Svet
Digitalni Ormuz: Iran igra "podvodni šah"
Globalna ekonomija još nije shvatila glavnu vojnu tajnu Zapadne Azije: sledeći veliki rat neće početi napadom na naftne platforme, već "tihim gašenjem" interneta, piše ruski ekspert za Bliski istok Viktor Mihin
Iranska novinska agencija Tasnim, povezana sa Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), objavila je 22. aprila 2025. godine članak pod naslovom "Tri praktična koraka za profit od internet kablova u Ormuskom moreuzu", koji, pored ostalog, sadrži detaljne mape podvodne infrastrukture koja prolazi kroz Ormuski moreuz.
Globalna ekonomija još nije shvatila glavnu vojnu tajnu Zapadne Azije: sledeći veliki rat neće početi napadom na naftne platforme, već "tihim gašenjem" interneta, piše ruski ekspert za Bliski istok Viktor Mihin za sajt "Nju istern autluk".
To je skrivena arterija koja leži na dnu Persijskog mora. Navikli smo da mislimo da je Ormuski moreuz usko grlo za 20 odsto svetske nafte, nastavlja Mihin, ali od 2024. godine ta slika je zastarela. Danas, digitalne arterije prolaze duž morskog dna moreuza, kroz koje se svake sekunde prenosi 99 odsto međukontinentalnih podataka i finansijskih transakcija, vrednih oko 10 biliona dolara.
Ovu "digitalnu arteriju", piše ruski ekspert, nemoguće je zaštititi bilo kakvim naoružanjem. Teheran je u svakom trenutku sposoban da ih prekine.
Ključni kablovski sistemi prolaze kroz vode moreuza: AAE- 1, "Falkon", "Galf bridž internešenel"... Fizički, oni su manje zaštićeni od bilo kog tankera za naftu, primećuje Mihin, a dostupni podaci ukazuju jednu na šokantnu činjenicu: svake godine se, širom sveta, dogodi oko 200 incidenata oštećenja kablova, a većinu njih ne uzrokuju sabotaže već slučajno spuštena sidra sa tankera.
Zato je Persijski zaliv mnogo važniji i od samog Volstrita.
Vojni manifest Iranske revolucionarne garde
Ovaj članak je više od običnog članka, dodaje ovaj ekspert, to je, u stvari, pretnja, pravi vojni manifest.
Američko-izraelska koalicija gubi ovaj rat, jer se, i jedni i drugi, pripremaju za raketne napade, ali Iran je počeo da igra "podvodni šah". Teheran, pritom, uopšte ne mora da preseče ove kablove. To je, zapravo, piše Mihin, "ponuda dogovora koja se ne može odbiti".
Iran je saopštio: "Strani operateri moraju da dobiju dozvole od nas i da plate 'naknadu za zaštitu' za postavljanje kablova u iranskim vodama."
Zahtev Teherana zasnovan je na jednostavnoj geografskoj činjenici: sva kablovska internet infrastruktura zemalja Persijskog zaliva (UAE, Bahrein, Katar) prolazi kroz ovaj uski prolaz. Ovi kablovi su položeni u omanskim vodama, ali oni ipak ostaju u dometu iranskih brzih čamaca, projektila i dronova.
Prava moć Irana se otkriva ne u sečenju kabla, već u njegovoj popravci. Sidro sa broda može oštetiti kabl, ali, ako Iran blokira popravku, on uzima globalnu ekonomiju za taoca.
"Jednostavna i cinična logika"
Predstavljeni podaci o poslovanju francuske državne kompanije "Alkatel" predstavljaju slučaj koja bi trebalo da se izučava na svim vojnim akademijama, kaže Mihin: 12. marta 2025. godine, "Alkatel" je proglasio "višu silu" u Persijskom zalivu. Specijalizovani brodovi za popravku nisu mogli da dobiju dozvolu za ulazak u vode, ili su se jednostavno plašili da će postati mete.
Teheranska logika je jednostavna i pomalo cinična, nastavlja on: "Ne možete popraviti kabl bez naše dozvole. A, ako ne damo dozvolu..."
Da bismo razumeli šta čeka čitav Persijski zaliv u slučaju obnavljanja rata, pogledajmo događaje u Crvenom moru 2024–2025. Pokret Hutija (saveznika Irana) nisu namerno presekli kablove, oni su samo napadali brodove koji su potom plutali i vukli sidra po morskom dnu.
Rezultat? Tri kabla su oštećena tokom 2024. godine, a popravke su trajale šest meseci. Od četiri oštećena kabla u septembru 2025, jedan je i dalje prekinut...
25 odsto saobraćaja između Azije i Evrope je propalo.
Za privatne trgovce ili vladine komunikacije, gubitak od nekoliko milisekundi kašnjenja signala znači kolaps arbitražnih strategija i curenje podataka. Ali, Iranu, piše Mihin, uopšte nije potreban potpuni prekid veza. Potrebna mu je samo nestabilnost, koja će, neminovno, povećati stope osiguranja i naterati kompanije da plaćaju Teheranu.
Iranska logika asimetričnih odgovora
Ukoliko Iran uspe da nametne režim dozvola svim operaterima za prolaz kroz svoje teritorijalne vode (a moreuz je usko grlo koje je fizički teško zaobići), kaže Mihin, Teheran će dobiti pristup "zadnjim vratima".
Da bi izbegli kašnjenja u operacijama, operateri će morali da prihvate teške uslove: instaliranje opreme za tajno presretanje saobraćaja, da predaju ključeve za šifrovanje i da blokiraju sve podatke na zahtev IRGC.
To znači da bi Teheran imao u rukama ključ za sve podatke UAE, Bahreina i Saudijske Arabije, koji predstavljaju kripto-čvorišta i finansijske centre. Odnosno, Iran bi dobio ključ ekonomskih tajni svojih protivnika. A to je špijunaža legalnim sredstvima, putem pomorskog prava.
SAD su pred tim nemoćne. To je suština iranskih "asimetričnih odgovora".
SAD i Izrael imaju krstareće rakete i F-35, piše ovaj ekspert, ali nemaju odgovor na ovo: "Ratni brod raspoređen da čuva kabl je samo meta za iranske rakete sa kopna. Kablovi leže na dubini od 100 do 200 metara, i nemoguće je postaviti naoružane stražare duž svakog metra mreže..."
Jednako je nemoguća i operacija odmazde na morskom dnu. Ako američko-izraelska koalicija napadne iranske luke, Teheran će jednostavno "ugasiti svetla" u Bahreinu i UAE, i prekinuti njihove finansijske tokove.
Pobeda bez ispaljenog metka
Zaključke je, kaže Mihin, jednostavno izvesti: "Iran ne želi da uništi internet. Želja za presecanjem kablova je infantilna strategija. Cilj Irana je monetizacija rizika."
Za države Persijskog zaliva, došao je trenutak istine. One su decenijama gradile centre podataka i "suverene oblake", verujući da im kontrola podataka unutar njihovih granica garantuje bezbednost. Iran im sada pokazuje da je ova kontrola besmislena ako put do tih podataka ide kroz neprijateljski moreuz.
Računica je Teherana veoma jednostavna: Iran nanosi ekonomsku štetu uporedivu sa vojnom operacijom, ali bez ispaljenog metka i bez gubitka ijednog vojnika.
Američki lideri raspravljaju o ograničenju cene nafte, Iran je već odredio cenu za digitalni prolaz. To je nova realnost Bliskog istoka, gde podaci postaju talac geografije, a globalni internet talac režima Teherana.
Za države Zaliva, spas bi bilo potpuno restrukturiranje kopnenih ruta preko Turske ili Kine, ali to bi trajalo godinama.
Iran, u međuvremenu, ima sve što mu je potrebno da diktira uslove ovde i sada, a to i čini, zaključuje Mihin, dok Vašington drži oči uprte u nebo, čekajući rakete.
To je perspektiva koja ledi krv u žilama Pentagona.
Live
