Ruski i srpski sociolozi predstavili rezultate istraživanja u časopisu "Sociološki pregled"

Prošle nedelje Škola državne uprave i preduzetništva Uralskog Federalnog Univerziteta iz Ekaterinburga bila je centar više naučnih diskusija.

Od 13. do 17. aprila održana je XII Međunarodna naučno-praktična konferencija, a u okviru nje održano je još jedno  zasedanje Rusko-srpskog naučnog seminara po društvenim naukama, koje je bilo posvećeno predstavljanju rezultata obimnog zajedničkog projekta – serije zajedničkih publikacija ruskih i srpskih naučnika u vodećem sociološkom časopisu Republike Srbije – "Sociološki pregled".

Ovaj međunarodni naučni projekat, koji predstavlja jedan od značajnijih i veoma dobrih i uspešnih primera akademske saradnje između Rusije i Srbije u oblasti društvenih nauka, okupio je istaknute istraživače sa Uralskog federalnog univerziteta (UrFU) iz Ekaterinburga i srpskih akademskih institucija.

Inicijativa UrFU kao pokretačka snaga saradnje

Uroš Šuvaković, jedan od ključnih srpskih učesnika projekta, posebno je istakao lični doprinos rukovodstva Škole državnog upravljanja i preduzetništva UrFU na čelu sa Aleksejom Konstantinovičem Kljuevom u razvoju naučnog dijaloga između dve zemlje.

"Upravo je ruska strana bila inicijator sastanka i njihova  je zasluga što je ovaj projekat uopšte dobio život. Nadam se da će se u budućnosti projekat samo razvijati i donositi sve više plodova", rekao je Šuvaković, ukazujući na stratešku ulogu ruskih kolega u pokretanju i realizaciji ove saradnje.

Šuvaković je, pored toga, bio suautor istraživanja o socijalnom prostoru siromaštva, doprinoseći srpskom iskustvu u analizi ovog globalnog društvenog problema i omogućavajući uporednu perspektivu rusko-srpskog konteksta.

Tokom seminara, učesnici su odali počast izuzetnom naučniku i osnivaču Uralske sociološke škole, profesoru Juriju Rudoloviču Višnevskom. Istaknuto je da je učešće u ovom međunarodnom projektu bilo jedan od poslednjih radova zaslužnog profesora, čiji je naučni opus ostavio dubok trag u razvoju sociološke misli.

Pet ključnih istraživačkih pravaca

U okviru sesije, vodeći istraživači predstavili su rezultate zajedničkih projekata iz najaktuelnijih oblasti sociološke nauke:

1. Transformacija kulture sećanja Tema "Od istorijskog sećanja na Drugi svetski rat ka kapitalu istorijskog sećanja: transformacija kulture sećanja u svesti ruskih studenata" autorskog tima pod vođstvom J. R. Višnevskog (M. V. Pevnaja, A. V. Kulminskaja, B. Vučković) otvara važna pitanja o tome kako mlade generacije u Rusiji percipiraju i vrednuju istorijsko nasleđe. Srpski kolega Boris Vučković doprineo je uporednom uglu u analizi transformacije kulture sećanja, unoseći srpsko iskustvo u diskusiju o istorijskom pamćenju u postsovjetskom i postjugoslovenskom kontekstu.

2. Socijalni prostor siromaštva Istraživanje „Socijalni prostor siromaštva kao predmet sociološke analize" predstavlja plod zajedničkog rada A. K. Kljueva, U. Šuvakovića, A. P. Bagirove i T. S. Kozicine, fokusirajući se na jedan od najgorućih društvenih problema savremenog doba. Uroš Šuvaković je svojim srpskim iskustvom u istraživanju socijalne isključenosti i siromaštva obogatio analizu, omogućavajući šire razumevanje ovog fenomena u tranzicionim društvima.

3. Altruizam među ruskom omladinom Rad "Altruizam u životnom prostoru ruske omladine" autora N. L. Antonove, V. R. Lopatine i S. Šljukića bavi se vrednosnim orijentacijama mladih ljudi i njihovim stavom prema solidarnosti i međusobnoj pomoći. Srpski profesor sa katedre za sociologiju Novosadskog univerziteta Srđan Šljukić doprineo je uporednom dimenzijom studije, unoseći perspektivu srpske omladine i omogućavajući analizu razlika i sličnosti u vrednosnim sistemima mladih u dvema zemljama.

4. Aksiološka istraživanja porodičnog diskursa Studija "Aksiološka izmerenja porodičnog diskursa: kvalitativna analiza ženskih blogova u ruskom i srpskom digitalnom prostoru" (T. V. Leontьeva, A. V. Ščetinina, Z. Jevtović) upoređuje vrednosne sisteme u digitalnoj komunikaciji dve zemlje. Zorica Jevtović, kao srpska predstavnica u ovom timu, omogućila je autentičan uvid u srpski digitalni prostor i porodične vrednosti kako se one ogledaju u onlajn komunikaciji srpskih žena, čineći uporednu analizu metodološki potpunijom.

5. ESG prakse ruskog poslovnog sektora Rad "Programi ruskog biznisa usmereni na porodice zaposlenih: kontent-analiza na osnovu podataka ESG-rejtinga" (I. V. Kobec, N. Vasojević) analizira modele korporativne društvene odgovornosti prema zaposlenima i njihovim porodicama. Nemanja Vasojević je svojim ekspertizom u oblasti korporativne sociologije i upravljanja ljudskim resursima doprineo razvoju metodološkog okvira za analizu ESG praksi, ukazujući na potencijal primene sličnih modela u srpskom privrednom okruženju.

Planovi za budućnost

Važan deo seminara bio je i razgovor o koncepciji novog publikacionog projekta i daljim koracima u jačanju međunarodnog akademskog partnerstva. Učesnici su se složili da je ova saradnja primer uspešnog naučnog dijaloga koji doprinosi ne samo razvoju sociološke nauke, već i unapređenju međudržavnih odnosa na akademskom planu.

Srpski naučnici su tokom diskusija istakli značaj ovakvih zajedničkih projekata za jačanje kapaciteta srpske sociološke zajednice i razmenu znanja sa ruskim kolegama. Njihovo aktivno učešće u svim fazama istraživanja – od definisanja problema do analize podataka i pisanja radova – potvrđuje ravnopravni karakter ove saradnje i korist za obe akademske zajednice.