Miladin Kovačević u "Relativizaciji": Krađe na izborima nije nikad bilo, pa ni sada

"Krađe na izborima nema. Nije je bilo ni ranije ni sada, u smislu inputiranih, fantomskih glasova, već je bilo nečega što je mogao biti pokušaj manipulacije unutar regulisanog procesa. Ne sećam se urednijih izbora. Optužbe koje sada opozicija plasira o krađi glasova su fantomske, reč je glasačima koji ne postoje, i takvih glasova nikada nije bilo", kaže direktor Republičkog zavoda za statistiku (RIK) Miladin Kovačević u "Relativizaciji" Ljiljane Smajlović.

Kao dokaz  da nisu održani do sada nikad uredniji izbori, Kovačević ukazuje na broj prigovora na izborni proces koji su podneti i to tek posle objavljivanja preliminarnih rezultata izbora 17. decembra 2023. godine.

Govoreći o napadu na njega tokom protesta ispred RIK-a, na kojem su se okupili članovi i simpatizeri liste "Srbija protiv nasilja" Kovačević se prisetio i napada koji se odigrao 2016. godine, kada su, zbog propusta obezbeđenja, pojedini opozicionari upali na sednicu RIK-a, a tada je došlo do verbalnog obračuna u kojem je učestvovao i lider Dveri Boško Obradović.

"Nisam znao da postoji ovolika količina mržnje sveta koju nikada ranije nisam sretao na ulici i na protestima. Ja sam pogrešna meta, nemam nikakve veze sa ovom pričom, a optužuju me da sam prekrajao glasove. Ovde je nastala jedna gomila ljudi do kojih ne može racionalno da se dopre", kaže Kovačević opisujući nedavne proteste i dodaje da je reč o želji okupljenih da "vas fizički smožde". 

Zavod za statistiku ima veliki ugled u svetu

Na pitanje novinarke Ljiljane Smajlović o ugledu Zavoda za statistiku u svetu, Kovačević kaže da je reč o jednoj od najboljih evropskih institucija, a kao ilustraciju naveo je nedavno dobijena sredstva u iznosu od osam miliona evra od Evropske komisije za sprovođenje velikog istraživanja među kojima je i najnoviji projekat pod nazivom "Sistem podrške u odlučivanju".

"Sistem neposredno predstavlja osnovu odlučivanja u sferi ekonomije, socijalnih politika, nije reč o delu politike koji se tiče međunarodnih političkih relacija već svakodnevnog života. To je ideja nastala u saradnji sa predsednikom države i vladom, i to nije deo klasične statistike već točak na kome se vodi cela politika odlučivanja, koji daje merenja, efekte, pokazuje razne opcije, alternative...", objašnjava Kovačević u "Relativizaciji".

Izborne krize

Upitan da uporedi izborne krize iz 1996. i 2000. i najnoviju koja je nastala posle nedavnih izbora u decembru, kaže da ih meri prema "prema kritičnoj masi". Nedavna dešavanja na ulicama Beograda, kako navodi, nemaju tu masu.

Govoreći o izborima 1996. godine u kojima je učestvovao kao šef logistike Srpskog pokreta obnove, Kovačević kaže da ni tada nije bilo krađe glasova i da je bilo sve regularno sprovedeno.

"Vlast je čekala da SPS podnese tužbe za pojedine neregularnosti, i da ponište potom izbore. Ti podaci su stavljeni na jedan disk u Republičkom zavodu za statistiku koji je dospeo u džep Felipea Gonzalesa, bivšeg premijera Španije, koji je došao da reši izborne neregularnosti", prisetio se Kovačević i ukazao da on nema nikakvog udela u kreiranju pravila i odlučivanje, već je matematičar i tehničko lice koje komanduje čitavim izbornim procesom i da je njegov posao isključivo logističko-menadžerke prirode.

Govoreći o izborima 2000. na kojima je Slobodan Milošević izgubio, gost Ljiljane Smajlović je rekao da se tada kojim slučajem otišlo u drugi krug izbora, tadašnji predsednik Srbije bi pobedio, iako je Vojislav Koštunica imao više od 50 odsto glasova, ali bez glasača sa KiM. Kako je naveo, to razume svaki iole dobar matematičar.

Upitan da li bi imao problem da nekoj stranoj komisiji pokaže zapisnike rezultata izbora, Kovačević kaže da bi svaki pravi matematičar koji bi imao uvid u izbornu dokumentaciju tvrdio isto- da su izbori regularni.