da kritikuju sve nacionaliste, sve simbole, da su oni ti koji mogu nešto da lepršaju iznad nas i da nas kritikuju po svaku cenu", kazao je Vranješ i istakao:
"A znate šta je problem sa Lordanom Zafranovićem? On je original. Lordan Zafranović je original, oni su poza, kopije. I to njih muči. Njih muči što je Lordan Zafranović nastradao zbog svojih uverenja."
Podsetio je na film o suđenju Andriji Artukoviću i naveo da je Franjo Tuđman zbog njega isterao Zafranovića iz Hrvatske, a da je reditelj trake odneo u Prag kako ne bi bile uništene.
"A Lordan Zafranović je original. I to njih muči i zato imaju toliku potrebu da ugrizu Lordana Zafranovića, da ga na neki način ujedu za srce. To je problem svih tih kritičara, posebno iz Hrvatske", zaključio je Aleksandar Vranješ.
Live
