RT Balkan izborni specijal (3. DEO): Da li ste za uvođenje sankcija Rusiji?
Predizborna kampanja u Srbiji ulazi u završnicu, a do sada su je obeležile standardne međusobne optužbe opozicije i vlasti, neočekivane nove podele među prozapadnom opozicijom kao i varnice u okviru vladajuće koalicije, pa čak i erotski snimak jednog od opozicionih političara.
Zbog takvih dešavanja, stavovi stranaka o važnim političkim pitanjima pali su u drugi plan.
Današnje pitanje za predstavnike stranaka glasi: Da li ste za usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU u pogledu uvođenja sankcija Rusiji?
Nikako nisam za uvođenje sankcija Rusiji, kaže za RT Balkan funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović
"Mišljenja sam da će zemlje Evropske unije lagano početi u nekom momentu da popuštaju sa tim. Mislim da smo najvažniji udar pritisaka izdržali, jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i tako će ostati", napominje Đukanović.
Socijalistička partija Srbije je protiv uvođenja sankcija Rusiji. Zbog odstupanja od ovog stava, kadar koalicije SPS-a i Jedinstvene Srbije Rade Basta smenjen je sa mesta ministra i isključen iz partije.
Lider SPS-a Ivica Dačić izjavio je da je neuvođenje sankcija Rusiji principijelni stav koji je Srbija utvrdila, posebno što je i sama imala negativno iskustvo.
Kazao je da je smanjen obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Rusije, dok je, napominje, u nekim zapadnim zemljama koje su uvele sankcije – povećan.
"Mnoge zapadne zemlje nisu korektne prema Srbiji jer su, po izveštajima, povećale trgovinsku razmenu sa Rusijom u vreme sankcija", rekao je Dačić svojevremeno.
Usklađivanje spoljne politike evropskih država sa Briselom predstavlja jedan od generatora nezadovoljstva evropskih naroda i krize u EU, ocenjuje liderka Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, u ime koalicije s Dverima Nacionalno okupljanje.
"Srbija nije članica EU i nema obavezu da sprovodi naredbe Brisela na temu sankcija. Nažalost, režim SNS-SPS proteklih godina na zahtev EU uvela je sankcije i represivne mere nizu prijateljskih zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, kao što su recimo Belorusija, Sirija, Kuba, Mjanmar i Kongo. To je suprotno srpskim državnim, nacionalnim i ekonomskim interesima", napominje naša sagovornica.
Dodaje da će koalicija koju predstavlja, ako bude vlast, ukinuti sve sankcije navedenim zemljama.
"Nacionalno okupljanje je najčvršća garancija da Srbija posle izbora neće uvoditi sankcije nijednoj zemlji, naročito ne strateškim saveznicima kao što je Ruska Federacija", kaže Đurđević Stamenkovski.
Predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" nisu hteli da odgovore na pitanja RT Balkana.
Prvi na listi Radomir Lazović izjavio je da se "Srbija protiv nasilja" zalaže za usklađivanje spoljne politike sa EU, što podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji. I funkcionerka SSP-a Marinika Tepić potvrdila je da je to stav ove predizborne koalicije.
"Mi smo smatrali da bar delimične sankcije treba da budu uvedene, ali da se sankcije odnose na donosioce odluka u Rusiji", rekla je Tepić.
Svoj stav o sankcijama Rusiji stranke koje čine ovaj savez izmenile su nakon izbora održanih u aprilu 2022. godine. Tada su, pre glasanja, bili protivnici sankcija, da bi nakon izbora pozvali na uvođenje mera Rusiji.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je tada da je uvođenje sankcija Rusiji nacionalni interes Srbije, te da će u suprotnom ostati izolovana u Evropi.
Koalicija NADA koju čine Novi DSS i POKS su protiv bilo kakvih sankcija Rusiji, nevezano za naše odnose prema EU, kaže za RT Balkan šef kabineta lidera Novog DSS-a Zdravko Veselinov.
"Srbija je i sama bila žrtva sankcija i vrlo dobro zna šta to znači i koliko pogađa, pre svega obične ljude i decu. Naša koalicija će se zalagati da Srbija nikad ne uvede sankcije Rusiji", napominje naš sagovornik.
Dodaje da je Ruska Federacija naš saveznik u mnogo domena i nema pritiska koji to može promeniti. Ističe da je mogućnost da EU Srbiji uvede sankcije, jer nećemo da uvedemo sankcije Rusiji, ravna nuli.
"Ni ekonomski argument da treba da uvedemo sankcije Rusiji ne stoji, jer kapital beži iz zemalja EU gde je gas jako skup. Strani investitori bi otišli odavde kada bismo uveli sankcije Rusiji, jer bi im ovde skočila cena gasa nakon toga. Eventualnim uvođenjem sankcija Rusiji izgubili bismo podršku Moskve u UN po pitanju Kosova i Metohije, naše južne pokrajine", zaključuje Veselinov.
Uvođenje sankcija Rusiji ne dolazi u obzir, kaže jedan od kandidata za poslanike sa liste "MI - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović" analitičar Aleksandar Pavić.
"To bi bio akt samoubistva i samouništenja, put ka trajnom gubitku nacionalnog samopoštovanja. Udovoljiti neprijatelju tako što bismo okrenuli leđa prijatelju – to ne samo da nema logiku nego je i nečasno", izričit je Pavić u izjavi za RT Balkan.
Upitao je kako nas je to EU zadužila i čime, navodeći da nam vodeće sile EU otimaju teritoriju i podržavaju i podstiču etničko čišćenje Srba sa KiM – na isti način na koji su to podržale u BJR Hrvatskoj i na teritoriji Federacije BiH.
"Ili kao što neprestano podržavaju suzbijanje srpskog faktora u Crnoj Gori? Da li zbog svega toga treba da okrenemo leđa istorijskim saveznicima, s kojim delimo etničke, lingvističke, verske i kulturne korene? Da zaboravimo ruski veto na britansku rezoluciju o Srebrenici u SB UN? Da zaboravimo neprekidnu i principijelnu rusku podršku teritorijalnom integritetu Srbije i rusku podršku Republici Srpskoj", postavlja pitanja Pavić.
Napominje da, čak i kad bismo "kojim slučajem savili kičmu i uveli sankcije Rusiji zarad tobožnjih evrointegracija" – opet ne bismo imali garancije da ćemo ikada biti primljeni u EU, jer nisu u stanju da nam to garantuju, pogotovo jer su sve više ophrvani sopstvenim problemima, najpre izazvanim vazalnim odnosom prema SAD i suludom podrškom Ukrajini protiv Rusije.
"A sada imamo i najnoviju inicijativu Evropskog saveta – da se u pristupno poglavlje 35 ugradi klauzula o prihvatanju faktičkog priznanja KiM kao uslov za eventualni prijem u EU. Znači – mi bismo uvodili sankcije prijateljskoj Rusiji u zamenu za trajno odricanje od KiM. Dupli gubitak. Ko normalan bi tako nešto mogao da prihvati", kaže Pavić.
Narodna stranka ima principijelnu poziciju po pitanju sankcija – Srbija ne bi trebalo da uvodi sankcije nijednoj državi na svetu, osim onih sankcija koje usvoji Savet bezbednosti UN, kaže lider ove partije Vuk Jeremić.
"Mi taj stav nećemo menjati posle izbora, kao što je to učinila glavna stranka prozapadne opozicije, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, koja se pre prethodnih izbora protivila uvođenju sankcija Rusiji, a onda posle izbora 'promenila ploču'", kaže sagovornik RT Balkana.
Jeremić smatra da je dobro što Srbija do sada nije uvela sankcije Rusiji i ocenjuje da je to rezultat uspešne diplomatske taktike Beograda u poslednjih godinu i po dana.
"Narodna stranka, međutim, veruje da neuvođenje sankcija mora postati strateško opredeljenje Srbije. Mi se zalažemo da Srbija bude politički neutralna u odnosu na rivalitete i sukobe velikih sila u 21. veku, što podrazumeva i da nikome ne uvodi sankcije. Takva politika bi trebalo da bude usvojena u Skupštini Srbije i da postane obavezujuća za izvršnu vlast", napominje Jeremić.
Stav Srpske radikalne stranke je nedvosmislen – Srbija Ruskoj Federaciji nikada i ni pod kojim uslovima ne sme uvesti sankcije, kaže za RT Balkan funkcionerka SRS-a Vjerica Radeta.
"Ne zato što bi takve sankcije nanele štetu Rusiji već zbog toga što bi to značilo svrstavanje na stranu ruskih neprijatelja i što se to prijateljima ne radi. Inače smo protiv uvođenja sankcija bilo kojoj državi jer su takve sankcije iživljavanje i odmazda činovnika Evropske unije prema narodu države kojoj se uvode sankcije", napominje Radeta.
Pokret socijalista stava je da, kao zemlja koja još nije prebolela posledice neosnovanih i nepravednih sankcija koje je trpela devedesetih godina prošlog veka, nikada i ni pod kojim uslovima ne treba da uvodimo sankcije Rusiji, kaže za RT Balkan poslanik ove stranke Đorđe Komlenski.
Napominje da bi uvođenje sankcija bilo u suprotnosti sa strateškim i nacionalnim interesima Republike Srbije.
"Sa druge strane EU odavno nema svoju politiku, već je puki izvršilac diktata koji joj dolazi preko okeana. Srbija ipak traži za razliku od dobrog dela zemalja EU da ostane suverena zemlja koja će odlučivati o sopstvenoj budućnosti", zaključuje Komlenski.
U ponedeljak u nastavku izbornog specijala saznaćete šta su stranke odgovorile na pitanje: Da li podržavate borbu Milorada Dodika za odbranu Republike Srpske?