Više od igre: Šta se krije iza dvostrukih standarda u svetskom sportu

Za razliku od politike i rata, sport podrazumeva da su svi učesnici jednaki, odnosno igraju po istim pravilima. U savremenoj praksi, međutim, neke su države očigledno "jednakije" od drugih.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije časio ni časa posle početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, pa je već početkom marta 2022. zabranio sportistima iz Rusije i Belorusije (!) učešće na svetskim takmičenjima.

MOK je tek krajem 2025. promenio stav pa su brojni ruski sportisti počeli da dobijaju dozvole za međunarodna takmičenja u punom kapacitetu. Uprkos preporukama MOK-a da se juniorima dozvoli učešće bez ograničenja, jer "imaju osnovno pravo da se takmiče bez političkih pritisaka", Evropska gimnastička federacija (EGF) je izgleda našla način da to spreči.

Ekipa ritmičkih gimnastičarki iz Rusije obaveštena je ove sedmice da neće moći da učestvuje na Evropskom prvenstvu 2026. koje se održava u Azerbejdžanu, jer njihova odobrenja za takmičenje u neutralnom statusu nisu bila procesuirana na vreme. 

Kako navodi RT internešenel, Ruska gimnastička federacija je još 25. marta podnela zahtev EGF za takmičenje u neutralnom statusu, a potom uputila nekoliko dopisa Svetskoj gimnastičkoj federaciji sa molbom da ubrza proceduru. Delimično odobrenje je došlo tek 14. aprila, dok su Ruskinje zakazane za doping-kontrolu tek 23. aprila. EGF je onda obavestila Moskvu da je žreb već održan 11. aprila i da je rok za registraciju istekao. Tek tada su napomenuli da je sve vreme postojala mogućnost provizorne registracije ruskih takmičarki.

Naš izbor

Kada politika umeša prste u olimpijski sport: Dok je Rusije, Zapad neće želeti mir

Inače, EGF je još u novembru 2025. odobrila učešće ruskih sportista na takmičenjima, doduše u "neutralnom" statusu. Ta nakaradna kategorija vuče poreklo od Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine, kada je MOK odlučio da njenim uspostavljanjem primeni sankcije UN prema SR Jugoslaviji i time napravi presedan u svetu sporta.

Isti taj status je onda nametnut ruskim sportistima sredinom prošle decenije, nakon optužbi Svetske antidoping agencije (VADA) za sistematski doping. Ceo slučaj se zasnivao na optužbama Grigorija Rodčenkova, otpuštenog zvaničnika ruske antidoping agencije (RUSADA) koji je "prebegao" u SAD i tamo dobio novi identitet.

Tadašnji šef VADA Kreg Ridi je 2017. priznao da u 95 od 96 slučajeva protiv ruskih sportista "raspoloživi dokazi nisu bili dovoljni da potvrde optužbu o kršenju pravila protiv dopinga", ali je agencija svejedno proglasila Rusiju krivom. Sud za sportsku arbitražu (CAS) je 2020. našao "solomonsko" rešenje i odluku VADA promenio u dvogodišnju suspenziju. Odnosno, zabranu koja je trebalo da istekne baš 2022.

Svo licemerje svetskih sportskih dušebrižnika isplivalo je na površinu nakon što je Izrael odgovorio na terorističke napade Hamasa bombardovanjem i invazijom Pojasa Gaze, a kasnije i Libana. 

Iran podneo zahtev da se Izrael suspenduje sa svih takmičenja: Hoće li MOK imati iste aršine za sve?

Tako su 2025. brojni nacionalni fudbalski savezi, UN, pa i "Amnesti internešenel", zatražili od Uefe da suspenduje Izrael sa međunarodnih takmičenja zbog rata u Gazi. Francuski fudbaler Erik Kantona pozvao je Fifu da suspenduje Izrael. Odgovor je bila gromoglasna tišina, koja je u prevodu značila: "drugo je to".

MOK takođe nije reagovao ni na napad SAD i Izraela na Iran u februaru ove godine. Teheran je prvobitno tražio suspenziju obe zemlje, a sada je i formalnim putem od MOK-a zatražio suspenziju Izraela.

"U sportu ne može da ne bude pravila, ne mogu da postoje dvostruki standardi. Ako postoje, to više nije sport", izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, u oktobru 2025.

Od izmišljenih statusa do proizvoljnih zabrana i "birokratskih previda", biće da je Zaharova u pravu: u pitanju je nešto više od igre.