Reforme nemačkih špijunskih službi: Nužna odbrana ili povratak Gestapoa i Štazi

Nemački parlament usvojio je sveobuhvatni zakon kojim se obaveštajnim agencijama zemlje daju ovlašćenja bez presedana za sprovođenje sabotaže, tajne upade u domove i proširivanje tajnog nadzora. Kontroverzni zakon je izazvao poređenja sa Gestapom i Štazijem, ozloglašenim tajnim policijskim organizacijama nacističke i komunističke Nemačke.

Zakon, koji je podržala vladajuća koalicija kancelara Fridriha Merca, usvojen je u petak sa 300 glasova za, 190 protiv i 71 uzdržanih. Samo su vladajući blok CDU-CSU i Socijaldemokrate podržale reformu. Alternativa za Nemačku (AfD) i Levica su joj se usprotivile, dok su Zeleni bili uzdržani.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint pozdravio je zakon kao "reformu veka", proglasivši "novo doba" za nemačke obaveštajne agencije, koje su stavljene, kako je rekao, "u ravnopravan položaj sa našim evropskim partnerima". Nove mere su bile potrebne, kaže, zbog navodnih pretnji od špijunaže, sabotaže, sajber napada i drugih neprijateljskih aktivnosti usmerenih na destabilizaciju Nemačke.

Nina Varken, šef Mercovog kabineta, kaže da se Nemačka svakodnevno suočava sa pretnjama stranih sila koje "prikrivaju sabotažu kao nesreću, špijunažu kao poslovne odnose, a propagandu kao mišljenje".

Od nadzora do sabotaže

Zakon suštinski menja ulogu dve glavne nemačke obaveštajne agencije: Spoljne obaveštajne službe (BND) i Savezne kancelarije za zaštitu ustava (BfV). Zadatak obe službe je ranije bio prikupljanje i analiza obaveštajnih podataka, dok će sada imati ovlašćenja da aktivno intervenišu protiv pretnji koje uoče.

Opasna promena u obaveštajnim službama: Zapadna Evropa daje svojim špijunima "zube"

BND će biti ovlašćen da upada u računarske mreže u inostranstvu, onesposobi servere koje koriste osumnjičeni hakeri i obriše podatke. Nova ovlašćenja mogla bi da obuhvate i sabotažu stranih hemijskih laboratorija i postrojenja za proizvodnju dronova, ili ometanje lanaca snabdevanja unošenjem neispravnih komponenti u pošiljke povezane sa potencijalnim pretnjama.

BfV dobija široka ovlašćenja za nadzor i intervenciju, uključujući tajni pristup pametnim telefonima i računarima, presretanje šifrovanih komunikacija i ispitivanje sačuvanih podataka. Operativci BfV-a bi takođe mogli tajno da uđu u privatne domove kako bi instalirali softver za nadzor i neutralisali sumnjivo oružje.

Služba sada ima pravo da traži informacije od pružalaca usluga platnog prometa, onlajn platformi i proizvođača vozila, dok će primenjivati prepoznavanje lica uz pomoć veštačke inteligencije i biometrijske pretrage kako bi identifikovala potencijalne osumnjičene.

Nadzor nad proširenim ovlašćenjima biće konsolidovan u okviru Nezavisnog nadzornog saveta, tela od 12 članova osnovanog 2021. godine, a koje imenuje Parlamentarni nadzorni odbor Bundestaga. Savet se ranije uglavnom bavio pitanjima legalnosti nadzora BND-a, a sada dobija ovlašćenja da odobrava interventne operacije obe službe, uključujući proaktivnu sabotažu u inostranstvu.

Povratak tajne policije?

Reforma je izazvala žestoke kritike opozicionih poslanika, koji upozoravaju da ovo ugrožava ustavne garancije i ukida zaštitne mehanizme uspostavljene nakon pada nacističke Nemačke.

Poslanik AfD-a Kristijan Virt osudio je reformu kao "napad na vladavinu prava sa istinski totalitarnim karakteristikama".

Nemačka obaveštajna služba traži veća ovlašćenja: Ne mogu da se bore protiv "hibridnog rata"

Kritikovao je odredbe koje dozvoljavaju BfV-u da isključi regionalne obaveštajne kancelarije iz mreža za razmenu informacija, upozoravajući da bi se one mogle koristiti protiv politički "nepoželjnih" vlasti saveznih država.

Njegov kolega Gotfrid Kurio je septembru optužio Mercovu vladu da se priprema za sistematsko kršenje osnovnih građanskih prava, pozivajući se na istoriju Gestapo i Štazi.

"Manipulacije, sabotaže, obmane – ovim subverzivnim merama, [BfV] se transformiše u Štazi 2.0", upozorio je Kurio.

Nova ovlašćenja nije kritikovala samo AfD. Poslanik Zelenih Konstantin fon Noc podržao je jačanje BND-a, ali je optužio vladu za manjak "bilo kakve brige za građanska prava" prilikom reformi BfV. Upozorio je da bi zakon mogao da se suoči sa "ozbiljnim problemima" pred Ustavnim sudom.

Klara Benger iz Levice otišla je dalje, optužujući Dobrinta da potkopava demokratiju kroz masovni nadzor zasnovan na veštačkoj inteligenciji širom zemlje i postavlja temelje za "novu nemačku tajnu policiju".

Dobrint je odbacio optužbe da reforma ugrožava demokratiju kao "sumanute".

U srži kontroverze je dugogodišnji princip razdvajanja vlasti, osmišljen da spreči nemačke obaveštajne agencije da steknu policijska ovlašćenja.

Zaštitna mera potiče iz "Policijskog pisma" savezničkih sila iz 1949. godine, koje je imalo za cilj da spreči ponovnu pojavu organizacije slične Gestapu. Razlika između prikupljanja obaveštajnih podataka i sprovođenja zakona kasnije je uključena u zakon koji reguliše nemačke službe bezbednosti. Kritičari tvrde da dozvola obaveštajnim operativcima da tajno ulaze u domove, ometaju imovinu i vrše sabotaže ruši tu istorijsku barijeru.

Ruska "pretnja"

Reforma obaveštajnih službi dolazi u trenutku kada se Mercova vlada poziva na navodnu "rusku pretnju" kako bi opravdala povećanje potrošnje za vojsku i ubrzano proširenje bezbednosnih kapaciteta.

Nemačka se vraća u vreme Gestapoa, SS i Štazija: Obaveštajne službe dobijaju odrešene ruke

Nemački zvaničnici sve češće upozoravaju na mogući vojni sukob sa Rusijom, optužujući je za sprovođenje špijunaže, sabotaže i drugih neprijateljskih operacija širom Evrope.

Prošlog meseca, šef BND-a Martin Jeger upozorio je da bi Nemačka mogla da se "uplete u nasilni sukob sa Rusijom", optužujući Moskvu da vodi "rat u senci". Ministar odbrane Boris Pistorijus i najviši vojni oficir general Kristijan Frojding takođe tvrde da bi Rusija "mogla da napadne NATO pre kraja decenije".

Moskva je odbacila optužbe da namerava da napadne članice NATO-a kao "besmislice" i "političku šizofreniju". 

Kontroverza ima i unutrašnjopolitičku dimenziju. AfD, koja poziva na strožu kontrolu imigracije i protivi se nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini i sankcijama Rusiji, postala je glavna meta političke kontrole Berlina. Merc je, bez dokaza, opisao AfD kao stranku koju podržava Rusija, dok njegovi koalicioni partneri Socijaldemokrate pozivaju na zabranu te opozicione stranke.