Svet
Šta se dešava na Bliskom istoku: Tišina koja prethodi oluji
Mogu li stvari da se razvijaju gore po Vašington? Tramp je prvo slavodobitno potpisao sporazum, zatim ga javno pocepao, ali Teheran traži da ga poštuje. Odnosno, sve prednosti ekonomska i politička Trampove administracije tope se kao sneg na vrelom suncu Irana, pred očima čitavog sveta
Sada o tome znaju cvrkuću čak i vrapci na grani: Tramp nikad ne govori istinu. Ona može da mu se omakne samo slučajno. Na primer, Trampova administracija, sada saterena u ćošak, negira da je Iran blisko povezan sa Kinom, piše brazilski geopolitičar Pepe Eskobar za sajt "Fondacija strateške kulture". A to, u najmanju ruku, znači da je Kina "apsolutno neophodna u pregovorima".
Vašington je saopštio da je Memorandum o razumevanju između Irana i SAD praktično mrtva mačka, nastavlja Eskobar. Poznato je šta se dešava sa mrtvom mačkom ukoliko je bacite sa 30. sprata solitera: ona će odskočiti od tla i može vam se učiniti kao da je živa.
Ključna varijabla, koju treba imati u vidu, dodaje on, jeste da je sve ono ono što sadrži Memorandumu o razumevanju strateški usklađeno sa Pekingom.
Pa ipak, sada svedočimo "majci svih odskoka mrtve mačke" kao organizacionom okviru posleratne spoljne politike Irana, tvrdi ovaj geopolitičar. Teheran traži da Vašington poštuje sve obaveze iz Memoranduma o razumevanju, koje je potpisao lično predsednik SAD u Versaju.
Mačka zvana Memorandum o razumevanju ima devet života
Mrtva mačka zvana Memorandum o razumevanju preživela je talase divljeg geopolitičkog mora kako bi se ponovo rodila kao vladajuća diplomatska doktrina Irana, piše Eskobar.
I iako ga je Teheran tretirao kao mrtvu mačku, iranski predsednik Masud Pezeškijan je nedavno da je odluka Teherana da ostane posvećen Memorandumu o razumevanju kao odluku iranskog Kolektivnog suda Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (VNSB).
Takođe, on je izjavio da Memorandum o razumevanju treba da postane kamen temeljac svih budućih spoljnih odnosa Irana. Čini se da mačka zaista ima devet života, primećuje Eskobar: prestala je da bude privremeni mehanizam za prekid vatre i se ponovo rodila kao dugoročni strateški okvir Irana.
Mogu li stvari da se razvijaju gore po Vašington? Tramp je prvo slavodobitno potpisao sporazum, zatim ga javno pocepao, ali Teheran traži da ga poštuje.
Odnosno, sve prednosti ekonomska i politička Trampove administracije tope se kao sneg na vrelom suncu Irana, pred očima čitavog sveta.
Američki ekvivalent britanske Suecke krize
Ne treba zaboraviti da su američke Strateške rezerve nafte (SPR) blizu istorijske crvene linije; da su marže rafiniranja dizela na ekstremnim nivoima; da praktično nema trgovine kroz Ormuski moreuz; da se premije osiguranja od ratnog rizika penju do neba i da su zalihe precizno vođenih raketa dugog dometa skoro sasvim iscrpljene.
Tramp sve vreme tvrdi da su pregovori u toku. Teheran, međutim, negira da se pregovori nastavljaju.
Ono što se ovih danas dešava na zapadnoazijskom deluje kao tišina pred oluju, tvrdi pisac sa Šri Lanke Indradžit Samaradživa a, ukoliko pažiljivo pogledate mapu, videćete da se „Bela imperija“ guši i da se sve ovo počinje ozbiljno da je boli.
Imperija je izgubila kontrolu nad Ormuskim moreuzom, koji kontroliše Iran, a sada i nad Bab el-Mandebom, koji kontroliše Jemen. Ovo je američki ekvivalent britanske Suecke krize, tvrdi Samaradživa, koji označava njihov kolaps kao imperijalne sile. Južnokorejska berza se srušila, a japanski jen "imperija" pokušava stabilizovati evrima.
Ništa od svega ovoga ne može da održi bez održanja trgovinskih puteva, a upravo njih "Bela imperija" ne može da održi.
Za sve je, naravno, potrebno je vreme, ali, ako gledate hladne glave, to je već počelo. Ova tišina, uočava Samardživa, označava tišinu pred oluju. Pred "savršenu oluju", koja se nadvija nad "imperijom piraterije i pljačke" (Eskobar).
Debazifikacija je samo lepše ime za američko bekstvo
Iran je preuzeo Ormuski moreuz pre nekoliko meseci i nametnuo novu bezbednosnu arhitekturu. Međutim, Saudijci su gađali civilne avione koje je slao Iran, a kao odgovor na to Jemen je žestoko uzvratio. Jemen je zaveo pomorsku blokadu Saudijcima 22. jula. Od 5. avgusta, ciljali su osam tankera i vratili 29.
Tako je pritisak na "Belu imperiju" udvostručen. Jemen je pogodio "Aramkova" postrojenja u Džazanu i Janbuu, i potpuno isključio Džazan (400.000 barela dnevno).
Saudijci pokušavaju da za sve okrive Irak, kojeg bombarduju kako bi sačuvali obraz. U međuvremenu, koriste posrednike na terenu za napad na Jemen. Pojedini dopisnici javljaju o pogibiji i ranjavanju na stotine saudijskih plaćenika.
Kada vašem posredniku treba posrednik, a oni se vraćaju u drvenim sanducima, stvari ne idu dobro, piše Samadživa. "Bela imperija" se, nakon što je izgubila Persijski zaliv, povukla u Crveno more, gde ih je pobedio Jemen. "Imperija" je preživela samo zahvaljujući milosti Kine i cevovodima i brodovima kroz Crveno more, dodaje ovaj autor, ali sada im je Jemen presekao povlačenje.
U Persijskom zalivu, SAD su pretrpele poraz i izgubile sve svoje baze. Pre rata, SAD su kontrolisale Persijski zaliv po difoltu. Ovaj status kvo je nekako opstajao sve dok Amerika nije otpočela rat sa Iranom.
Ali s tim je sada završeno, kao i sa njihovom kontrolom nad Persijskim zalivom. Svedoci smo procesa koji amerikački mejstrim mediji nazivaju "debazifikacijom", što je samo lepše ime za povlačenje ili panično bekstvo. Peta flota SAD bila je bazirana u Bahreinu, ali je još u februaru povukla sve brodove.
Debazifikacija se dogodila širom regiona. Kako izveštavaju američki državni mediji, "došlo je do evakuacija i u drugim američkim vojnim bazama u regionu, iako tačni detalji u ovom trenutku nisu poznati". Ono što je sve poznatije su satelitski snimci, koji potvrđuju da su sve američke baze na Bliskom istoku dignute u vazduh.
Svemoćna geografija
Iran je jednostavno previše moćan u Iranu, primećuje Samardživa, a to se naziva "tiranijom geografije". Neodbranjiva linija preko Persijskog zaliva je povučena, čak je i njihovo povlačenje u Jordan i Saudijsku Arabiju presečeno.
Nijedna od američkih baza više nije bezbedna, a Iran sve češće gađa kasarne kako bi poruka postala jasnija. Kao što je rekao Nasralah: kada američke trupe uđu vertikalno a izlađu horizontalno, Amerikanci će shvatiti da moraju da napuste region.
Amerika može da stoji nasuprot geografije i viče: "Stop!" samo ako ima uporište, ali sada to više nije slučaj.
Suecki kanal je usko grlo, koje je slomilo Britansko carstvo, a Bab el-Mandeb/Ormuski moreuz je isto takvo usko grlo. To je ono što sada lomi američku imperiju, kaže Samardživa. Amerikanci će na kraju reći: „Ne treba nam Bliski istok, imamo naš sopstveni kontinent.“
Amerika može da preživi bez Bliskog istoka, ali američka imperija ne može. Zbog pada te imperije, dodaje ovaj pisac, oni već osećaju bol.
Kako opljačkati Petra da biste platili Pavlu
Posle Drugog svetskog rata, Amerika je nasledila imperiju od Britanije, sa okupiranom Evropom i Japanom kao ratnim plenom. Ona i dalje drži evropske evre i japanske jene. I Evropa i Japan moraju da plaćaju danak, bilo u gotovini, bilo u kontingentu američkih okupacionih snaga. To je bio "sistem gojenja saveznika, kao što mi gojimo volove, sve dok ne postanu dostojni da budu pojedeni."
To se ono što se upravo dešava, konstatuje Samardživa: "Dok se pritisak gušenja na Bliskom istoku povećava, Amerika koristi svoje kolonije da odloži posledice. Američko ministarstvo finansija prodaje evre kako bi kupilo jene. Ali oni ne mogu da izbegnu posledice, već mogu samo da ih odlože: pljačkaju Petra da bi platili Pavlu."
Drugim rečima: skaču sa jedne kolonijalne noge na drugu, dok se tlo pod njima trese. Čovek zadužen za "operaciju spasavanja jena" je američki ministar finansija Skot Besent, nekadašnji "Sorošev čovek sa sekirom", koji zna kako se to radi, jer je uništavao valute od Azije do Velike Britanije. A to je kao ste imenovali nekog iz Al Kaide za stjuardesu, piše autor sa Šri Lanke; jasno je da će se na kraju sve srušiti.
Dolazak Najveće depresije
Besent je nedavno izjavio da veruje će Japan i jen posle "intervencije" ući u povoljniji ekonomski ciklus. Ali za Japan, očigledno, neće biti "povoljnijeg ciklusa", što pokazuje tužna demografska slika savremenog Japana, sa sve starijim stanovništvom i sve manje dece.
Japan je, naravno, američka kolonija, koju je Amerika već naterala da izvrše sepuku svoju ekonomije putem Plaza sporazuma: "Japan će biti samo prvi koji će se udaviti", predviđa Samardživa, "nakon što je već krahirala južnokorejska berza, koja pripada istom imperijalnom balonu."
Za Besenta, to je samo "privremena intervencija", kao što je Tramp govorio o Iranu kao o kratkotrajnom ratu. Pritisak će uskoro pogoditi srž imperijalnog društva.
Uostalom, mnoge crvene lampice su već upaljene, kao 1929. godine. Ono što će se uskoro desiti je "Najveća depresija", predviđa ovaj autor. To je ona tišina koja prethodi oluji, a Zapad će ubrzo požnjeti plodove vihora.
Live
