Višković: Cilj rezolucije o Srebrenici etiketiranje srpskog naroda i konačni obračun sa RS

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da dosta zemalja shvata štetnost donošenja rezolucije o Srebrenici, protiv koje se srpski narod mora boriti svim diplomatskim sredstvima jer je njen cilj etiketiranje srpskog naroda, pa nakon toga konačni obračun sa Republikom Srpskom.

"Bez obzira koliko bili mali, pokazaćemo našu moć i koliki je broj slobodarskih zemalja u svetu. Preostaje nam da se branimo istinom, zbog 3.500 srpskih žrtava u okolini Srebrenice, kao i zbog jednostranog pristupa da su Srbi jedini krivci u BiH", rekao je Višković u vaskršnjem intervjuu za Srnu.

Nakon sramnog predloga Velike Britanije iz 2015. godine koja je dala na usvajanje Savetu bezbednosti UN rezoluciju o Srebrenici, Višković je rekao da će samo nekoliko godina posle, na inicijativu Nemačke i Ruande, u Generalnoj skupštini UN biti data na glasanje još jedna rezolucija.

"Nije ni malo laka situacija, ali moramo se boriti svim diplomatskim sredstvima", naglasio je Višković.

On je podsetio da je nedavno u Narodnoj skupštini usvojen izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, gde je rečeno da nije bilo genocida.

"To nismo rekli mi, već najcenjeniji stručnjaci iz tih oblasti", naglasio je Višković.

On je istakao da su se, od kada se povela priča o rezoluciji, javili mnogi stručnjaci širom sveta i poručili šta misle o tome, ali neke zemlje kao da ne žele to da čuju.

"One imaju svoj cilj i očigledno će se uraditi sve da ga ostvare, ali na nama je da se borimo protiv toga. Ima dosta zemalja koje shvataju štetnost donošenja ovakve rezolucije i da bi to u svetu moglo doneti mnogo negativnih posledica. Želim da zahvalim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji se na sve načine bori da srpski narod ne bude etiketiran, ali i ostalim prijateljskim zemljama koje su na strani istine i pravde", rekao je Višković.

"Sabor Srbije i Republike Srpske biće prilika da okupimo našu političku elitu, srpske predstavnike iz Crne Gore, sa Kosova i Metohije i iz dijaspore, kao i predstavnike Srpske pravoslavne crkve i da izrazimo naše srpske vrednosti", rekao je Višković.

On je istakao da će na Saboru biti reči o trenutnoj situaciji u kojoj se nalazi srpski narod i donesene određene odluke kojima se žele zaštititi srpski identitet, jezik i vera.

"Imam velika očekivanja od sabora. Izuzetno nam je važna sabornost i jedinstvo u ovim teškim trenucima za naš narod, koji se suočava sa brojnim izazovima. Zato je važno da se Srbi, ma gde živeli, drže zajedno i dodatno se ujedine", rekao je Višković.

On je rekao da želi jaku i stabilnu maticu Srbiju, koja je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, a kada je tako onda je lakše i Republici Srpskoj.

"Takođe, želimo da Srbi budu zaštićeni i u Federaciji BiH, Sloveniji, Hrvatskoj, ali i Crnoj Gori. Naravno, nakon što su predsednici Srbije Aleksandar Vučić i Srpske Milorad Dodik najavili ovaj sabor, odmah su se našli pojedinci koji su pričali negativno o njemu, ali želim reći da ovo nije usmereno ni protiv koga. Sasvim je normalno da se jedan narod drži zajedno i da na saboru izrazimo naše vrednosti, a to želimo i drugima", poručio je premijer Republike Srpske.

Govoreći o krivičnom postupku protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodikam kaže da je on u potpunosti ogoleo način na koji funkcioniše današnja BiH.

Višković kaže da je taj postupak pokrenut u najgorem kolonijalnom maniru, pod otvorenim i nedvomislenim pritiskom čoveka koji za sebe tvrdi da predstavlja instituciju visokog predstavnika u BiH.

"Činjenica je da on nema legitimitet da sedi u fotelji visokog predstavnika, s obzirom na to da ga nije potvrdio Savet bezbednosti UN", rekao je Višković.

Kad je reč o pravosuđu, a posebno Sudu i Tužilaštvu BiH, Višković kaže da je jasno da je ono pod direktnom izvršnom kontrolom Kristijana Šmita, što se pokazalo upravo na pokretanju krivičnog postupka protiv Dodika.

"Da se poslužim narodnom poslovicom 'kud Šmit okom, tu sud skokom'. Svaka priča o 'nezavisnosti pravosuđa' tu počinje i završava. Ako imate kolonijalnog upravnika koji otvoreno izdaje naloge tužiocima i sudijama, sa ciljem zadate agende da Dodika treba ukloniti iz političkog života, onda o kakvom pravosuđu mi uopšte pričamo", upitao je Višković.

Jasno je, kaže on, da je Šmit samo izvršilac te agende, baš kao i ljudi u pravosuđu kojim izdaje zadatke.

U Sudu BiH je u toku postupak protiv Dodika i  i v.d. direktora Službenog glasnika Republike Srpske Miloša Lukića, zbog nepoštovanja Šmitovih odluka. Do sada je održano nekoliko ročišta na kojima, prema izjavama odbrane, nije iznet nijedan konkretan dokaz protiv Dodika i Lukića.