Srbija i Balkan

General Vladimir Lazarević: Srpski narod stoji čista obraza pred NATO istorijom beščašća

Naša država mora glasno da govori o tome šta nam se dogodilo, istakao je general, a oboleli treba da tuže Alijansu. Kako kaže Lazarević, NATO agresija na nas bila je magnum krimen
General Vladimir Lazarević: Srpski narod stoji čista obraza pred NATO istorijom beščašća© Министарство одбране Републике Србије

Zaborav je najteži zločin prema potomcima i prema precima i zbog toga ćemo ovog marta dostojno obeležiti četvrt veka od strašnog međunarodnog zločina nad Srbijom, koji je počinio NATO 1999. godine, rekao je general i bivši komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević u intervjuu za "Večernje novosti".

"Čitav srpski narod uspravno stoji pred istorijom", istakao je Lazarević, "a na veteranima je da otrgnu od zaborava sve ono kroz šta je prolazio naš narod, što ćemo uraditi uz pomoć Vojske Srbije, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva odbrane, uz blagoslov naše crkve i predsednika države", dodao je.

Tokom rata na KiM 1998. i 1999, Lazarević je bio komandant Prištinskog korpusa.

Dve i po decenije od agresije NATO-a, general će govoriti na centralnom događaju obeležavanja, u organizaciji niške podružnice Kluba generala i admirala VS, čiji je cilj da širi istinu o agresiji. Ovaj događaj je je planiran na godišnjicu početka napada NATO-a 24. marta, u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u naselju Duvanište.

"Bio sam na čelu 500 vojnika iz Korpusa", rekao je Lazarević, "koji su odlazili na redovan skrining na VMA, da bi posle nekoliko godina to volšebno bilo zaustavljeno iz vrha tadašnje države. Pogledajte šta je ostalo od Malčanskog odreda Druge pešadijske brigade, koja je bila zasuta uranijumom."

Kako je dodao Lazarević, "naša država mora glasno da viče o tome šta nam se dogodilo, a oboleli treba da tuže, preko naših advokata i Italijana koji znaju kako. NATO agresija na nas bila je magnum krimen."

General Lazarević je u međuvremenu postao "lice narodnog otpora agresiji". On ne beži od toga, dodajući da mu je drago što "deo ovog naroda i njegove volje da se odupre i da ratuje protiv najmoćnijih za istinu i pravdu."

Kako kaže general, ministar Miloš Vučević bio je pripadnik 52. Mešovite artiljerijske brigade u Gnjilanu, neposredno pre agresije i zato ga smatraju "svojim".

Haško raspeće

General je robijao zato što je branio svoju zemlju. "Na svoje raspeće sam otišao dobrovoljno", ističe Lazarević.

Prethodno mu je počivši patrijarh Pavle rekao: "Mi, generale, znamo šta ste uradili za naš narod i Kosovo i Metohiju i znamo da vama nema krivice. Bićemo u molitvama sa vama i vašom porodicom. Našem patrijarhu samo sam rekao da se nadam kako ću sa Božjom pomoći sići sa haškog raspeća.

Posle izricanja drugostepene presude, prisetio se general, stručnjaci Holandskog instituta dolaze kod osuđenika da procene njegov psihološki profil. Članica ovog tima ga je tom prilikom pitala kako se oseća. "Ja joj kažem - mirno - što su i zdravstveni parametri govorili." Kako možete biti mirni ako ste nepravedno osuđeni, insistirala je ona.

"Ja sam joj rekao da sam baš zato miran. Ona je zaključila da nije normalno da budem pomiren sa sudbinom budući da je generala isporučila država zbog posla koji je radio u njeno ime. Rekao sam joj tada da je moja zemlja otela i isporučila i svog predsednika na pravdi Boga, tako da se ni ja nisam ničem dobrom nadao. Gledala me je, ništa joj nije bilo jasno."

"U tom tribunalu svetske nepravde još stoje moje vojne beležnice sa naređenjima po kojima ne samo da nismo kršili međunarodno ratno pravo, nego smo izlagali sopstvenu vojsku da bi zaštitili albanske civile. Ne postoji u istoriji ratovanja naređenje nekoj vojsci da formira Odrede za zaštitu civila kao što smo mi radili u Prištinskom korpusu. General Ljubiša Diković iz 37. brigade govorio mi je kako je potrošio brašno i druge namirnice namenjene vojsci hraneći hiljade Albanaca iz Drenice, dok su njihove muške glave bile u šumi i pucale na nas", rekao je Lazarević.

Odluku da general bude pozvan u Hag saopštio mu je tadašnji predsednik Vlade Vojislav Koštunica. General je najpre odbio da ide u Hag. Potom se prijavio na raport.

"Pitao sam predsednika Vlade samo jedno: Šta će dobiti Srbija ako ja odem na golgotu, a on je kazao da ćemo dobiti Sporazum o pridruživanju EU, da će nam olakšati stisak oko Kosmeta` i da ću ova odluka `uticati` da se i drugi predaju." Tada je Lazarević rekao da odmah dobrovoljno pristaje da "ide na haško raspeće."

"Koštunici beše neprijatno kada sam to izgovorio", rekao je Lazarević. Na sledećoj sednici srpske vlade general je lično izneo svoju odluku i u Hag je otišao u pratnji ministra pravosuđa Stojkovića i ministra Lončara, koji je bio zadužen za rad i socijalna pitanja. "Zbog ministara kada smo izašli iz aviona nisu mi stavljali kapuljaču, niti su mi vezivali ruke. Poštedeli su me bar tog poniženja."

Posle 10 godina, Lazarević se vratio u Srbiju istim avionom kojim je otišao u Hag. Tada je, prisetio se general, rekao kako je uspeo da preživi haško gubilište. "Posle smo u mom stanu slavili uz Nikolu Selakovića, Aleksandra Vulina, Bratislava Gašića... Diković, moj drug, tada je komandovao vojskom, a došao je da me pozdravi..."

Mnogi, nažalost, konstatovao je general Lazarević, neće biti u stroju 24. marta 2024. "Mnoge je bolest odnela. Pet kuća dalje od mene u Nišu je udovica pukovnika Lovra, prvog koji je umro od raka, još 2000. Kada prolazim pored njenog doma uhvati me tuga. Na stotine je pomrlo, što od osiromašenog uranijuma, što od drugih otrova. NATO je ubijao i ptice, čvorke, vrane kod Kuršumlije na Merdarima. Lično sam išao da vidim te pale ptice, a kako neću ljude."

image