Svet
Arapski hladni rat: Povod i razlozi raskola između Alžira i UAE
Prekid diplomatskih odnosa samo je kulminacija dugogodišnje borbe za uticaj od Zapadne Sahare do Libije i Sahela, piše za RT analitičar Farhad Ibrahimov
Naizgled zagonetna odluka Alžira da prekine diplomatske odnose sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) u stvari se zasniva na "hladnom ratu" dve zemlje u Sahelu, piše za RT Farhad Ibragimov, profesor i politički analitičar na moskovskom univerzitetu RUDN.
Alžir je 10. septembra optužio Abu Dabi za "provokativne i neprijateljske postupke" i izjavio da su "isrpljena sva sredstva za očuvanje bilateralnih odnosa", ali nije naveo konkretan povod za ovaj potez.
UAE su izrazile nadu da će prekid odnosa biti privremen. Anvar Gargaš, savetnik predsednika UAE, izjavio je — ne pominjući Alžir imenom — da bi diplomatija trebala da se vodi jasnim interesima a ne "zagonetkama i šifrovanim signalima".
Ovde, međutim, nema zagonetke. Odluka Alžira se pripremala mesecima, a povod se nalazi na karti severne Afrike – od Zapadne Sahare do Malija i libijske pokrajine Fezan – gde je prisustvo UAE po pravilu bilo u korist rivala Alžira.
Od partnerstva do podozrenja
Dve arapske zemlje su uspostavile diplomatske odnose 1974. i decenijama nisu imale nikakvih problema. Na primer, 2015. godine je šef diplomatije UAE Abdulah bin Zajed opisao Alžir kao jednog od najvažnijih partnera.
U februaru 2023, dve zemlje su planirale da svoje odnose unaprede na nivo strateškog partnerstva. Trgovinska razmena mimo nafte je iznosila oko 800 miliona dolara, dok su investicije UAE u Alžir procenjene na oko 600 miliona. Od svih zalivskih monarhija, UAE su bili najveći trgovinski partner Alžira. Problem je nastao kad su se ekonomski i politički interesi razišli.
Dugogodišnji prioriteti Alžira su nemešanje i očuvanje postojećih granica. Za to vreme, UAE su koristili investicije u luke i infrastrukturu radi vojne i političke podrške određenij frakcijama. Za Abu Dabi to predstavlja normalan način pretvaranja kapitala u uticaj, ali iz perspektive Alžira je to postalo alarmantno kada je počelo da se dotiče njihove bezbednosti.
Marokansko pitanje
U srcu ovog sukoba se nalazi Maroko. Alžir i Maroko se decenijama spore oko Zapadne Sahare. Rabat prisvaja tu teritoriju kao svoju, dok Alžir podržava Front Polisario i samoopredeljenje Sahravi naroda. Granica između Maroka i Alžira je zatvorena još od 1994, dok su diplomatski odnosi prekinuti 2021.
UAE su 2020. otvorili konzulat u gradu Lajune, u delu Zapadne Sahare pod kontrolom Maroka. Za Rabat je to bila diplomatska pobeda, a za Alžir signal da je Abu Dabi izabrao stranu.
Iste godine su i UAE i Maroko potpisali Avramske sporazume i normalizovali odnose sa Izraelom. Saradnja Maroka i Izraela se potom proširila u vojnu i obaveštajnu sferu. Iz perspektive Alžira, Maroko, Izrael i UAE su predstavljali de fakto savez. Što su njihove veze bile jače, tim je više Alžir kritikovao pritisak Emirata.
Ove sumnje su dodatno hranile investicije UAE u marokansku infrastrukturu, poput luke Nador i Dahle u Zapadnoj Sahari, koje su po procenama lokalnih medija iznosile više od 15 milijardi evra.
Opkoljavanje sa juga
Drugi problem leži južno od Alžira. Godinama su alžirske vlasti posredovale u sporu između vlade Malija i Tuarega. Uticaj Alžira je opao posle niza vojnih udara u Bamaku, dok su na scenu stupile nove sile: Rusija, Turska, Maroko i Emirati. Abu Dabi je negovao odnose sa novim vlastima u Maliju, davao zajmove Čadu i širio prisustvo u Sudanu.
Libija predstavlja posebno osetljivo pitanje. Maršala Kalifu Haftara, koji kontroliše istok zemlje i veći deo oblasti Fezan na jugu, već dugo podržavaju Emirati. Alžir direktno graniči sa Fezanom i smatra prisustvo oružanih grupa na toj teritoriji potencijalnom pretnjom. Predsednik Abdelmadžid Tebune je čak upozorio da bi Alžir mogao da preduzme vojnu akciju ako se Haftarova vojska previše približi granici.
Kad se sve ovo uzme u obzir, Alžiru se čini da ga "opkoljavaju" sa svih strana: od Maroka na zapadu, preko nestabilnog Sahela na jugu i Libije na istoku. Možda tu nema nikakvog namernog plana, ali u spoljnoj politici je i utisak pretnje dovoljan.
Unutrašnja crvena linija
Najozbiljnija zamerka Alžira Emiratima tiče se mešanja u unutrašnje poslove. Mediji bliski alžirskim vlastima optužuju UAE za veze sa Pokretom za samoopredeljenje Kabilije. Ova organizacija, koju je Alžir proglasio za terorističku, traži nezavisnost regije na severu u kojoj pretežno žive Berberi.
Kabilanske separatiste podržavaju Maroko i Izrael, s kojima su UAE već u savezu što se Alžira tiče. Iako u javnosti nisu predstavljeni nikakvi dokazi o vezama UAE i separatista, svako mešanje sa strane po ovom pitanju je "crvena linija" za Alžir.
Donedavno su obe strane izbegavale direktne optužbe. Alžirski Visoki savet bezbednosti je 2024. spomenuo "neprijateljska dejstva izvesne arapske zemlje". Tebune je kasnije izjavio da Alžir ima dobre odnose sa svim zalivskim monarhijama "osim jedne", koju je optužio za mešanje u Libiji i Maliju. Svima je bilo jasno na koga se ovo odnosi, ali je diplomatija nastavila da funkcioniše.
U februaru 2026, Alžir je prešao sa reči na dela i pokrenuo proces otkazivanja ugovora o vazdušnom saobraćaju sa UAE. Već tada je prekid odnosa izgledao neminovan. Odluka o proterivanju ambasadora je samo bila službeno priznanje.
Alžir je odustao od dugogodišnje političke defanzive. Odnosi sa Malijem su počeli da se popravljaju početkom leta ove godine, kada su dve zemlje razmenile ambasadore i otvorile vazdušni prostor. Alžir je obnovio delovanje u Nigeru, kao signal da je spreman da upotrebi vojnu silu van sopstvenih granica radi ostvarivanja svojih interesa. Raskid sa UAE može da se tumači ne samo kao reakcija na spoljni pritisak, već kao deo napora Alžira da ponovo postane vodeća sila u Sahelu.
Granica u vazduhu
Ekonomske posledice raskida biće značajne ali ne i kritične. Političke poruke imaju prioritet nad privrednim partnerstvom. Alžir je spreman da plati cenu za ono što smatra pitanjem nacionalne bezbednosti, dok UAE nisu spremni da preispitaju odnose sa Marokom kako bi se pomirili sa Alžirom.
Jedna konkretna posledica je zatvaranje alžirskog neba za Emirate, počev od 11. septembra. Privremeno je izuzet civilni saobraćaj sa međunarodnog aerodroma Uari Bumedien, koji će se nastaviti do kraja 2026, dok ne istekne sporazum potpisan 2013. Ovo nije puka tehnikalija. Pošto nema kopnenu granicu sa UAE, Alžir je nacrtao tu granicu u vazduhu.
Spor između Alžira i Maroka već dugo nije svađa između suseda. U njega su se već umešale zalivske monarhije, Izrael i zemlje Sahela. Sada se na svaki konzulat, luka ili zajam gleda kroz prizmu vanjskog uticaja u severnoj Africi. Vreme kada je trgovina mogla da se razvija nezavisno od borbe za uticaj je već prošlo, zaključuje Ibrahimov.
Live
