Marti i dalje meta terorista OVK: Godinama ga čuva policija jer je objavio dokaze o zločinima

Bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, koji je zaslužan za obelodanjivanje dokaza o najmonstruoznijim zločinima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, godinama živi pod jakom policijskom zaštitom.

Marti, čiji je izveštaj iz 2010. godine o otmicama, ubistvima i trgovini organima Srba sa Kosova i Metohije u "žutoj kući" na severu Albanije bio pokretač za suđenje pripadnicima te terorističke organizacije, kaže da je razočaran načinom na koji švajcarske vlasti vode istragu o pretnjama koje su mu upućene.

On je od 2020. pod jakom policijskom zaštitom, jer ga je federalna policija Švajcarske obavestila da, tobože, "pripadnici srpskog podzemlja, obučeni i ovlašćeni od srpske policije i obaveštajnih snaga, žele da bude ubijen, da bi za to okrivili Albance na Kosovu".

Takva tvrdnja je u najmanju ruku zbunjujuća, imajući u vidu da je Martijev izveštaj bio ključan za pokretanje rada Specijalnog suda za zločine OVK u Hagu u kojem se nalaze visoki oficiri te paravojske, pa nije jasno koji bi interes Srbije bio da Martijev život ili bezbednost budu ugroženi.

U dokumentarnom filmu koji je objavila švajcarska televizija RTS Marti je upitao švajcarske vlasti zašto, kad su već imali takve informacije, to nisu "diskretno, diplomatski" preneli Srbiji.

Kako je ukazao Marti, da su švajcarske službe objavile da "tačno znaju šta se dešava kod njih, uz molbu da stvari dovedu u red" onda "sam cilj operacije koja je bila u toku više ne bi imao smisla, jer bi oni bili otkriveni".

Savetnik premijerke Srbije Nikola Stojanović je za švajcarski RTS rekao da su informacije o pretnjama smrću Martiju "klasifikovane kao tajna" i da ne može da ih obelodani, ali da država Srbija ni u kom slučaju u to nije umešana.

Početkom januara srpske vlasti su švajcarskoj televiziji saopštile mejlom da su "svi osumnjičeni ispitani i da su prošli čak i detektor laži", da niko od njih nije znao ni za kakvu zaveru i da su rezultati ispitivanja i istrage prenete švajcarskim vlastima.

Predsednik udruženja veterana OVK: Martija radi za Srbiju i Rusiju

Predsednik Organizacije veterana OVK Faton Kljinaku u filmu je optužio Martija da je plaćenik koji radi za Srbiju i Rusiju, a na pitanje da li je lično ubio mnogo ljudi, odgovorio je: "Manje nego što je trebalo."

Takođe, za televiziju je govorio i još jedan veteran čije ime nije objavljeno, a koji kaže da je razočaran što je jedan Švajcarac mogao nešto tako da uradi protiv OVK.

U dokumentarnom filmu je i podsećanje da je premijer Albanije Edi Rama u UN i na drugim mestima napadao Martija, navodeći da je izveštaj pun neistina, dok Marti konstatuje da Albanci zaboravljaju da je Amerikanac sproveo istragu, a hapšenja naložio nezavisni sud, te da on nema nikakve veze s tim.

"Za pretnje sa kojima se suočavam danas krivicu pripisujem albanskim vlastima koje me sistematski napadaju, pa radikalizovane osobe u meni vide metu", kazao je Marti.

Andreas Gros, nekadašnji član Saveta Evrope, kritikovao je Švajcarsku što se nije angažovala oko Martija, rekavši da ni Amerikanci ni Francuzi ne bi dozvolili pretnje svojim državljanima iz druge zemlje.

Istraga o zločinima od početka bila sabotirana

Istražitelji UN ubrzo po dolasku na Kosovo i Metohiju imali su saznanja o otmicama, dok se isprva nije znalo da su otetima vađeni organi, a potom prodavani. Zaključno sa 2003. godinom, cela organizacija kosovskih Albanaca, međunarodna trgovina organima i potom ubistva, bila je istražena. Istražitelji UN tajno su odlazili na lokacije u Albaniji o kojima su im govorili bivši borci takozvane OVK.

Konkretni materijalni dokazi prosleđeni su Međunarodnom tribunalu u Hagu, gde je oko 3.000 komada dokaznog materijala uništeno. Objašnjenje je bilo da su nehigijenski i da više ne mogu da se čuvaju. Istragu je potom nastavio Dik Marti.

Marti je kao član Parlamenta Saveta Evrope 14. decembra 2010. godine, uz pomoć srpskih vlasti, podneo izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi i o trgovini ljudskim organima na Kosovu, koju je, kako tvrdi, organizovao Hašim Tači sa saradnicima.

Marti se rukovodio i memoarima bivše tužiteljke Haškog Tribunala Karle del Ponte, u kojima je ona lično svedočila o tome kako su nestala dokumenta u vezi sa slučajem trgovine organima.

U Martijevom izveštaju se inače spominje kompletna Drenička grupa, u kojoj su bili Hašim Tači, Džavid Haljiti, Kadri Veselji, Agim Čeku i Sulejman Selimi zvani Sultan. Njih je Dik Marti identifikovao kao nosioce ratnih zločina i optužio za umešanost u ilegalnu trgovinu organima.

U izveštaju Martija stoji da su unutar Albanije postojali improvizovani logori u kojima su ubijani zarobljeni civili, većinom Srbi, a njihovi organi prodavani na crnom tržištu. Takvih mesta, prema Martijevom izveštaju, bilo je četiri — privatna kuća u selu Bicaj, dve kuće u gradiću Burelj, privatna kuća (poznata kao "Žuta kuća") u selu Ripe kod Burelja i seosko imanje u mestu Fušt Kruj (kod Tirane).

Svi znali za zločine OVK, ali su ćutali

Marti je u novom dokumentarnom filmu naveo da su svi znali da je OVK počinila zločine, a da činiti zločine uz "dobar razlog" ne može da ih opravda.  

Sama činjenica da je NATO bio saveznik OVK je dovoljna da ograniči rad suda i kažnjavanje zločina. Rad suda je više puta opstruiran, iz njega su curili podaci i informacije o optužnicama, a mnogi svedoci su preko noći ubijani.

U septembru 2020. godine iz suda je procurilo čak 4.000 dosijea, uključujući i izjave svedoka, a dostavljene su pravo kancelariji koja okuplja bivše pripadnike OVK.

Kako je ranije pisao švajcarski "Tagesancajger" glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte to što se dešavalo na Kosovu je izgledalo kao omerta, mafijaški zakon ćutanja.

"Samozvani oslobodioci su gazili preko leševa kako bi prigrabili moć. EU i SAD su se sporazumeli sa moćnicima jer su im garantovali površinsku političku stabilnost. Američki predsednički kandidat Džo Bajden nazvao je Tačija 'Džordžom Vašingtonom Kosova', a EU ga je prihvatila kao sagovornika", pisao je švajcarski list svojevremeno.

U dokumentarnom filmu posvećenom Martiju koji je švajcarski RTS objavio u četvrtak, konstatuje se da se sada mržnja prema Martiju "preselila" na drugu stranu, na Prištinu, što je potvrdila i Nataša Kandić.

Marti kaže da, pošto su demaskirane namere, nema više ambicija da se sprovede njegovo ubistvo, ali zato među pristalicama OVK postoji ogromna mržnja prema njemu.

Nekadašnji članovi Glavnog štaba OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje i ubistva.