Živadin Jovanović o 25 godina NATO agresije: Srpski narod i Srbija su bolji deo Evrope

Moramo da budemo svesni da NATO agresija 1999. godine nije bila isključivo samo protiv Srbije, već protiv Evrope, a u svemu tome je tragično da je ta Evropa učestvovala u toj agresiji, kaže za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, precizirajući da je to bio udarac na evropske interese, na sistem bezbednosti saradnje u Evropi, na evropsku autonomiju, identitet i istoriju.

"Nažalost, i onda je Evropa podlegla pritiscima Amerike, jer je pošla za agresijom koju su SAD zamislile i onda se pita zašto nema dovoljno slobode i autonomije. Od 1999. godine, Evropa ima sve manje identiteta, autonomije i sve više problema i imaće ih i ubuduće. Možemo samo da se nadamo da će doći neka nova generacija političke elite u Evropi, koja će biti svesna evropskih interesa, i kad bude vodila više računa o tim interesima, okrenuće se Srbiji kao najboljem partneru", smatra naš sagovornik.

Ističe da Srbija kroz istoriju nije menjala strane, kao i da je uvek bila na pravoj strani, dok su partneri iz Evrope bili na raznim stranama, čak su neke njihove političke elite bile uz fašizam, nacizam, a danas uz neonacizam, neofašizam.

Jovanović dodaje da Srbija takvih problema nije imala nikad u istoriji, jer nije bila osvajač, niti je težila za tuđim, već je branila svoje koliko je mogla i po cenu ogromnih žrtava.

"Naglašavam da su srpski narod i Srbija bolji deo Evrope. Niko nema takvu postojanu liniju slobodarstva, slobode, morala, moralnih principa kao što ih mi imamo. Zato kad kažu da treba da idemo u Evropu i da smo na evropskom putu, smatram da Evropa treba da dođe u Beograd, Srbiju i da se Evropa malo srbizuje. U smislu da bude malo više morala u toj Evropi, principijelnosti, poštovanja čoveka prema čoveku, solidarnosti, humanizma. Svega toga je u Srbiji uvek bilo i sačuvano je i danas", navodi Jovanović.

On podseća da je čak za vreme Osmanske imperije, Srbija bila na braniku i da je štitila Evropu od prodora islama, a u Drugom svetskom ratu, zadržala je veliki broj nacističkih divizija koje bi učestvovale u napadu na Sovjetski Savez.

"Ko može da se poredi sa Srbijom? Gde su bili naši susedi tada?", upitao je.

"Nas je bombardovao NATO, najveća vojna mašinerija u istoriji civilizacije, koja se istovremeno javlja u obliku EU. Najveći deo članica NATO-a su članice EU i obratno. Kad govorimo da delimo vrednosti sa nekim, moramo da znamo koje su to vrednosti koje delimo, jer članice EU i NATO-a imaju drugu istoriju, osvajačku, na samom kraju istoriju retrogradnih ideologija, orijentacija, uloge. Mi ne delimo te vrednosti, ne delimo vrednosti kolonijalizma ili neokolonijalizma, hegemonizma, dominacije, rasizma", ukazuje Jovanović.

Značaj obeležavanja godišnjice NATO agresije

Govoreći o značaju manifestacija i konferencija o obeležavanju godišnjice NATO agresije, Jovanović je napomenuo da su one značajne jer Srbija pokazuje ozbiljnost prema prijateljima, koji su prijateljstvo i solidarnost izražavali u najtežim vremenima. Uz to nam je podsećanje i lekcija kako da se ponašamo prema prijateljima kada su u teškoćama i nevoljama.

"Sastajemo se kako bismo slali poruke i mlađim generacijama, koje se ne sećaju tog vremena i ne znaju, kao i da to ne prepustimo stihiji. Moramo da prenosimo te tužne uspomene i učvršćujemo osećanje odgovornosti prema žrtvama NATO agresije", kaže Jovanović. 

Dodaje da se značajno poboljšavaju aktivnosti i informisanje o novijoj istoriji naše zemlje i srpskog naroda, kao i da je dobro što se obeležavaju važni datumi iz te novije istorije, a među njima i datum početka NATO agresije kao povod da se setimo naših ljudskih žrtava, da se setimo heroja koji su pali za odbranu Srbije, da se setimo razaranja i teškog života našeg naroda pod bombama.

"Moramo da pamtimo gde su uzorci tome i ko je sve odgovoran. Moramo da razmišljamo o tome kada govorimo i o drugim pitanjima iz međunarodnih odnosa, kada govorimo o saradnji i zaključivanju strateških partnerstava, da znamo koliko je to u skladu sa istorijskim iskustvima i na kraju da obeležavamo te značajnije lokacije, da dižemo spomenike herojima, da vaspitavamo mlade generacije. Sve je to veoma važno, ali najvažnije je da u svakodnevnom ponašanju pokazujemo poštovanje prema žrtvama za slobodu, za odbranu", napominje on.

Jovanović ističe da poštovanje prema herojima, prema žrtvama za slobodu mora biti ugrađeno u naše nacionalno biće, a ne u naše manifestacije.