Srbija i Balkan
Zaharova: Srbija je na udaru hibridnog uticaja spolja i pokušaja da se poljulja iznutra
Iskreno želim rukovodstvu Srbije da nastavi da brine o istinski interesima zemlje, da ne sledi one koji pokušavaju da primoraju Beograd da žrtvuje svoju samostalnost i odrekne se nacionalnog ponosa i identiteta, poručuje Zaharova.
Zapad dugo i dosledno sprovodi svoje "podrivačke" aktivnosti protiv Srbije u cilju da joj oduzme suverenitet i pravo da po sopstvenom nahođenju određuje razvoj. Tera Beograd da se pridruži sledbenicima kulta "ukidanja" Rusije i da odustane od svojih temeljnih nacionalnih interesa, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
U intervjuu za "Politiku", Zaharova napominje da je posebno ozbiljan kosovski problem, te da su tokom godina Vašington i Brisel kosovski faktor pretvorili u instrument pritiska na Srbiju, dajući kosovskim Albancima kart blanš da podstiču nacionalnu netrpeljivost prema lokalnom srpskom stanovništvu.
"Pljačkanje pravoslavnih svetinja, oružani napadi kosovskih 'bezbednjaka' na civile i njihovu imovinu, sve to evropske prestonice, uključujući Berlin, sklonije su da ne primećuju. U međuvremenu, rezultati pseudoposredničkih napora EU govore o apsolutnoj nemoći zapadnih zemalja, koje nisu u stanju da suštinski reše problem", upozorava Zaharova.
Umesto ciljanog rada s Aljbinom Kurtijem na ispunjenju ranije dogovorenih obaveza, države EU su pokrenule novu inicijativu, takozvani francusko-nemački plan koji Srbiju, u stvari, tera na očito neprihvatljiv ishod i grubo protivreči temeljnom dokumentu za rešavanje kosovskog pitanja, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, napominje Zaharova.
Ističe da je Balkan složen region i da se u njemu još oseća dramatično nasleđe sukoba devedesetih, te da takozvani zapadni svet polaže ekskluzivna prava na saradnju s balkanskim prestonicama, vodi agresivnu politiku istiskivanja trećih zemalja iz regiona i gradi dijalog u okviru paradigme "s nama ili protiv nas".
"U zamenu za perspektivu ulaska u EU, Balkanu se nameću tuđi politički i društveni narativi. Jasan primer su pokušaji da se uvede zabrana saradnje s Rusijom, što je danas apsolutan i bezuslovan zahtev za one koji ne žele da pokvare odnose sa Zapadom. Nažalost, pojedine balkanske zemlje nisu imale političku volju da se odupru ovom ultimatumu", kaže Zaharova.
Srbija je primer odgovorne države koja štiti svoje nacionalne interese i ne odustaje od partnerstva s Rusijom, kaže portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova i dodaje da se danas Srbija suprotstavlja hibridnom uticaju spolja i suočena je s pokušajima da se poljulja i potkopa njena unutrašnja stabilnost.
"Protesti na ulicama Beograda primer su grubog mešanja spoljnih faktora u poslove jedne suverene države", napominje Zaharova.
Ističe da Srbi dobro pamte do čega mogu dovesti društveni potresi, te da iskustvo pokazuje da razularenost radikalnih elemenata koji deluju po nalogu iz inostranstva može da izazove najpogubnije posledice.
"Iskreno želim rukovodstvu Srbije da nastavi da brine o istinski interesima zemlje, da ne sledi one koji pokušavaju da primoraju Beograd da žrtvuje svoju samostalnost i odrekne se nacionalnog ponosa i identiteta", poručuje Zaharova.
Nemci su u 20. veku dosta uradili na ovim prostorima, umešavši se i u raspad Jugoslavije i raspirivanje krvavog sukoba, kazala je Zaharova.
"Tražeći razloge za pokretanje dva svetska rata, Nemačka ih je pronašla na Balkanu", napominje Zaharova.
Ističe da moderna Nemačka nema suverenitet ni svoju spoljnu politiku, te da u kontekstu raspodele uloga među američkim satelitima u Evropi, Nemci s bogatim iskustvom u izazivanju vojnih sukoba na Balkanu, s gledišta Vašingtona, dosta dobro rade svoj posao "zapadnog mentora" regiona.
"Nije slučajno što su tako uporno, pa čak i agresivno, prezrevši sve procedure i dogovore, gurali Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH, koji nije bio na odgovarajući način odobren za te funkcije i shodno tome, nema nikakav legitimitet", ocenjuje Zaharova.
Dodaje da ono što se dešava u BiH u protekle dve i po godine je čisto oživljavanje kolonijalne politike zapadnih zemalja, te da je njihovim zalaganjem BiH pretvorena u protektorat, njen suverenitet je ograničen okvirima koje diktiraju spoljni igrači.
Ruska spoljna politika je miroljubiva, predvidljiva, dosledna, pragmatična, zasnovana na poštovanju opštepriznatih načela i normi međunarodnog prava, napominje.
Zaharova je podsetila da je Moskva prošlog 31. marta ažurirala Koncepciju spoljne politike koju je odobrio predsednik Rusije Vladimir Putin.
"Pre svega, reč je o samostalnosti i usmerenosti na stvaranje povoljnih spoljnih uslova za progresivan razvoj Rusije, osiguranje bezbednosti zemlje, njenog suvereniteta u svim sferama i teritorijalnog integriteta", pojasnila je Zaharova.
U dokumentu su istaknuti civilizacijski identitet Rusije, njen status vodeće svetske sile i njena uloga održavanja ravnoteže u međunarodnim poslovima.
"Osnovni zadatak je doprinos formiranju multipolarnog svetskog poretka. Među njegovim principima su suverena jednakost država, obezbeđivanja njihovog prava na izbor modela razvoja, kulturna i civilizacijska raznolikost sveta", kaže Zaharova.
Pojašnjava da je pojava pretnje trećeg svetskog rata i upotrebe nuklearnog oružja povezana, pre svega, sa pokušajima Zapada da po svaku cenu preokrene objektivni trend gubitka njegove nekadašnje globalne dominacije.
Kako napominje, u tom kontekstu, najveću opasnost predstavlja sukob koji su SAD i NATO stvorili u Ukrajini, u kojem stalno podižu uloge i pokušavaju da balansiraju na ivici direktnog vojnog sukoba s Rusijom.
"Zemlje Severnoatlanskog bloka bukvalno hodaju po ivici, verujući da će u svakom slučaju moći da 'upravljaju' eskalacijom. Takva samouverenost nije ništa drugo već iluzija koja može da izazove, bez preterivanja, katastrofalne posledice. I, naravno, podsticanje katastrofe na Bliskom istoku od strane Vašingtona i njegovih saveznika predstavlja korak u ambis", upozorava Zaharova.
Poručuje da će Rusija nastaviti da u praksi pokazuje svojim oponentima da je njihova politika uzaludna, kao i da Rusija ostvaruje ciljeve koje je predsednik Putin postavio u okviru specijalne vojne operacije.
"Nakon toga, sprovešćemo pažljivu analizu u kojoj meri će SAD i njihovi saveznici biti spremni da se pridržavaju temeljnog principa nedeljive i jednake bezbednosti za sve. Moraju priznati da se ona ne može ojačati na račun slabljenja bezbednosti drugih", kaže Zaharova.
Dodaje da zemlje NATO-a, koje su se proglasile "nuklearnim savezom", treba da shvate da će održivo i dugoročno smanjenje nuklearnih rizika zahtevati radikalnu reviziju njihovog neprijateljskog pristupa prema Rusiji i eliminisanje takvih fundamentalnih bezbednosnih protivrečnosti kao što je štetna ekspanzija Alijanse na istok, koja je dovela do aktuelne krize.
"Ukoliko i kada na Zapadu 'sazre' za otvoren razgovor, bićemo spremni. Ali nećemo nikog ništa moliti, niti ići na ustupke", kaže portparolka Ministarstva spoljnih poslova.
Napominje da SAD nisu za sada spremne na dogovaranje na osnovu uzajamnog poštovanja i uvažavanja interesa.
"Predstoji ozbiljan razgovor o principima međunarodne komunikacije koji bi odgovarali realnostima multipolarnog sveta koji se formira pred našim očima. Odlučni smo da radimo, zajedno sa širokim krugom partnera iz zemalja Evroazije, Afrike i Latinske Amerike, na stabilizaciji i harmonizaciji međunarodnih odnosa i njihovom restruktuisanju na ravnopravnijim osnovama", navodi Zaharova.
Ističe da ciljevi Specijalne vojne operacije ostaju nepromenjeni: demilitarizacija i denacfikacija Ukrajine, otklanjanje pretnji po bezbednost Rusije i njenih stanovnika koji dolaze s njene teritorije.
"Naše oružane snage postepeno udaljavaju 'liniju fronta' od ruskih naselja koja su sada pod vatrom ukrajinskih neonacista. Ruski organi za sprovođenje zakona pažljivo beleže i dokumentuju zločine koje su počinili savremeni banderovci, ne ograničavajući se na period SVO", kaže Zaharova.
Podseća da su patnje civilnog stanovništva Donbasa počele mnogo ranije, još 2014. i da će krivci biti pozvani na odgovornost.
"Posebno želim da istaknem da niko ne treba da gaji iluzije o silama koje je Zapad doveo na vlast u Ukrajini pre deset godina – februara 2014. To su nacisti, ideološki sledbenici Bandere i Šuheviča. Njihov cilj je fizičko eliminisanje svih onih koji se ne slažu s kijevskim režimom uključujući i predstavnike drugih nacija i, pre svega, uništenje svega ruskog", upozorava Zaharova.
Kako navodi, samo u Ukrajini deca danas idu u prvi razred škole uz pesme koje pozivaju na ubijanje Rusa, samo tamo se pale knjige kao što su to radili u Trećem rajhu, i održavaju bakljade na ulicama.
"Istražni komitet Rusije sprovodi sveobuhvatnu istragu o delima ukrajinskih nacista na osnovu niza članova Krivičnog zakona, uključujući ratne zločine. Prema podacima ovog resora, do danas je pokrenuto više od 4.000 krivičnih predmeta protiv više od 900 osoba. Na osnovu prikupljenih dokaza, sudovi Ruske Federacije već su osudili više od 200 predstavnika ukrajinskih oružanih formacija na dugogodišnje zatvorske kazne zbog počinjenih ratnih zločina", navodi Zaharova.
Napominje da Zapad nije odustao od svog cilja da Rusiji nanese "strateški poraz" iako je sada zadatak preformulisan da sada zvuči: "Sprečiti Rusiju da pobedi".
"Vašington i njegovi sateliti svesni su da će bez njihove pomoći Ukrajina biti suočena s neizbežnim kolapsom. Međutim, nemaju hrabrosti da to javno priznaju, jer bi u tom slučaju morali da proglase krah nakaznog kijevskog režima koji je Zapad stvorio, a ujedno i čitavog političkog ukrajinskog projekta koji nije opravdao ogromna materijalna i finansijska ulaganja", ocenjuje Zaharova.
Kao primer za svoje reči navodi potpuni neuspeh široko promovisane "kontraofanzive" ukrajinskih oružanih snaga.
"Naglašavam da Oružane snage Rusije trenutno imaju stratešku inicijativu duž cele borbene linije. Svi zadaci SVO sigurno će biti ispunjeni. Kako je ruski predsednik Vladimir Putin rekao u svom govoru u oktobru 2023. 'mi nismo započeli tzv. rat u Ukrajini, pokušavamo da ga okončamo'", napominje Zaharova.
