Srbija i Balkan
Ponosni na slavne pretke: U Pljevljima sinoć ipak slavili Sretenje i Karađorđa
"Gotovo da nema porodice u pljevaljskom kraju iz koje bar jedna muška glava sa poletom nije stala pod Karađorđev barjak", rekao je sinoć u Pljevljima predsednik Opštine Dario Vraneš
Uprkos teškim pritiscima DPS-a i satelitskih stranaka, porukama da je to "kršenje zakona i Ustava Crne Gore", vapaja bivšeg imama Samira Kadribašića da "ako ovo dozvolite neka nas ne bude ni jednoga", u Pljevljima je sinoć, u prepunoj sali Centra za kulturu, svečanom akademojom obeležena 220 godišnjica Prvog srpskog ustanka i 189 godina od donošenja Sretenjskog ustava.
Intonirana je himna "Bože pravde", a skup je besedom otvorio vladika mileševski gospodin Atanasije koji je blagoslovio okupljeni narod i učesnike akademije.
O značaju Prvog srpskog ustanka govorio je predsednik Opštine Pljevlja dr Dario Vraneš koji je rekao da su se u Pljevljima "okupili oko jednog od najvećih događaja u istoriji srpskog naroda, duboko ubeđeni u ispravnost borbe svetih predaka".
"Sutra je praznik i pljevaljskih Srba, nas koje od naše etničke matice deli prevoj koji se zove Jabuka. Tu Jabuku su vekovima, oni koji nam ne misle dobro, svim silama, pokušavali da pretvore u jabuku razdora. Tako je bilo i do pre četiri godine, ali je uprkos svemu kroz sve to vrijeme ta jabuka bila ostala i biće jabuka sloge, mira i ljubavi jabuka koja spaja i koja poziva na jedinstvo", rekao je sinoć u Pljevljima Vraneš.
Po njegovim rečima, "Prvi srpski ustanak je samo kruna viševekovne borbe srpskog naroda za slobodu i samostalnost, a vožd Karađorđe je stao samo na čelo nepregledne kolone vitezova koji su pre njega pali na oltar otadžbine".
"Desetine i stotine naših predaka iz pljevaljskog kraja pohitalo je u susret ka Sjenici i Karađorđevim ustanicima. Gotovo da nema porodice u pljevaljskom kraju iz koje bar jedna muška glava sa poletom nije stala pod Karađorđev barjak. Ostalo je zapisano da je svih 11 Svetotrojičkih kaluđera krenulo u pomoć ustanicima a manastir je ostao čuvati samo jedan stari kaluđer", dodao je Vraneš.
"Neka je slava i Voždu Karađorđu i vladici Radu, prvom vojvodi nad vojvodama, a drugome pesniku nad pesnicima! Da srpski narod u svojoj istoriji nije rodio nikoga drugo do njih dvojice imao bi čime da se ponosi pred svetom", rekao je Vraneš.
Izveden je prigodan umetnički program. Nastupili su narodni guslar Saše Laketić, sestre Ljiljanić, a KUD "Pljevlja" izveo je splet srpskih narodnih igara. U liku Vožda Karađorđa nastupio je glumac Ivan Vučković.
Inače, predsednik Opštine Pljevlja dr Dario Vraneš i organizatori svečane akademije, bili su prethodnih dana izloženi pravoj medijskoj hajci, posebno od aktuelne crnogorske opozicije.
Gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković optužio je predsednika Opštine Pljevlja Daria Vraneša da "organizacijom proslave dana državnosti druge države pokazuje poltronski i snishodljivi odnos prema Beogradu".
"Da je sreće, ne bi mogao da bude ni predsednik zemljoradničke zadruge, a ne crnogorske opštine Pljevlja. Brukati ovako ponosna, multikulturalna, multinacionalna i antifašistička Pljevlja može samo neko kome je mera dostignuća u politici nivo snishodljivosti prema tuđem i ponižavanju svoga", napisao je Đurašković.
Potpredsednik Crnogorske evropske partije Stevo Vučinić izjavio je tako da proslava u Pljevljima "frontalni udar na ustavni poredak" sa širom namerom – "da se Srbija poveže sa Jadranom i to potezom Pljevlja–Nikšić–Boka".
"Ovim simboličkim aktom, u stvari Srbija traži geopolitičko preuređenje prostora koji se kosi sa crnogorskim državnim i nacionalnim interesima. Traži da vrši suverena prava na crnogorskoj teritoriji s namerom da zemlju organizuju po njenom kulturnom i političkom svetosavskom modelu", rekao je Vučinić.
Povodom ovih napada, Vraneš je rekao da "nažalost, u Crnoj Gori neki smatraju da srpski narod ne treba i ne može da bude ravnopravan".
"Ne smeta mi im ni Noć vještica, ni kineska Nova godina, ni bilo koji drugi praznik, međutim sve što je srpsko im smeta. Mi smo se upravo protiv toga borili, mi tražimo ravnopravnost za sve, jednakost, jednaka prava za sve pa tako i za srpski narod. Naši preci su prije 220 godina krenuli konačno u jednu borbu protiv viševjekovnog azijatskog okupatora. Krenulo je oslobođenje i počeli smo polako da se vraćamo porodici evropskih naroda kojima mi sa ovih prostora zapravo i pripadamo. Svaki narod u Crnoj Gori mora da bude ravnopravan, svi moraju imati jednaka prava. Svaki narod baštini svoje datume, svoj identitet, i svoju kulturu. To je uostalom azbuka demokratije", odgovorio je Vraneš.
