"Vašington post" o Aleksandru Vučiću: Pomirljivost nije uspela, vreme je za novi pristup

Kada je američki predsednik Džozef Bajden stupio na dužnost 2021. godine, njegova administracija prepoznala je višegodišnju nestabilnost na Zapadnom Balkanu kao opasnost za Evropu. Zvaničnici su uvideli da je Srbija, najveća zemlja u regionu, tvrdoglavo ostala u ruskoj orbiti. Brinuli su da bi, ukoliko bi nasilje još jednom izbilo u regionu, Rusija gotovo sigurno podržala svoju  prijateljsku državu. Sve ove brige postale su veće nakon sukoba u Ukrajini, piše "Vašington post".

Bajdenova politika bila je da se "autoritarni" predsednik Srbije Aleksandar Vučić privoli u nastojanju da udalji svoju zemlju od Rusije. Ta politika sve više izgleda kao neuspeh, ocenjuje se u redakcijskom komentaru "Vašington posta".

Poslednje dve nedelje, pripadnici srpske opozicije protestovali su zbog onoga što su nezavisni posmatrači ocenili kao nepravilnosti na izborima održanim 17. decembra, podseća "Vašington post".

Na Badnje veče (po Gregorijanskom kalendaru, 24. decembra) policija je nasilno rasterala gomilu koja je pokušala da uđe u zgradu gradske skupštine.

Scene policijskog nasilja nad demonstrantima, nažalost, kako se ocenjuje, postaju uobičajene u Srbiji. Ali ovog puta su Vučić i premijerka Ana Brnabić, ističe list, tvrdili da su protesti pokušaj svrgavanja vlade – i implicitno su za to okrivili Zapad.

Obraćajući se naciji tokom nereda, Vučić je koristio konspirativnu retoriku.

On je rekao da su srpske obaveštajne službe znale da opozicija planira pobunu. Neodređeno je insinuirao da su stranci na prvu loptu odbacili njegova privatna upozorenja o mogućim neredima, i radovali se destabilizaciji Srbije.

Zahvalio je "onim stranim službama", koje ne samo da su slušale, već su i dale dodatne obaveštajne podatke, pomažući srpskim institucijama da se pripreme na najgore.

Izjave Brnabićeve nekoliko dana pre nereda, razjasnile su na šta je Vučić ciljao. Ona je zahvalila ruskim bezbednosnim službama za pružanje obaveštajnih podataka koji pokazuju da se opozicija "sprema za organizaciju protesta nalik Majdanu u Beogradu kako bi vlast smenila revolucionarnim metodama".

Dan nakon Vučićevog govora, ambasador Rusije u Srbiji izjavio je za rusku državnu televiziju da mu je predsednik Srbije rekao da postoje "nepobitne informacije" da je Zapad podstakao proteste.

Vučić, jedan od najveštijih političara na Balkanu, sigurno je zadovoljan sobom. Rusija je snažan talisman u srpskoj politici, a Vučić ga je godinama koristio, navodi "Post".

Mnogi Srbi osećaju bliskost sa pravoslavnim Rusima i gledaju na Moskvu kao moćnog zaštitnika, posebno jer je NATO bombardovao Beograd 1999. godine.

"Podgrevajući ogorčenost prema, navodno nepouzdanom Zapadu i svrstavanjem uz Moskvu, Vučić dobija poene kod nacionalističke većine dok svoje demokratske protivnike opisuju kao marionete stranih interesa", piše list.

Vučić je, međutim, privatno više puta uveravao svoje zapadne sagovornike da se bori najbolje što ume da svoju neposlušnu naciju približi Evropskoj uniji kojoj pripada, i da je on njihov jedini pouzdan partner, navodi "Vašington post".

Iako je nekoliko opasnih kriza na KiM u prethodnoj godini, "imalo srpske otiske prstiju na sebi", Sjedinjene Države su izbegle da previše okrive bilo koju stranu, preferirajući pozive na mir.

Nažalost, srpski autokrata vratio je uslugu tako što je nastavio svoju politiku balansiranja. Više puta je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, čak i kada je umirivao Zapad time što je omogućio da srpsko oružje ode u Ukrajinu putem posredničkih kupaca. Povremeno je vezivao Srbiju još bliže za Rusiju, tvrdi list.

U svetlu poslednjih dešavanja, izdvaja se poseta ministra unutrašnjih poslova Srbije Moskvi 2021, kada je odneo podatke o prisluškivanim ruskim opozicionarima koji su održali sastanke u Beogradu, i potpisao sporazum sa Rusijom o zajedničkoj borbi protiv "obojenih revolucija". A 2022. godine, sa sukobom u Ukrajini u punom zamahu, Srbija je potpisala sporazum sa Rusijom o koordinaciji spoljne politike.

Nedavni protesti nisu predstavljali neku vrstu pretnje poput državnog udara. Opozicioni lideri su tvrdili da su provokatori iz redova fudbalskih huligana podsticali nerede, i policiji dali izgovor da nasilno reaguje.

Ali čak i da ova provokacija nije izrežirana, mala grupa demonstranata nije predstavljala opasnost za preuzimanje vlasti. Što se tiče optužbi da Zapad podstiče proteste, one su takođe nerazumne, piše list.

Bajdenova administracija nastavila je da bude diplomatska, jedva spominjući navode o izbornim manipulacijama.

Iza zatvorenih vrata, Vučić je verovatno uveravao zapadne lidere da je još uvek na njihovoj strani - da je sve ovo predstava. Ali s obzirom na to koliko je malo toga ova pomirljiva politika donela, Bajdenova administracija bi trebalo da se zapita da li je vreme da proba nešto novo.