Ne treća, već – jedanaesta sreća? U Sloveniji ponovo ruše predsednika parlamenta Zorana Stevanovića

Predsednik stranke Resnica (u prevodu – Istina) i predsednik slovenačkog parlamenta Zoran Stevanović mesecima je neprestano u žiži pažnje medija, ali i onih koji jesu ili nisu glasali za njega i njegovu partiju. Pre svega, zbog obmane birača, tvrdnjama da nikada neće sarađivati sa Janšinom vlašću niti ući u njegovu vladu.

U predizbornim suočavanjima je pred kamerama čak mahao "notarski" overenom izjavom da u kolo sa Janezom Janšom neće ući nikako. A onda se već u prvim postizbornim kombinatorikama ispostavilo da ta izjava nije bila vredna ni papira na kome je napisana – jeste da formalno nije ušao u Janšinu koaliciju, ali mu je ta ista koalicija, zapravo u njoj najbrojnija Janšina stranka SDS, omogućila da se vine na mesto predsednika slovenačkog parlamenta.

Potom su njegovi poslanici omogućili Janši da sastavi svoju četvrtu, naizgled "manjinsku" vladu.

Naš izbor

Nema kraja slovenačkoj rašomonijadi: Novog šefa parlamenta ruše na Ustavnom sudu

Stevanović je Janši pripremio teren da uz pomoć "Resnice" vlada udobno, jer njeni poslanici glasaju za predloge njegove vlade, mada formalno nisu deo koalicije. Nema sumnje da birači Stevanoviću taj "manevar" neće zaboraviti, a ispraznima su se pokazala i obećanja da će po preuzimanju vlasti u slovenačkom parlamentu među prvim službenim putovanjima kao destinaciju izabrati Moskvu, a pride tražiti referendum o izlasku iz NATO-a...

Već netom posle izbora se divanilo o Stevanovićevim (ne)moralnim potezima, prećutanim gresima iz rane mladosti (kada je nosio policijsku uniformu), pa su se nizali pozivi da mora biti smenjen s mesta "drugog čoveka" u državi (posle predsednice Slovenije)... Ali konkretne inicijative tada nije bilo.

A onda mu se dogodila "afera Mijić" – skandal koji već sedmicama zaokuplja pažnju slovenačke javnosti. Ispostavilo se da je njegov poslanik, reklamiran kao uspešni privatni preduzetnik, biznismen, zapravo vlasnik sad već propalog preduzeća, koji je ljuto oštetio svoje zaposlene. U pitanju su mahom "gastarbajteri" iz Bosne koje je Boris Mijić ojadio za više mesečnih plata.

Pritešnjen prozivkama javnosti i besnih birača, Stevanović, Mijićev pretpostavljeni po stranačkoj liniji, osudio je njegov potez i, kako bi ućutkao negativne medijske izveštaje na račun "Resnice", čak iz sopstvenog džepa oštećenim radnicima isplatio delić neisplaćenih zarada.

Ispostavilo se, međutim, da je Mijić "zlatan rudnik", bar što se novinarske ljubopitljivosti tiče – ne samo da radnicima duguje mnogo više nego što je isprva priznao, već je lagao i po pitanju svog obrazovanja; utvrđeno je da je i on obmanuo javnost, a pre svega birače "Resnice" uoči nedavnih parlamentarnih izbora jer je tvrdio da je diplomirao građevinarstvo, a zapravo je prekinuo studije i ima samo srednju stručnu spremu.

Usledile su nove kritike na račun "Resnice" i Zorana Stevanovića. Potonji je osudio postupke svog poslanika, rekao da je i njega prevario i najavio Mijićevo isključenje iz stranke – ali tek posle 10. oktobra. Zašto, to u Sloveniji znaju i vrapci na grani – ako Mijić vrati mandat pre isteka roka od šest meseci od izbora, dakle uoči 10. oktobra, stranka mora na nove izbore u njegovoj izbornoj jedinici; u suprotnom, ostaje joj Mijićev mandat, a u parlament ulazi zamenski poslanik iz redova "Resnice".

Očigledno je da posle lavine afera u redovima "Resnice" i sam Stevanović sumnja da bi ponovo osvojio onoliko glasova koliko je prvi put... Još posebno jer se u međuvremenu saznalo da stranka boluje, ne samo od nepoštenih članova koji su se dočepali poslaničke klupe, nego i od nepotizma.

Novi šef slovenačkog parlamenta nakon kritika: Neću odustati od posete Moskvi

Katja Kokot (44), potparol "Resnice", zaposlila je, naime, svog životnog partnera u parlamentu kao "stručnog saradnika". Uz to se bez trunke saosećanja pred kamerama podsmevala nesrećnim žrtvama "poslovnog brodoloma" njenog partijskog kolege, Borisa Mijića. Na medijske prozivke odgovorila je osiono, nazvavši novinare "izopačenim zagnojenim čirevima društva" i preteći poručila: "Doći ćete i vi na red!"

Kap koja je prelila čašu je najnovija afera koju je zakuvao sam Stevanović. Zbog čega je i opoziciji "pukao film". Stranke koje čine opoziciju tražile su da se na dnevni red stavi glasanje o osnivanju komisije koja bi ispitala kako i koliko se Izrael, preko privatne obaveštajne kompanije "Blek Kjub", izdanka "Mosada", mešao u poslednje slovenačke parlamentarne izbore.

Stevanović je tu tačku dnevnog reda dva puta stavio poslanicima na odlučivanje – a onda je lično, kao i ostali poslanici "Resnice" – glasao "protiv". Čime je poništio ustavnu odredbu da se komisija mora osnovati ako to traži poslanička trećina. U parlamentu je potom održano i savetovanje sa ustavnim pravnicima, mahom bivšim ustavnim sudijama, i svi oni su listom, čak i oni naklonjeni Janšinoj opciji, potvrdili da je Stevanović time, kao šef parlamenta, onemogućio opoziciji vršenje "nadzorne" funkcije. I zgazio ustav.

Opozicione stranke "Svoboda" SD i Levica zato predlažu smenu predsednika Državnog zbora (parlamenta) Zorana Stevanovića. Optužuju ga za kršenje ustava i ustavnog poretka, učešće u zloupotrebi parlamentarnih procedura i propuštanje zaštite ustavnih prava opozicije.

"Neko ko zloupotrebljava ustav ne može da sedi na mestu predsednika Državnog zbora", naglasio je u izjavi za medije poslanik i sukoordinator Levice Luka Mesec. Upozorio je da bi Stevanović morao da bude predsednik svih poslanika. Šefica poslaničke grupe socijaldemokrata Meira Hot dodala je da Stevanović nema "nikakav legitimitet za vođenje ove institucije (parlamenta)".

Slovenija izlazi iz NATO? Predsednik skupštine traži referendum

Iako se možda čini da su Stevanoviću dani odbrojani, male su šanse da će opozicija uspeti da ga smeni. Sva je prilika da će odluku o njegovoj političkoj sudbini ipak doneti birači na sledećim, prevremenim ili redovnim izborima. Još posebno jer je predlog za njegovu smenu već jedanaesti po redu u skromnoj istoriji slovenačkog parlamentarizma. Svi prethodni pokušaji su završeni fijaskom. Naravno, nije se već 10 puta glasalo o "predsednikovanju" Zorana Stevanovića, već njegovih prethodnika na istom mestu.

Za smenu predsednika parlamenta na tajnom glasanju potrebno je da se izjasni 46 poslanika, a predlagači – sve stranke opozicije – mogu da računaju na svega 40. Stranke vladajuće koalicije, štiteći Stevanovića zapravo brane i svoje pozicije, jer je zahvaljujući njemu Janša uspeo da sastavi novu slovenačku vladu.

Uz to, ni opozicija nije bez putera na glavi – prethodna predsednica parlamenta iz tada vladajuće, a danas opozicione Svobode, Urška Klakočar Zupančič, po zanimanju pravnica i bivši sudija, ignorisala je predlog tadašnje opozicije koju je predvodio Janša, a koji se ticao osnivanja parlamentarne istražne komisije o energetici. Tačnije, o poslovanju preduzeća Gen-I i šefu Svobode, tada premijeru Robertu Golobu, koji je navodno preko te kompanije, dok je bio njen direktor, znači pre ulaska u politiku, slao velike količine novca vlastima u Prištini.

Tada niko od predstavnika tadašnje leve koalicije nije podigao glas zbog kršenja ustava niti tražio ostavku Urške Klakočar Zupančič.

"Reč je, dakle, o klasičnom primeru dvostrukih aršina", zaključio je list Domovina.