Svet
Džefri Saks: Srbija treba da bude deo mudre Evrope koja to sada nije
Američki ekonomista smatra da je multipolarni svet već stigao, a da je američka hegemonija osuđena na propast i da Srbija ne treba da bira između Brisela, Moskve i Pekinga
Američki ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks ocenio je da Evropa vodi politiku koja je suprotna njenim dugoročnim interesima, upozorivši da su konfrontacija sa Rusijom i Kinom i odricanje od strateške samostalnosti ozbiljne greške.
U intervjuu za "Politiku", Saks je poručio da Srbija ne bi trebalo da žuri sa ulaskom u Evropsku uniju, već da nastavi da vodi uravnoteženu spoljnu politiku i održava dobre odnose i sa Evropom, i sa Rusijom, i sa Kinom.
"Srbija je potpuno u pravu što nastoji da vodi spoljnu politiku koja održava veze i sa Evropom, i sa Rusijom, i sa Kinom, bez potrebe da bira stranu. Suština je u tome da bi i Evropska unija trebalo da održava odnose sa Rusijom i Kinom, umesto da te zemlje posmatra kao neumoljive neprijatelje. Današnja rusofobija u Evropi potpuno je apsurdna, tragična i potencijalno samoubilačka. U idealnim okolnostima, Srbija bi trebalo da bude deo jedne mudre i racionalne Evrope. Međutim, Evropa se danas, po mom mišljenju, ne ponaša dovoljno razumno", rekao je Saks.
On smatra da je prirodna budućnost Evrope u saradnji sa evroazijskim prostorom.
"Geografski i ekonomski, Evropa pripada evroazijskom kopnenom prostoru. Njena prirodna budućnost jeste mirno povezivanje sa Rusijom, Kinom, Bliskim istokom i Afrikom, a ne uloga zapadnog vojnog krila sile čija globalna dominacija postepeno slabi", poručio je Saks.
Govoreći o globalnim odnosima, ocenio je da je multipolarni svet već postao stvarnost i da je uspon Kine nepovratan proces.
"Multipolarni svet je već stigao. To je pre svega rezultat uspona Kine, ali i povratka Azije u središte svetske ekonomije. Kineska privreda je, mereno paritetom kupovne moći, već veća od američke. Azija danas stvara približno polovinu svetske proizvodnje i u njoj živi više od polovine čovečanstva. To nije istorijska anomalija, već povratak istorijskoj normi. Tokom najvećeg dela zabeležene istorije upravo su Kina i Indija bile najveće svetske ekonomije. Dominacija Zapada tokom poslednja dva veka, a naročito dominacija Sjedinjenih Američkih Država posle 1945. godine predstavljala je privremeni istorijski period, omogućen činjenicom da su zemlje severnog Atlantika prve ovladale tehnologijama industrijske revolucije", naveo je Saks.
Podseća da Kina ne teži globalnoj vojnoj dominaciji, već svoj uticaj gradi kroz trgovinu, investicije i infrastrukturne projekte poput inicijative "Pojas i put".
Osvrćući se na Rusiju, Saks ocenjuje da je glavni cilj predsednik Ruske Federacije Vladimira Putina da odbrani ono što Rusija vidi kao svoje ključne bezbednosne interese.
"Predsednik Vladimir Putin predstavlja Rusiju koja je odlučna da zaštiti ono što smatra svojim vitalnim bezbednosnim interesima, pre svega u odnosu na širenje NATO-a. Tragedija Ukrajine u velikoj meri predstavlja i posledicu odbijanja Zapada da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zabrinutosti i da pregovara u dobroj veri", ističe Saks.
Jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista takođe smatra da su Sjedinjene Američke Države i dalje nespremne da prihvate promenu svetskog poretka.
"Američki projekat očuvanja trajne hegemonije osuđen je na neuspeh, jer je u suprotnosti sa dubokom strukturnom logikom našeg doba", ocenio je.
Govoreći o predsedniku SAD Donaldu Trampu, Saks je naveo da on prepoznaje da se dosadašnji međunarodni poredak završava, ali da nema jasnu strategiju.
"U izvesnoj meri shvata da se stari međunarodni poredak završava i govori o okončanju 'beskonačnih ratova'. Istovremeno, pojačava politiku prinude kroz trgovinske ratove i sankcije, čime samo ubrzava potragu ostatka sveta za alternativama američkoj dominaciji. U svojoj suštini, smatram da Tramp deluje bez jasne dugoročne strategije, da je duboko opterećen korupcijom i da zbog toga ostaje politički nedovoljno delotvoran", zaključio je Saks.
Live
