Sijarto: Nećemo podržati antiruske sankcije u oblasti nuklearne energije

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da ta zemlja neće podržati nikakve sankcije koje ograničavaju saradnju sa Rusijom u oblasti nuklearne energije.

"Bez nuklearne elektrane 'Paks' biće nemoguće obezbediti trenutno snabdevanje Mađarske energijom, kao što bez izgradnje novih blokova ove nuklearke neće biti moguće garantovati sigurnost snabdevanja Mađarske u narednim decenijama. Sasvim je očigledno da Mađarska neće podržati nikakve sankcije koje bi na bilo koji način ograničile saradnju sa Rusijom u oblasti nuklearne energije", rekao je Sijarto.

Sijarto je napomenuo da na Savetu ministara spoljnih poslova zemalja EU nisu izneti konkretni predlozi o sankcijama nuklearnoj industriji Ruske Federacije, već da su bile samo opšte rasprave.

"Što se tiče specifičnosti sankcija u oblasti nuklearne energije, do sada nismo videli nikakve konkretne predloge, ni pismeno ni usmeno. Već duže vreme se vode rasprave da treba uvesti sankcije protiv 'Rosatoma' i saradnje sa Rusijom u nuklearnoj sferi", dodao je.

On je podsetio da Mađarska koristi nuklearnu energiju iz nuklearke "Paks" već 40 godina, a da je sporazum sa "Rosatomom" o izgradnji novih blokova potpisan pre devet godina.

Šef mađarske diplomatije je ocenio da će deseti paket antiruskih mera biti ogromna greška jer je dokazano da sankcije vode Evropu u ćorsokak.

"Što se tiče sankcija, dokazano je da one Evropu vode u ćorsokak, sa stanovišta ekonomije, politike i bezbednosti. Bila bi ogromna greška predlagati novi paket sankcija", naveo je.

Ranije su mediji, pozivajući se na poljske i litvanske diplomate, javili da EU namerava da do kraja februara dogovori deseti paket sankcija Rusiji. Varšava i Vilnjus žele da postignu ograničenja za ruski nuklearni sektor, zabranu rada jednog broja ruskih medija, odsecanje više banaka od SVIFT sistema i zaustavljanje trgovine dijamantima, kao i da Belorusiju podvrgnu dodatnim sankcijama.  

Mađarska neće sprečavati druge zemlje da šalju oružje u Kijev

Sijarto je naglasio da Mađarska smatra da nije dobra ideja da druge zemlje šalju oružje Kijevu, ali da to neće sprečavati. 

"Naše gledište je jasno: mir je potreban što pre. Svaka odluka koja bi mogla da dovede do eskalacije, odugovlačenja ili daljeg širenja rata suprotna je našim interesima, pa je ne smatramo dobrom. Smatramo takođe da nije dobra i ispravna ideja da se fokusiramo na slanje oružja Ukrajini, ali u isto vreme nećemo ometati sprovođenje odluka EU u vezi sa tim", rekao je Sijarto.

Rusija je ranije poslala notu zemljama NATO-a zbog isporuke naoružanja Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će "svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju".

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da se zemlje NATO-a "igraju vatrom" zbog isporuka oružja Ukrajini, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov precizirao je da "pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da te akcije mogu imati samo negativan efekat".

Budimpešta traži pomoć EU u situaciji sa ugnjetavanjem Mađara u Zakarpatju

Sijarto je dodao da je Mađarska na Savetu ministara spoljnih poslova EU zatražila pomoć od zemalja unije zbog ugnjetavanja mađarske manjine u Zakarpatju.

"Zamolio sam kolege za pomoć u vezi sa situacijom napada na mađarsku nacionalnu manjinu u zapadnom delu Ukrajine. Direktori škola i nastavnici povezani sa mađarskom nacionalnom manjinom iznenada su otpušteni bez razloga", istakao je.

Šef mađarske diplomatije naglasio je da cela EU treba da se suprotstavi ugnjetavanju Mađara, jer je Mađarska njena punopravna članica, a dužnost Brisela je da štiti zajednička evropska pravila, uključujući i ona koja se tiču nacionalnih manjina.

"Očekivali smo da će se tokom pregovora o pristupanju Ukrajine EU situacija sa nacionalnim manjinama u Ukrajini poboljšati, to bi bilo logično, ispravno i legitimno. Ali to se nije dogodilo", zaključio je Sijarto.

Zakarpatje, koje je sada deo Ukrajine, bilo je u sastavu Mađarske do 1920. godine. Međutim, mađarska nacionalna manjina i dalje živi u Zakarpatskoj oblasti Ukrajine. Prema popisu iz 2001. godine, u ovom kraju je živelo oko 150.000 Mađara. Tako je u gradu Berehove udeo Mađara, prema popisu iz 2001. godine, više od 48 osto, dok je Ukrajinaca u gradu 38 odsto.

List "Mađar Hang" je 2018. godine, pozivajući se na studiju Zakarpatskog mađarskog instituta "Ferenc Rakoči Drugi" i Nacionalnog instituta za političke studije, objavio da se njihov broj u regionu smanjio za 21.000 i iznosi približno 131.000.

Lokalna administracija je 2012. mađarskom jeziku dodelila status regionalnog jezika, što mu je omogućilo da se zvanično koristi u upravljanju dokumentima, ali 2018. zakon o regionalnim jezicima izgubio je pravnu snagu.

U Budimpešti smatraju da Ukrajina tlači etničke Mađare. U julu 2022. godine, nakon što je Rusija počela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da je "Budimpešta spremna da preduzme akciju ako je potrebno da spasi i zaštiti Mađare koji žive u Zakarpatskoj oblasti".