Srpske diplomatske bitke i ruska podrška: Slučajevi Saveta bezbednosti i Uneska

Dobra vest je što među dokumentima koji su podeljeni sa Tviter naloga "Anonimus TV" uz pretnju najvišim srpskim državnim zvaničnicima i opis da se radi o poverljivim državnim dokumentima – takvih spisa nema.

U više desetina pravno-birokratskih dokumenata našla su se dva zanimljiva koja podsećaju na diplomatske akcije Srbije koje su tadašnji zvaničnici ocenili kao velike pobede naše zemlje na tom polju. Radi se o pismu tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića iz 2015. godine ruskom predsedniku Vladimiru Putinu povodom glasanja u Ujedinjenim nacijama o britanskoj rezoluciji o Srebrenici i nonpejperu srpskih diplomata o neprihvatljivosti prijema tzv. Kosova u Unesko.

Velika Britanija predložila je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da, povodom 20 godišnjice zločina u Srebrenici, usvoji rezoluciju kojom se najstrože osuđuje zločin genocida u Srebrenici, uz isticanje da "prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje", a politički lideri na svim stranama se pozivaju da priznaju i prihvate činjenicu o dokazanim zločinima.

Uoči glasanja, tadašnji predsednik Srbije obratio se lično ruskom predsedniku i zamolio ga da upotrebi svoj autoritet kako bi onemogućio da u Savet bezbednosti UN bude uveden nacrt britanske rezolucije, a ako se to ipak dogodi, da ruski predstavnik uloži veto.

"Ako ovom rezolucijom samo jedan, srpski narod bude osuđen za ni manje ni više jedini genocid svetskih razmera, napori Srbije, Vlade Srbije i moji lični da živimo kao dobre komšije, biće uzaludni. Balkan će biti na ivici novog rata", napisao je Nikolić Putinu.

Zapitao se u pismu i da li je normalno da Savet bezbednosti, na osnovu rezolucije, donese odluku da čitav svet pod izrazom "genocid" podrazumeva samo Srebrenicu i podsetio da su samo u tom regionu muslimanske snage ubile 5.000 srpskih civila, a da je pola miliona Srba proterano iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

"Kako onda za njih tražiti pravdu, ko će za njih podnositi nacrte rezolucije SB UN?", napisao je Nikolić.

Na sednici Saveta bezbednosti UN ruski ambasador Vitalij Čurkin podigao je ruku i uložio veto na britanski rezoluciju čime je jedna od pet stalnih članica SB, Rusija, sprečila usvajanje ovog dokumenta.

"Britanski nacrt optužuje samo jedan narod, takav pristup je politički motivisan, nije legitiman i ne služi napretku u BiH", rekao je tada Čurkin.

Posle glasanja, diplomatski predstavnici Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije teškim rečima optužili su Rusiju da svojim vetom "ponižava žrtve" Srebrenice.

"Ruske akcije kaljaju sećanje na sve koji su ubijeni u genocidu u Srebrenici. Rusija će morati opravdati svoje ponašanje porodicama više od 8.000 ljudi ubijenih u najvećem zločinu u Evropi od Drugog svetskog rata", izjavio je zamenik britanskog ambasadora pri UN Piter Vilson.

Iste godine vodila se još jedna diplomatska bitka u Ujedinjenim nacijama. Njen ishod bio je da "Kosovo" nije primljeno u članstvo u Unesku, organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, za samo tri glasa manjka.

Napori srpske diplomatije uoči glasanja ogledaju se i u objavljivanju nonpejpera koji je stalna Misija Srbije pri UN objavila na svojoj internet stranici. 

U dokumentu se navodi da zbog člana 25. rezolucije SB UN 1244 zahtev tzv. Kosova za članstvo u Unesku predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava.

"U istoj rezoluciji priznaje se suverenitet nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, a sada Srbije, prema kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo te države, pod upravom Ujedinjenih nacija, pa zbog toga što ne može biti država, Kosovo ne ispunjava osnovne uslove za članstvo u Unesko", navedeno je u nonpejperu.

Istaknuto je i da je odbijeno čak i objavljivanje dokumenta o neprihvatljivosti zahteva "Kosova" za članstvo u Unesku sa stanovišta međunarodnog prava, koji je srpska misija pripremila i tražila da se objavi kao zvanični dokument.

"Zato što bismo svi morali da živimo sa negativnim posledicama takve neodgovorne odluke – od kršenja međunarodnog prava, do sudbine srpskog kulturnog nasleđa u pokrajini Kosovo i Metohija, a koje ne pripada samo srpskom narodu, već predstavlja i deo istorijskog i civilizacijskog nasleđa moderne Evrope i sveta – zato Kosovo ne ispunjava kriterijume za članstvo u Unesko", zaključile su srpske diplomate.

Sa 92 države koje su glasale "za", 50 "protiv" i 29 suzdržanih, tzv. Kosovo nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu glasova za prijem u ovu organizaciju, što je tadašnji ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković nazvao trijumfom vrline i istine.

Kako su glavni akteri glasanja o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, Rusija i Velika Britanija, glasale u Unesku skoro da i nije potrebno posebno isticati. Velika Britanija bila je za prijem "Kosova", dok je Rusija bila protiv.