Početak trećeg svetskog rata: Ko pokreće pione na svetskoj šahovskoj tabli

Bivši ombudsman Izraelskih odbrambenih snaga general-major Jicak Brik izjavio je 26. jula za list "Mariv" da je kriza u zalihama sa raketama "samo uvod u katastrofu koja se nadvija nad nama" (to jest: Izraelom): "U predstojećim ratovima sa Iranom, ova pretnja će samo rasti, sve do tačke kada ćemo potpuno izgubiti mogućnost presretanja iranskih balističkih raketa."

A to, prema rečima izraelskog general-majora, znači da će "nas iranske rakete pogađati u naseljenim centrima, po strateškim ciljevima, proizvodnoj i ekonomskoj infrastrukturi, naučno-tehnološke institutima, obrazovnim institucijama, bolnicama i vitalnim industrijama, i potpuno nas zdrobiti".

Tišina koja okružuje ishod sastanka Trampa sa Netanjahuom u Ovalnom kabinetu govori sama za sebe. Nijedan američki zvaničnik nije došao na aerodrom da dočeka Netanjahua, niti mu je bio postavljen crveni tepih.

Naš izbor

Iransko-američki rat 3.0: Muke po Trampu

Ukratko, poseta je propala, tvrdi britanski geopolitičar (i bivši obaveštajac) Alister Kruk za sajt "Fondacija strateške kulture", i dodaje: "Izrael je zalutao sa svojom strategijom 'Velikog Izraela', koja sada krvari, zbog nedostatka trupa i strateške koherentnosti."

Tramp je, konačno, kako izgleda, počeo da shvata da se rat koji je započeo kako bi uništio Iran pretvara u njegovo uništenje. U stvari, nema vojnog rešenja za Trampa osim da prestane da kopa rupu u koju se sve dublje ukopava, piše Kruk.

Neumoljiva logika eskalacije

Američki predsednik je, piše analitičar Taut Bataut iz Južne Azije, otprilike 1.000 puta naredio, a zatim odustao od (nefikasnih) napada na Iran, i dodaje: "Od 28. februara, SAD i Izrael su žestoko napali Iran. Pa ipak, iranski narod stoji mirno i uzvraća im na isti način."

Tramp pokušava da prisili Iran da prihvati diktirani "mir". Dana 31. jula, predsednik Tramp je obećao: "Udarićemo ih veoma snažno i, znate, u nekom trenutku oni će reći: 'Jednostavno više ne možemo da izdržimo'."

Međutim, kao i obično, dodao je Bataut, kada je došlo vreme Tramp se uplašio i objavio na Trut soušl da su ga Iran i druge zemlje na Bliskom istoku "zamolile da odustane" od napada,  jer su "parametri" sporazuma dogovoreni. Teheran to, naravno, demantuje. Nema ništa od sporazuma.

U međuvremenu, Trampova strategija rasplamsava požar u regionu i povećava rizik od dalje, nekontrolisane eskalacije. Štaviše, Teheran je nedavno otpočeo da diktira logiku eskalacije. Iran više ne dozvoljava Trampu da nastavi svoj taktički ciklus pokretanja kinetičkog rata pomoću kojeg manipuliše globalnim naftnim tržištima.

Naš izbor

Zašto je Tramp napao Iran: Rat Teherana je rat protiv BRIKS-a

Kako primećuje Kruk, najnoviji događaji, koji uključuju i jemensku deklaraciju "opsade za opsadu" saudijskih vazdušnih i pomorskih luka, i napade na dve velike rafinerije kompanije "Aramko", koji su onesposobili saudijski naftovod do Crvenog mora, i uvukli Saudijsku Arabiju u sukob sa Jemenom i sa Irakom, sa milicijama Jedinice za narodnu mobilizaciju (PMU), za koje Saudijci tvrde da su odgovorne za uništenje rafinerija.

Ove dve epizode jasno pokazuju u kojoj meri "Trampov rat" destabilizuje već ionako krhki region.

Zelenski je ponovo u gradu

U najširem smislu, primećuje analitičar i Trampov biograf Majkl Volf, "spoljnopolitički aspekt Trampove administracije bio je katastrofa... Ali rat protiv Irana je potpuna katastrofa."

Uz to, treba dodati i Trampov zaokret po pitanju Ukrajine, nastavlja Volf: "Zelenski je sada ponovo u gradu..." Zelenski će sigurno kupiti nešto vremena sa Trampom, kaže on, ali to nije više od pi-ar operacije.

Zelenski je u sukobu sa Rusijom ponovo proglašen za "pobednika", barem u jednom delu američkog javnog mnjenja. "Zelenski, ranije prikazan kao gubitnik, sada je odjednom postao 'pobednik'", konstatuje Volf. U stvari, Tramp očajnički treba nekakav uspeh. On ima potrebu da se prikaže kao "pobednik". Možda mu Ukrajina liči na kakav-takav pi-ar uspeh.

Naravno, šokantno je gledati kako se zapadne elite mogu manipulisati putem pi-ara. Međutim, Volfovi komentari su mnogo više od trivijalnosti u tračerskoj kolumni, kaže Kruk, jer oni odražavaju masovnu psihozu koja se sve više širi među američkim elitama.

Ipak, to nisu racionalne odluke, dodaje on, već te odluke pokreću interesi bogatih klika. Tramp je, to ne treba zaboraviti, samo pion u rukama "nevidljivih" finansijskih moćnika.

Žarišta koja tinjaju u pozadini 

Bilo kako bilo, Saudijska Arabija je napala Irak a ne Jemen, jer bi im jemenski pokret "Ansaralah" uzvratio raketama, uništavajući ono što je još ostalo od saudijske naftne infrastrukture.

Iran nastavlja da lansira balističke rakete na američke baze u Jordanu. Ova dva nova fronta su dodata onima već postojećim u regionu.

Postoje, dodaje bivši britanski obaveštajac, i druga potencijalna žarišta, koja tinjaju u pozadini: na primer, izraelski ministar odbrane se pohvalio se da su uništena 24 libanska sela, stara stotinama godinama. Izraelski ministar kaže i da je do sada već "uništeno 70 odsto Pojasa Gaze".

Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Ben Gvir obećao je da će pokrenuti rat naseljenika protiv Palestinaca, koji žive na Zapadnoj obali, kako bi primorao Palestince na "dobrovoljni egzodus". Ben Gvir tvrdi i da vreme pre izbora u Izraelu predstavlja najpovoljniji trenutak za pokretanje krize, koja bi, prema njegovom mišljenju, mogla da primoraju Palestince na egzodus.

Kao da ovaj haos nije dovoljan, 25. jula američke rakete su pogodile štab Revolucionarne garde (IRCG) u oblasti Ziba Kenar na Kaspijskom moru, u provinciji Gilan.

Bivši indijski diplomata M. K. Badrakumar piše da je Bandar Anzali je za Teheran ono što je bila luka Odesa za Kijev, preko koje je Ukrajina dobijala zapadno oružje: "Napad Ukrajine na iranski komercijalni brod u Kaspijskom jezeru, u ruskim teritorijalnim vodama, prvi je takav napad od početka rusko-ukrajinskog rata, što je sve samo ne slučajan incident..."

U stvarnosti trećeg svetskog rata

I "Njujork tajms" i "Volstrit džornal" izveštavaju da ovaj ukrajinski napad pokazuje spajanje dva rata – rata koji se vodi u Ukrajini sa Rusijom i američko-izraelsko-rata protiv Irana.  Drugim rečima: ovo, preko Zelenskog i kijevske hunte, znači da se Vašington ponovo preusmerava ka ukrajinskom ratu. Trampu je neophodna bilo kakva "pobeda".

Obrazac je sličan: i Zelenski želi da se predstavi kao "pobednik" i Evropi i Trampu. Evropa ga poziva da lansira svoje rakete duboko u Rusiju kako bi "primorao" Rusiju na primirje.

Tramp je na samitu G7 odobrio udare na Rusiju. Prvi zubac na zupčaniku se pokrenuo sa napadima dronovima na ruske rafinerije. Zupčanik se i dalje okreće, a sada je eskalirao do nivoa napada na ruski civilni život. Ukrajina je gađala iranski brod u Kaspijskom jezeru. IRCG je zapretio odmazdom Velikoj Britaniji i Kipru zbog učešća u ratu protiv Irana...

Naš izbor

Bliski istok se okreće od Vašingtona: Vrh ledenog brega na koji se nasukao Trampov čamac

Evropa tretira Rusiju kao blef i nastavlja da pojačava raketne napade duboko u Rusiji, ali Moskva ne može da dozvoli da se ovi napadi nastave. U međuvremenu, čitav Bliski istok tiho plamti. Iran neće podleći Trampovoj prisili, niti će Kina pristati na pritisak američkih sankcija.

Za Trampa, zaključuje Kruk, jednostavno više nema vojnog rešenja. Da li je on toga svestan? Najbolje što on još može da uradi jeste da zaustavi da lokalni sukobi prerastu u globalni rat.

Da li bliskoistočni sukob zaista prerasta u pravi svetski rat? Nesumnjivo je da se geografija rata širi; razni regionalni ratovi spajaju se u jedan, svetski rat, koji možemo zvati trećim ili četvrtim, svejedno je.