Dan Vazdušno-kosmičkih snaga RF: Šta sve čuva rusko nebo (FOTO)

Ruske Vazdušno-kosmičke snage (VKS) obeležile su danas godišnjicu svog osnivanja. Najmlađi rod oružanih snaga Ruske Federacije formalno je uspostavljen pre 11 godina, iako ratno vazduhoplovstvo datira još od carske Rusije.

U svom današnjem obliku, VKS su ustanovljene 2015. godine. Trenutno imaju oko 165.000 pripadnika u tri službe: Ratno vazduhoplovstvo (RV), Vazdušna i raketna odbrana (PVO), i Kosmičke snage.

VKS su nadležne za lovce, taktičke i strateške bombardere, PVO i kosmičke vojne komponente. Pod svojom komandom imaju i dve mehanizovane pešadijske pukovnije, koje se od milošte nazivaju "svemirski marinci".

Prevlast u vazduhu

Okosnica lovačke avijacije su "Suhojevi" Su-30 i Su-35. Ovi lovci četvrte-plus generacije su modernizovani naslednici Su-27, koji je još uvek u službi. Očekuje se da svi lovci ovog tipa budu modernizovani na standard Su-35 do kraja ove decenije.

Lovac pete generacije Su-57 sve više ulazi u sastav VKS. Trenutni sastav se procenjuje na 35 letelica serijske proizvodnje kao i desetak prototipova. Rusko RV očekuje da do kraja 2028. u svom sastavu ima najmanje 76 letelica serijske proizvodnje.

Frontovska avijacija

Taktički bombarderi Su-34 svakodnevno se koriste u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Upotreba univerzalnih modula za navođenje i korekciju (UMPK), odnosno krila koja se stavljaju na klasične gravitacione bombe, omogućila je daleko preciznija dejstva sa mnogo većim dometom.

Zbog oblika nosa, ove avione često zovu "Paklene patke". Su-34 bi trebalo da pre ili kasnije u potpunosti zameni starije Su-24M, koji su još uvek u službi.

Bliska podrška

Namenski avion za blisku podršku Su-25 "grač" (gavran) danas se retko viđa u zoni SVO, što zbog gustine PVO na obe strane što zbog rizika od sve prisutnijih dronova po niskoleteće avione.

Glavnu ulogu u ovom poslu preuzeli su helikopteri "kamov" Ka-52 i "mil" Mi-28. Njihovo dalekometno naoružanje im dozvoljava da bez većih problema unište oklopna i druga vozila, kao i statične ciljeve na frontu.

Helikopteri se često koriste i kao lovci na dronove, koje kijevski režim poslednjih meseci lansira u talasima. Za obaranje dronova se koriste rakete vazduh-vazduh kao i topovi.

Duga ruka

Bombarderi "Tupoljev" Tu-22M3, Tu-160 i Tu-95 vode poreklo iz vremena Hladnog rata, ali je na njima skoro sve novo i modernizovano. Ove strateške letelice su deo ruske "nuklearne trijade" i mogu da nose projektile sa termonuklearnim bojevim glavama.

U poslednjih nekoliko godina im se pridružio MiG-31, nekada lovac-presretač a sada nosač aerobalističkih hiperzvučnih raketa "kinžal".

PVO

Vazdušno-kosmičke snage su odgovorne za odbranu od letelica i raketa dugog i srednjeg dometa. Glavni elementi odbrane su sistemi S-300 i S-400, za koje se veruje da imaju mogućnost udara u niskoj orbiti, pa mogu da se koriste i protiv satelita. Sistem S-500 je u razradi i očekuje se uskoro.

Na taktičkom nivou, sistemi porodice "pancir-s" pokazali su se veoma efikasnim u zoni SVO, za zaštitu kako jedinica na frontu tako i objekata u pozadini.

Kosmičke snage

Ove jedinice su odgovorne za lansiranje vojnih satelita, održavanje sistema dalekometne veze, prikupljanje elektronskih obaveštajnih podataka i rano upozoravanje na raketne napade.

Nije poznato da li Kosmične snage imaju ofanzivne sposobnosti, pošto se Moskva protivi militarizaciji svemira. Neki izveštaji medija na Zapadu, koji nisu potvrđeni, navode da su ruski vojni sateliti ometali signale sa zapadnih vojnih satelita.