Svet
Ispod (persijskog) vulkana: Iranska mrtva mačka ima devet života
Izraz "mrtva mačka" odnosi se na mrtvu mačku bačenu sa vrha solitera: kada udari o tlo, ona odskoči i čini se da je još uvek živa. Međutim, mrtva mačka – u ovom slučaju Memorandum o razumevanju – ima devet života
Tokom nedavne posete ruskog ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova Teheranu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je izjavio: "Nikada u našoj istoriji Rusija i Iran nisu sarađivali tako blisko kao sada." Ne treba objašnjavati zašto; obe zemlje nalaze se pod udarom cunamija zapadnih sankcija. I obe su u direktnom ratu sa Zapadom, koga iranski mediji nazivaju "Epstinovom koalicijom".
Ključni izraz ovde je "nikada u našoj istoriji", podvlači Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture": "Lavrov i Aragči razgovarali su o 'svemu, od Evrope do Zapadne Azije', a posebno o četiri područja: Libanu, Palestini, Ukrajini i Jemenu."
Front u Ukrajini i onaj u Iranu su, na kraju krajeva, jedan te isti, zajednički rat. Vašington, na ukrajinskom frontu, možda upravo prelazi u režim "spasavanja obraza", tvrdi Eskobar, imajući u vidu poslednje ustupke bez presedana, koje je Tramp učinio Moskvi.
"Zapad više nikada neće biti glavni igrač"
Razmere strateškog poraza za američku imperiju – kao i za potpuno dezorijentisani Zapad u "zemlji 404" (Ukrajini) – doista su zapanjujuće, piše brazilski geopolitičar. Tome treba dodati i uspehe jemenskog pokreta Ansar Alah (Božji pomoćnici), koji bez milosti napada dinastiju Saud. Lavrov je sve posledice sažeo u jednu rečenicu: "Zapad više nikada neće biti glavni igrač koji diktira uslove."
Međutim, novi crni oblaci se i dalje nadvijaju nad takozvanom američkom imperijom.
"Kult smrti" u Zapadnoj Aziji (Izrael) i "Epstinov sindikat" (Zapad u celini) uspeli su da nadjačaju čitavu masu neokonzervativnih rusofoba, primećuje Eskobar, raspoređenih unutar MICIMATT-a (kompleksa koji čine vojska, industrija, Kongres, obaveštajne službe, mediji, akademska zajednica i istraživački centri – prema upečatljivoj definiciji Reja Mekgoverna), i da ponovo predstave Iran kao "nespornu, jedinu i najveću pretnju po nacionalnu bezbednost."
Drugim rečima, Rusija, s obzirom na već izgubljen rat u "zemlji 404", tu i nije toliki problem. Mnogo hitniji problem je Iran, koji drži efektivnu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, kao i jemenski Huti, koji kontrolišu tesnac Bab el Mandeb. Jer, radi se o vitalno važnim tokovima nafte.
Reč je doslovno o krvotoku, od kojeg zavisi bukvalno sve, od petrodolara do mehura "veštačke inteligencije", čije "srce" čine ova dva moreuza. Njega je, doduše, svojim nespretnim akcijama, prekinuo sam Tramp. Sve je, podsetimo, trebalo da bude okončano u roku od "dva, tri, najviše sedam dana", tokom kojih je "režim u Teheranu" trebalo da se sruši.
Ali, nije. I sada smo tu gde jesmo.
Mrtva mačka sa devet života
Iznenadno putovanje pakistanskog feldmaršala Asima Munira iz Islamabada u Teheran, piše Eskobar, organizovano u poslednji čas, nije moglo da dovede ni do kakvog "posredovanja".
Munir se sastao sa svim ključnim ličnostima u Iranu. On je, tvrdi brazilski analitičar, pitao predsednika iranskog parlamenta Galibafa: Šta je potrebno da bi se pronašlo rešenje za ćorsokak u odnosima između Irana i SAD?
Međutim, dodaje on, Galibaf je bio izričit – i tokom sastanka je najmanje osam puta ponovio da Vašington mora da ispuni iranske uslove iz Plana u sedam tačaka. Ovi uslovi su, u suštini, sažetak "Memoranduma o razumevanju" (MoU) – koji je, poput "mrtve mačke", više puta oživljavan i potom odbačen od strane Trampa.
Izraz "mrtva mačka" odnosi se na mrtvu mačku bačenu sa vrha solitera: kada udari o tlo, ona odskoči i čini se da je još uvek živa. Međutim, mrtva mačka – u ovom slučaju Memorandum o razumevanju – ima devet života.
Tramp se, drugim rečima, suočava sa uvek istim, tvrdoglavim iranskim odgovorom: ili će prihvatiti Plan u sedam tačaka, ili ništa.
Ni najsitnija čestica nuklearne prašine neće napustiti Iran
Ovih sedam tačaka prvi put su predstavljene dvojcu – Vitkofu i Kušneru – posredstvom Katara, tokom prethodne runde indirektnih pregovora između Irana i SAD, tvrdi Eskobar. Predsednik Pezeškijan i sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (VSNB) Mohsen Rezai su, tokom svojih sastanaka, ponovo naglasili istu stvar. To je poruka, dodaje on, koju Munir treba da prenese Trampu.
Osim pomenutih sedam tačaka, dodaje on, Mohsen Rezai je ponovo stavio do znanja feldmaršalu Muniru – i Beloj kući – da ni najsitnija čestica nuklearne prašine neće napustiti Iran. Jedina mogućnost da se dođe do mira jeste da Vašington prihvati tih sedam tačaka.
Ministar spoljnih poslova Aragči stalno ističe suštinu: "SAD nisu uspele da ostvare nijedan od svojih ratnih ciljeva." Logički sled je, dakle, neizbežan: nema vojne pobede (niti promene režima), ekonomski troškovi su za SAD nepodnošljivi, a politička situacija postaje neodrživa.
Uza sve to, Teheran svesno "kupuje vreme", piše Eskobar a, paralelno s tim, usred "jemenske oluje", vreme kupuje i Sana.
Nepodnošljiva cena novih američkih napada na Iran
Uostalom, sva jemenska plemena – odlično obučena i teško naoružana – samo čekaju naređenje vođe Ansar Alaha, Abdul-Malika Badr el Din el Hutija, da prodru u južnu "saudijsku" Arabiju i povrate tri pokrajine: Nadžran, Džizan i Asir. Reč je, inače, o prastarim jemenskim pokrajinama, koje su Britanci oteli 1934. godine i poklonili ih Saudijskoj Arabiji.
"Kult smrti" – Izrael – priprema se za masovni napad na iranska energetska postrojenja, naftnu infrastrukturu, vojne ciljeve i nuklearna postrojenja. Teheran je, međutim, već nekoliko puta upozorio da će svaki napad SAD i Izraela biti tretiran kao "totalni rat", u kome neće biti uzdržanosti.
Kada je reč o Izraelu, Iran će uzvratiti udarom na obe izraelske rafinerije, luke u Haifi i Ašdodu, kao i na sve vazduhoplovne baze; postrojenje u Dimoni našlo bi se na meti samo u slučaju da budu pogođena iranska nuklearna postrojenja.
Ukoliko dođe do takvog napada, svaka petromonarhija u Zalivu postaće legitimna meta, uključujući i elektroenergetske mreže, postrojenja za desalinizaciju, rafinerije, luke, centre za podatke, sedišta i postrojenja američkih kompanija.
Petromonarhije u Zalivu su u stanju potpune panike
Ormuski moreuz biće tada potpuno zatvoren. Cena barela nafte će vrtoglavo rasti. Svetska ekonomija će zapasti u veliku depresiju.
Mohamad Mohber, visoki savetnik lidera Modžtabe Hamneija, naglasio je: "Ako SAD i Izrael napadnu našu petrohemijsku infrastrukturu ili elektrane, Iran će uzvratiti udarom na devet zemalja."
Agencija "Fars", bliska Korpusu iranske revolucionarne garde (IRGC), izvestila je o nizu novih direktiva: ukoliko napadi budu uključivali atentate na iranske zvaničnike i ubijanje civila, iranski odgovor će, pored napada na infrastrukturu, obuhvatiti i političke ciljeve povezane sa SAD i svim državama koje učestvuju u ratu.
Petromonarhije u Zalivu su sada u stanju potpune panike, zaključuje on.
Rusija, međutim, održava čvrste veze i sa Iranom i sa zemljama Zaliva. Lavrov je u kontaktu sa svima njima: preneo je zabrinutost zemalja Zaliva u Teheran, a zauzvrat, preneo je uslove Teherana nazad u Zaliv. Takođe, Lavrov je naglasio da je "mrtva mačka" – Islamabadski memorandum o razumevanju – jedini put koji vodi ka postizanju trajnog mira.
Upravo ono što je Si Ćinping rekao Trampu u Ovalnom kabinetu. I upravo ono što je iransko rukovodstvo ponovilo Asimu Muniru u Teheranu.
Pad klana Saud?
Konačno, tu je i pitanje budućnosti Saudijske Arabije. Prisustvujemo li zaista padu dinastije Saud, pita se sociolog Rikardo Martins na sajtu "Nju istern autluk", ili će Saudijska Arabija morati da prihvati regionalnu kolektivnu bezbednost, o kojoj više neće odlučivati Vašington?
Dinastija Saud suočava se sa najopasnijom prekretnicom u poslednjih nekoliko decenija, tvrdi ovaj sociolog. Ukoliko se bezbednosni aranžmani u Saudijskoj Arabiji slome, posledice će neće odnositi samo na Savet za saradnju zemalja Zaliva (GSS) i energetska tržišta, već i na same temelje američkog uticaja u Zapadnoj Aziji.
Najveći rizik po Saudijsku Arabiju ne dolazi zbog diplomatskih akcija koje se odvijaju u Vašingtonu ili Rijadu, već upravo od Jemena, dodaje Martins. Ukoliko saudijsko rukovodstvo pretrpi vojni poraz, što je sada gotovo izvesno, nesuglasice među prinčevima, lojalnost plemena i način na koji je vlast raspoređena unutar oružanih snaga će dovesti u pitanje samo postojanje Saudijske Arabije.
Ključno pitanje je da li saudijski princ Muhamed bin Salman može da napravi razliku između svoje dinastije i Saudijske Arabije, nastavlja Martins, čiji opstanak više ne garantuju obećanja SAD, izraelske obaveštajne službe, a ni naftna bogatstva kraljevine. Ukoliko u tome ne uspe, posledice će se proširiti daleko izvan Rijada i prekrojiti čitavu stratešku mapu Zaliva.
Ili je u pravu pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa, koji na svom blogu "Indi-ko" kaže: "Bitka i dalje besni, ali Saudijci su već izgubili rat. Odmah su, još 11. septembra, zavapili ujka Semu i zatražili pomoć. Ali nisu dobili ništa."
Zatim su potrčali Izraelcima, Francuzima, Turcima, Pakistancima, Egipćanima, Britancima... Ali, u toj jurnjavi, šta su zapravo izgubili? "Izgubili su rat", piše Samardživa, "i plačući su pobegli pod skute 'imperije'. Ali 'imperija' više ne želi tu kopilad."
Zastave Bahreina, UAE, dodaje on, a sada i Saudijske Arabije, leže na zemlji.
Live
