RT Balkan analiza: Izborna trka u Crnoj Gori sve zamršenija, neizvesna kandidatura Milojka Spajića

Do predsedničkih izbora u Crnoj Gori ostalo je nešto više od mesec dana, a izborna trka postala je sve zamršenija. Pogotovo nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije potvrdilo da lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić ima prebivalište u Beogradu, što bi moglo da ga iključi iz trke za predsednika Crne Gore.

Do tog podatka došlo se nakon što je Državna izborna komisija Crne Gore zatražila od Beograda da dostavi informacije o dvojici političkih lidera - Andriji Mandiću koji je zvanično kandidat za predsednika Crne Gore i o Spajiću koji već danima vodi aktivnu kampanju, ali još nije predao potpise za kandidaturu.

"Na osnovu podataka iz dostavljenog akta i javno raspoloživih informacija proverom kroz elektronsku evidenciju prebivališta i boravišta građana ovog Ministarstva na dan 10.02.2023. godine, utvrđeno je da se Andrija Mandić ne nalazi u istoj. Takođe Vas obaveštavamo da lice Milojko Spajić, uvidom u navedenu evidenciu ima prijavljeno prebivalište u Beogradu, opština Zvezdara, ulica Topalovićeva broj 4", navodi se u odgovoru MUP Srbije.

Tako je eventualna kandidatura Spajića postala sporna, jer prema uslovima iz Zakona o izboru Predsednika u članu 1 pravo da bude biran ima državljanin Crne Gore koji je navršio 18 godina života i ima prebivalište u Crnoj Gori najmanje 10 godina u poslednjih 15 godina.

O tome da lider Evrope sad nema potrebne uslove za kandidaturu prethodnih dana govorio je predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević.

Međutim, Spajić je negirao ove optužbe i tvrdio kako ispunjava uslove za kandidaturu.

"Nikada nisam živio u Srbiji. Podržavam DIK da kontaktira Singapur, da konktaktira Japan, Francusku i SAD jer sam tamo boravio a u Srbiji nisam. Ne razumem toliku opsesiju Srbijom. To je politička farsa. Zašto neke druge kandidate nisu proverili. Ustavom su precizirani uslovi. Pokazao sam uverenje iz MUP-a koji tvrdi da je sve u redu, pa ako oni tvrde da je sve u redu ne vidim zašto bih sumnjao", rekao je tada Spajić.

Šta piše u zakonima?

Jedna osoba ne bi trebalo da ima dva prebivališta, jer je nemoguće živeti na dva mesta u isto vreme. Međutim, na polju prava, pravila logike ne moraju da važe.

Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu Srbije prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja ujedno znači i odjavu prethodnog prebivališta na teritoriji Republike Srbije. Međutim, ovaj član 9 zakona ne određuje šta se dešava ako neko ima prebivalište u drugoj zemlji, u ovom slučaju Crnoj Gori.

Treba istaći da je, prema regulativama Srbije, građanin dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Srbije u inostranstvo i tom prilikom dobija odgovarajuću potvrdu. Da li je Spajić to učinio nije poznato iako je  2020. godine izabran za ministra u Crnoj Gori.

Prema istom zakonu, u članu 3 stoji da je građanin državljanin Republike Srbije, a da je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi. 

Takođe, Crna Gora ne dozvoljava dvojno državljanstvo, pa ako se potvrdi da je Spajić državljanin Srbije, to automatski znači da ne može imati i državljanstvo Crne Gore, a što dalje podrazumeva da ne može biti kandidat za predsednika te zemlje.

Spajić uhvaćen u laži, snosiće političke posledice

Advokat iz Crne Gore Dragutin Durutović kaže za RT Balkan da nije sporno da Spajić poseduje državljanstvo Crne Gore stečeno rođenjem, a prebivalište u toj zemlji verovatno nije odjavljivao.

Pravni problem nastaje u činjenici da u Srbiji možete prijaviti prebivalište, a ne morate da ga odjavite u drugoj zemlji, tvrdi Durutović.

"Srbija ne traži odjavu prebivališta iz Crne Gore, dok Crna Gora traži odjavu, jer su naši zakoni rigorozniji", ističe naš sagovornik.

On kaže da prema Ustavu Crne Gore kandidat može biti onaj ko u poslednjih 15 godina ima 10 godina prebivalište u toj zemlji, što znači da ono ne mora biti neprekidno.

"Navedenom ustavnom odredbom nije propisano da kandidat mora da ima prijavljeno prebivalište u Crnoj Gori i u vreme podnošenja kandidature. To što Spajić ima prebivalište u Srbiji, ne znači da nema prebivalište u Crnoj Gori, budući da odjava prethodnog prebivališta nije obavezujuća i ne predstavlja uslov prijavljivanja novog prebivališta", navodi naš sagovornik.

Durutović napominje da je Zakon o državljanstvu u Crnoj Gori dosta restriktivan, pogotovo po pitanju biračkog prava, te da će odluku o kandidaturi Spajića doneti Državna izborna komisija.

"Sigurno je da se Spajić neće u izbornoj trci predati lako. Osim prava da bira i bude biran, Spajić je i u političkom problemu jer se sada iskompromitovao", napominje Durutović.

To što je Spajić uhvaćen u laži i za poslanika Demokratskog fronta Slavena Radunovića predstavlja veći problem od neispunjavanja uslova za kandidaturu.

"Mnogo ozbiljniji razlog je činjenica koju smo upravo saznali, a to je da je spreman da gleda pravo u oči i otvoreno izgovara neistine. Znači, radi se o čoveku spremnom na sve. Opasnom po državu, po sistem, po ekonomiju", smatra Radunović.

Sve su to pitanja o kojima će pravnici u Crnoj Gori raspravljati, a tačku na sve će staviti Državna izborna komisija koja određuje ko ispunjava uslove da bude kadidat za predsednika Crne Gore.

Jedna od tačaka dnevnog reda sednice DIK zakazane za 15. februar biće i pitanje Spajićeve kandidature. Do tada, jedina nesporna i potvrđena kandidatura za predsednika Crne Gore je kandidatura jednog od lidera Demokratskog fronta Andrije Mandića.

Ulazak u trku za predsednika Crne Gore na izborima koji će biti održani 19. marta do sada su osim Mandića i Spajića najavili i čelnik Demohrišćanskog pokreta Dejan Vukšić, poslanica Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović Stanković i lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović.

I dalje nije poznato ko će biti kandidat Demokratske partije socijalista.