Srbija i Balkan
Posle Vučića - Rama: Kakvu balkansku igru igra Makron?
O čemu će to, albanski premijer pričati sa francuskim predsednikom, nakon Vučićeve posete?
Od kako se pre dve nedelje vratio iz Amazonije, gde je, u idiličnim šetnjama kroz prašumu držanjem za ruke sa brazilskim predsednikom Lulom potvrdio "venčanje" Francuske i Brazila, francuski predsednik Emanuel Makron kao da priprema još jedan "kolektivni" brak – i to sa zemljama Zapadnog Balkana.
Nakon susreta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pa i posete predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Francuskoj, Pariz je tako, sada ugostio i albanskog premijera Edija Ramu.
Uprkos tome što je francuski predsednik Emanuel Makron taj koji se usprotivio početku pristupnih pregovora za ulazak Albanije u EU, jasno je da između njega i Rame nema zle krvi.
"Još jedan istorijski trenutak u našoj spoljnoj politici, bilateralna poseta sa državnom ceremonijom, prvom ovakvog nivoa u istoriji diplomatskih odnosa između Albanije i Francuske, gde ćemo preduzeti konkretne korake na jačanju prijateljstva i povećanju strateške saradnje sa Francuskom", najavio je Rama na sva zvona svoj dolazak u grad svetlosti.
Albanski premijer će u Jelisejsku palatu stići u petak, gde će ga dočekati Makron, a potom će, kako javlja "Albanijan post" biti potpisano više međuvladinih sporazuma i memoranduma o razumevanju između zemalja.
Dok je srpski predsednik tokom svoje posete Parizu uspeo da obezbedi skoro potpisivanje ugovora o nabavci borbenih aviona "rafal", Ramini dometi biće, bar prema najavama, značajno manjeg obima. Lider Albanije predstaviće u Francuskoj mogućnosti za investiranje u svojoj zemlji, a razgovaraće se i o saradnji u oblasti inovacija.
Šta je, međutim, cilj francuskog lidera, koji se u svega nekoliko dana sastaje sa predsednikom Srbije i albanskim premijerom? Kakvu to, balkansku igru igra Makron?
Koga Makron više "voli"?
"Edi Rama je koliko ja znam bio francuski đak i dosta je inspirisan njihovim sistemom. U mnogim segmentima, u unutrašnjoj organizaciji države, na primer u oblasti obrazovanja sve je potpuno 'sravnjeno' sa francuskim modelom, što je po mom mišljenju odlično rešenje. Drugo, on je jako blizak sa Amerikancima pa je sigurno da je Albanija faktor sa kojom Francuzi žele da imaju dobre odnose", ukazuje Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
Naš izbor
On, međutim, ističe da Albanci nikako nisu strateški partner Francuske, koliko je to Srbija, i koliko bi Srbija trebalo da to bude.
"Ne znam da li oni na ovaj način, Raminim dolaskom žele da kontriraju Vučićevoj poseti, kao i u kom smislu bi oni uopšte i mogli da kontriraju ako mi realizujemo poslove sa Francuzima. Jer, teško da će Albanci moći da dostignu taj nivo saradnje sa Francuskom kao što mi imamo", ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, strategija Francuske Srbiju vidi kao ključnu zemlju bivše Jugoslavije i Jugoistočne Evrope.
"Sigurno je da Makron ne bi voleo da nemački uticaj bude dominantan u Srbiji, jer Srbija je tradicionalni saveznik Francuske na Balkanu. Takođe, mislim da on može da bude taj koji će da uvede Srbiju u EU, odnosno da bude naš pokrovitelj na tom putu kao što je za Hrvatsku bila Nemačka", naglašava Zečević.
Diplomata Zoran Milivojević takođe veruje da Francuska pokušava da se nametne kao vodeća sila u Evropskoj uniji.
"Sada, kada je Nemačka u defanzivi i ima ekonomskih problema, Francuska daje do znanja da neće da bude u senci, preuzima vodeću ulogu i vraća se na tradicionalnu politiku, a to su bliske veze sa Beogradom i Srbijom. Pariz je uvek tu nalazio oslonac i vezu jer je sve ovo drugo 'zauzeto' – nemački uticaj je glavni u Hrvatskoj, Sloveniji, pa čak i u BiH preko Šmita", ističe Milivojević za RT Balkan.
Ni on, kao ni Zečević ne bi da značaj pridaje "tajmingu" Ramine posete. Prema njegovom mišljenju, ne mora da znači da dolazak albanskog premijera ima veze sa Vučićevim putovanjem u Pariz. Sve se, kako on naglašava, svodi na želju Francuske i Makrona da budu znatno aktivniji u regionu, "koji je u Evropi, osim Ukrajine, najvažnija tema".
"Sigurno je da će region biti tema njihovih razgovora, i da će dominirati priča o Kosovu. Francuska zapravo, na bilateralnom planu nema posebno važnih zajedničkih tema sa Albanijom i za nju je Albanija interesantna uglavnom zbog albanskog faktora u regionu. Imaju oni i druge teme, kao što je na primer islamski faktor, jer upravo zbog muslimanskog i albanskog faktora (koji je pored srpskog i dominantan u regionu) NATO Albaniju promoviše u vodeću zemlju na našim prostorima. Ne Hrvatsku, ne Crnu Goru, ne Makedoniju", zaključuje Milivojević.
VV inauguration
