Kragujevački đaci u sarajevskom Muzeju ratnog detinjstva: Rat i mir jednog novog doba

Tri nastavnice, direktor škole i 23 učenika šestog, sedmog i osmog razreda OŠ "Dragiša Luković Španac" iz Kragujevca posetili su prošle nedelje Muzej ratnog detinjstva u Sarajevu u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, objavljeno je na sajtu ove NVO.

Pod nazivom "Mir je naša budućnost", kako je preneo Radio slobodna Evropa, bila je to prva poseta dece iz Srbije ovom sarajevskom muzeju. RSE citira i komentar nastavnice iz Kragujevca Jelene Stefanović: "Postavili smo kamen temeljac u arhitekturi mira jednog novog doba".

Tokom posete kragujevačkih đaka, u muzej je došla i nastavnica iz Sarajeva sa troje svojih učenika "pa su zajedno razmenjivali iskustva", objasnila je programska direktorka Inicijative mladih Sofija Todorović.

Direktorka Muzeja ratnog detinjstva Amina Krvavac rekla je za RSE da "ove aktivnosti podstiču decu i mlade da preuzmu odgovornost za svoje postupke, razmišljaju o posledicama svojih dela i aktivno rade na izgradnji inkluzivnijeg i mirnijeg okruženja i društva".

Osnovci iz Kragujevca ostavili su i poklon za muzej, sliku jedne učenice na kojoj su simboli njihovog grada, među kojima i spomenik đacima streljanim tokom Drugog svetskog rata u Šumaricama.  

Bivši kanadski ambasador u Jugoslaviji: SAD su započele rat u BiH

Kako se navodi u izveštaju na sajtu Inicijative mladih, poseta je organizovana na inicijativu nastavnica koje su proteklih godina imale priliku da budu deo edukativnog programa sarajevskog muzeja i njihove NVO.

Posle višednevnog čekanja, ni kragujevačka škola, ni Inicijativa mladih, ni Ministarstvo prosvete nisu odgovorili na pitanja RT Balkan o ovoj poseti.

Tako od škole nismo saznali koji su bili vaspitno-obrazovni ciljevi ove posete i šta su đaci naučili o detinjstvu u ratu u BiH na osnovu obilaska muzeja. Inicijativa mladih nije odgovorila na pitanja da li je poseta đaka deo nekog njihovog projekta, i ako jeste ko ga finansira, da li su direktor i nastavnice dobili dnevnice za ovaj put, kako je odabrana škola iz Kragujevca, da li je poseta organizovana u saradnji sa školom ili na inicijativu roditelja i da li je o njoj obavešteno Ministarstvo prosvete.

Resorno Ministarstvo takođe nije odgovorilo na pitanja o tome da li su obavešteni o ovoj poseti i da li Inicijativa mladih ima akreditovane programe za obuku nastavnika. Nezvanično nam je u ministarstvu rečeno da škole nisu u obavezi da ih obaveštavaju o svakom putovanju, a da listu akreditovanih obuka pogledamo na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

U njihovom katalogu akreditovanih obuka, koliko smo mogli da vidimo, nema onih Inicijative mladih.

Muzej ratnog detinjstva u Sarajevu, kako se navodi na njihovom sajtu, ima stalnu postavku posvećenu prevashodno iskustvima ljudi čije je detinjstvo obeležio rat u BiH devedesetih godina prošlog veka, a u svojoj kolekciji ima više od 5.000 eksponata prikupljenih direktno iz zajednice i više od 300 sati audio i video svedočenja.

Od ostalih aktivnosti navodi se projekat "'Deca i genocid' implementiran sa memorijalnim centrom Srebrenica, odnosno projekat 'Progovara(j)mo' implementiran sa IOM (Međunarodna organizacija za migracije UN). Ova dva projekta prvi su sistematski pokušaji dokumentacije genocida u Srebrenici iz ugla dece, odnosno iskustava žena koje su kao deca preživele seksualno nasilje i dece rođene zbog rata".

Prva stalna postavka muzeja koji je osnovao Jasminko Halilović (1988) otvorena je u Sarajevu 2017, a već sledeće godine dobili su nagradu za Evropski muzej godine Saveta Evrope. Iste 2018. Halilović je uvršten na "Forbsovu" listu 30 mladih lidera ispod 30 godina. Kako je sam objasnio u jednom intervjuu, prvi su muzej iz BiH koji ima kancelarije po svetu, a prvu su otvorili u Ukrajini 2020. godine.

U ovoj zemlji, prikupljaju "iskustva dece koja se vežu za početak rata", odnosno period od 2014. do 2022.

U novembru 2020. organizovali su izložbu u Stokholmu posvećenu "iskustvima dece koja su preživela genocid u Srebrenici", pod pokroviteljstvom švedskog Ministarstva spoljnih poslova. U junu 2021. organizovali su prvu izložbu u Kijevu, a kako je izvestio "Njujork tajms" među izloženim eksponatima bila je i "karta za voz kojim je jedna devojčica napustila grad u istočnoj Ukrajini, nakon što su ga zauzeli proruski militanti".

Sa delom eksponata sarajevski muzej gostovao je prvi put u Beogradu i to 28. marta 2022, a na izložbi je bio predstavljen "deo muzejske kolekcije koji uključuje priče iz BiH, Srbije, Hrvatske, Kosova, kao i priče dece iz Sirije, Avganistana, Iraka, koja borave u kampovima u BiH i Srbiji, te priče iz Ukrajine". Prvi put su predstavljeni predmeti i kratke video priče koje govore o iskustvima dece tokom bombardovanja 1999, kako je navedeno na sajtu Inicijative mladih koja je i tom prilikom bila u ulozi jednog od organizatora.

Kome smeta učešće generala Lazarevića u komemoraciji povodom godišnjice bombardovanja?

Među partnerima Muzeja ratnog detinjstva navode se Forum ZFD, Memorijalni centar Srebrenica, Karitas, Udruženje roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva, a među donatorima NED fondacija, Fond braće Rokfeler, Vlada Švedske, ambasade Nemačke, Britanije, Italije, Delegacije EU u BiH, Savet Evrope, Katolička služba pomoći (CRS).

Organizator putovanja kragujevačkih đaka u sarajevski muzej, Inicijativa mladih za ljudska prava, svojevremeno je radila veliko istraživanje koje se ticalo stavova mladih u vezi sa ratovima devedesetih godina prošlog veka.

Izveštaj objavljen u avgustu prošle godine na uzorku od 910 ispitanika uzrasta 18-30 godina, pokazao je da ubedljiva većina, 65 odsto njih, za sebe kaže da zna nimalo ili vrlo malo o ratovima devedesetih.

Takođe, 59 odsto ispitanika navodi da su malo ili nimalo znanja i stavova o ovom periodu stekli u školskoj nastavi ili razgovoru s nastavnicima, kao i da se ova tema malo ili nimalo obrađivala na časovima istorije (74 odsto).

Autori istraživanja pitali su mlade i da li su čuli za određene događaje. I otkrili da je najmanji broj njih (četiri odsto) čuo da su "u Podujevu i Suvoj Reci (Kosovo) pripadnici srpskih oružanih snaga ubili veliki broj žena, dece i staraca albanske nacionalnosti", dok je oko pet odsto njih čulo da su "u Bjeljini 1992. godine paravojne formacije iz Srbije ubijale civile".

Najveći broj ispitanika (62 odsto) čuo je da su "tokom operacija 'Bljesak' i 'Oluja' 1995. pripadnici hrvatske vojske i policije počinili ratne zločine nad Srbima", dok je 53 odsto njih čulo da su "pripadnici OVK činili zločine u vreme rata na Kosovu (1999)".

Da je "Sarajevo bilo preko hiljadu dana (tri godine) pod opsadom srpskih snaga" čulo je 19 odsto učesnika istraživanja. Možda im se taj procenat učinio previše malim.