Od Dobrotvora do algoritma: Zašto je ''Mi'' danas aktuelniji nego ikada

Pre nego što uđemo u svet staklenih zidova i brojčanih građana, neophodno je upoznati čoveka koji ga je zamislio. Jevgenij Ivanovič Zamjatin (10. februar 1884 - 10. mart 1937) bio je ruski književnik, satiričar i inženjer-brodograditelj, čije je delo trajno obeležilo istoriju distopijske književnosti.

Rođen u Lebeđinu, u porodici pravoslavnog sveštenika, Zamjatin se školovao za inženjera na Politehničkom institutu u Sankt Peterburgu. Tokom studija priključio se boljševičkom pokretu, zbog čega je više puta hapšen i proganjan u vreme carske Rusije. Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, u početku je podržavao novu vlast, ali se veoma brzo razočarao u njenu sve veću birokratizaciju, ideološki konformizam i gušenje slobode mišljenja.

I upravo taj unutrašnji sukob između njegove rane levičarske naklonosti i nepokolebljive odbrane individualne slobode, oblikovao je njegovo najpoznatije delo. Kao inženjer, Zamjatin je duboko verovao u moć nauke i tehnološkog napretka, ali je istovremeno upozoravao na njihovu zloupotrebu u službi totalitarne kontrole. Taj spoj racionalnosti i pesimizma, čini njegov roman "Mi" jedinstvenim u svetskoj književnosti.

Zbog oštre kritike sovjetskog sistema, roman je bio zabranjen u SSSR-u, a sam pisac je decenijama bio stavljen na listu nepoželjnih autora. Godine 1931. dobio je retku dozvolu za emigraciju, te je poslednje godine svog života proveo u Parizu, gde je i preminuo 1937. godine. Njegovo remek-delo, dugo skrivano od javnosti, dočekalo je zvanično objavljivanje u domovini tek 1988. godine, gotovo pola veka nakon njegove smrti.

Upravo iz tog nasleđa proizilazi današnja aktuelnost "Mi", koje nas i dalje prisiljava da se zapitamo o ceni udobnosti u dobu tehnologije.

Dragi čitaoče,

Postoje knjige koje se čitaju. I postoje knjige koje vas čitaju."Mi" Jevgenija Zamjatina je upravo to - roman koji gleda u vas. A ono što vidi, nije uvek prijatno.

Prorok iz 1921. godine

Napisan 1921. godine, u trenutku kada je Sovjetski Savez tek počeo da oblikuje svoj ideološki aparat, roman "Mi" je od samog početka bio previše smeo za tadašnju vlast. Zabranjen je u SSSR-u, dok je prvo izdanje na ruskom jeziku ugledalo svet u emigraciji, 1924. godine. Zvanično objavljivanje originalnog ruskog teksta u domovini moralo je da sačeka.

Naš izbor

Kako su ruski pisci predvideli budućnost i zašto Srbija i dalje radije čita Orvela, a ne Beljajeva

Uprkos tome, ova knjiga je uspela da ostavi neizbrisiv trag na svetsku književnost. Njeni idejni talasi prožimali su "Vrli novi svet" Oldosa Hakslija (1932), a potom i "1984" Džordža Orvela (1949). Upravo zahvaljujući tome, Zamjatinovo viđenje totalitarne budućnosti i danas živi kroz savremene distopije, od serije "Crno ogledalo", sve do brojnih priča o digitalnoj kontroli.

Ali, ono što "Mi" izdvaja od ostalih distopija, jeste upravo priroda tog užasa. Orvel nas plaši brutalnošću sile, Haksli blaženom ravnodušnošću, dok nas Zamjatin, pak, plaši prividom racionalnosti, nauke i udobnosti koja nas postepeno lišava slobode.

Stakleni zidovi u digitalnom dobu

Zamjatinov svet Jedinstvene Države zasnovan je na potpunoj transparentnosti. Njeni građani, lišeni imena, svedeni na brojeve poput D-503, O-90 i I-330, žive iza staklenih zidova. Ništa se ne krije, jer se odsustvo tajni proglašava vrhuncem sreće.

Ova vizija danas više ne zvuči kao daleka fantazija, već kao paralela sa svetom koji smo sami stvorili. Iako naši zidovi nisu stakleni, naše digitalne živote prožima neprekidni nadzor. Naši pametni telefoni, laptopovi, pretraživači i "pametne" kuće svakodnevno prikupljaju podatke o našim navikama, lokacijama, strahovanjima i željama.

Međutim, ključna razlika između Zamjatinovog Dobrotvora i današnje kontrole leži u njenom izvoru i načinu delovanja. Jedinstvena Država je državni totalitarni aparat koji kažnjava svako odstupanje. Danas nas, uglavnom, ne nadgleda država batinama, već korporacije kroz ekonomiju pažnje. One nas ne teraju, niti direktno kažnjavaju. Umesto toga, profitabilno nas manipulišu. Algoritmi nas drže što duže pred ekranom, preporučujući nam sadržaje koji nas emocionalno aktiviraju, proizvode koje ćemo verovatno kupiti i čak stavove koji nas dalje učvršćuju u personalizovanim "informacionim komorama". Ta vrsta kontrole je suptilnija, ali ne manje moćna, jer nas ostavlja u iluziji potpune slobode izbora.

Kada se osećanja stavljaju u kalup produktivnosti

U Jedinstvenoj Državi, mašta i duboka osećanja predstavljaju najveći zločin. Glavni junak D-503, nakon što upozna strast i sumnju, dobija dijagnozu: "Imate dušu". Ta "bolest" se, naravno, mora lečiti.

Ovaj jeziv detalj nas tera na razmišljanje o našem odnosu prema emocijama. Međutim, ovde moramo biti pažljivi. Mentalne bolesti, poput anksioznosti, depresije ili posttraumatskog stresa, su realne i njihovo adekvatno lečenje predstavlja neophodnu podršku, a ne potiskivanje individualnosti.

Problem leži drugde. U društvu koje vrednuje isključivo produktivnost, brzinu i optimizaciju, normalne, ljudske emocije poput tuge, dosade, ljutnje ili razočaranja se često doživljavaju kao smetnja. Zato ih sve češće medicinalizujemo, "popravljamo" antistres aplikacijama ili potiskujemo uz motivacione poruke da budemo uvek srećni i efikasni. Umesto da im dozvolimo da nas vode ka promišljanju i promeni, pretvaramo ih u problem koji treba što pre rešiti. Upravo taj pritisak da budemo "funkcionalni" po svaku cenu, podseća nas na Zamjatinovu želju da se "izleči" duša.

Od brojeva, do metrika: Iluzija slobodnog vremena

Zamjatinovi građani žive po tabeli sati. Svaki aspekt njihovog života, pa čak i intimnost, je raspoređen. Oni su srećni jer nemaju dileme, ali su istovremeno svedeni na delove besprekornog mehanizma.

"Bićemo kao galebovi na đubrištu": Dmitrij Lihačov, prorok koji je upozoravao na duhovnu propast

Danas, iako nemamo Dobrotvora koji nam izdaje takvu tabelu, mi smo se dobrovoljno podredili sopstvenim metrikama. Brojimo korake, kalorije, satnicu spavanja, broj pregleda, lajkova, pretplatnika i odgovorenih mejlova. Naš kalendar je ispunjen obavezama, a "slobodno vreme" često provodimo birajući šta da gledamo na platformi sa najboljim ocenama. Ovo nas čini produktivnijim, ali istovremeno rizikujemo da izgubimo sposobnost da besposleno sanjarimo ili se prepustimo trenutku, baš onako kako bi Zamjatin opisao "bolest" mašte.

Otpor nije uzaludan

Iako ove paralele mogu delovati obeshrabrujuće, Zamjatinov roman nas ne poziva na rezignaciju, već na budnost. Srećom, za razliku od D-503, mi danas imamo alate i svest da se tome usprotivimo.

Otpor može početi malim koracima: praktikovanjem digitalnog minimalizma (isključivanje nepotrebnih obaveštenja, namerno "nepovezivanje"), korišćenjem blokatora reklama i trakera, VPN servisa za veću privatnost ili jednostavno redovnim brisanjem nepotrebnih aplikacija. Takođe, pravni okviri poput GDPR-a nam daju pravo na kontrolu naših podataka, dok edukacija o radu algoritama pomaže da prepoznamo njihov uticaj. Najvažnije od svega je negovanje kritičke svesti - postavljanje pitanja: "Zašto mi se ovo prikazuje?" i "Da li je ovo moj izbor ili pažljivo osmišljen?"

Baš kao što je I-330 u romanu budila sumnju kod D-503, i mi imamo moć da se odupremo udobnosti koja nas utapa u brojeve.

Ne dozvolimo da nas se sećaju kao brojeva

Zamjatin nas svojim romanom opominje da cena "blaženstva" bez izbora može biti gubitak same suštine onoga što nas čini ljudima. Njegov poslednji citat kroz D-503 je jezovito proročki:

"Hoću da zapišem: neka nas se sećaju. Ali kako? Nije mi stalo do besmrtnosti. Besmrtni su samo brojevi. Mi, ljudi, živimo trenutak i zaboravljamo se."

Zato, danas je važnije nego ikada da se izborimo za pravo na neodređenost, na dosadu, na tugu i na maštanje. Da zatvorimo digitalne zavese kada nam je potrebno, da ostavimo telefon u džepu i dozvolimo sebi da budemo nepredvidivi.

Pročitajte "Mi". To je roman od svega dvesta strana, koji će vas naterati da se zapitate da li ste danas više D-503 ili više I-330. A odgovor na to pitanje, isključivo je vaš. I upravo taj izbor, i dalje pripada vama. 

Zato, ne dozvolite da vas pretvore u još jedan broj. Ostanite čovek. Sa svim svojim imenom, manama i maštama.

Jevgenij Zamjatin nam je pokazao opasnost. Na nama je da odgovorimo izazovu.